Spletke s nepostojećeg dvora

Kraljevska porodica pola godine posle dolaska u Beograd

Prestolonaslednikova sve žešča medijska kampanja do sada nije naišla ni na odobravanje uticajnijih političara. Aleksandar trenutno igra na kartu ulaska SRJ u Evropsku uniju-njegova teza je da polovina članica EU funkcionišu "u naprednom i demokratskom sistemu ustavne monarhije"

AIM, Beograd, AIM, 7.1.2002.

Eno ga kralj - uzviknuo je nedavno na vašaru u Topoli jedan šumadijski seljak, videvši princa Aleksanadra Karadjordjeviča sa pratnjom kako merka robu po tezgama. Mada je Srbija već pedeset i kusur godina republika, ovaj Šumadinac nije mnogo pogrešio. Svi jugoslovenski mediji sina posledenjeg jugoslovenskog kralja Petra Drugog, princa Aleksanadra, oslovljavaju sa "Njegovo kraljevsko visočanstvo", a naslovne strane novina, pune su raznih vesti sa nepostojećeg "dvora". Ko je polovinom decembra zabasao u Srbiju, a da o njoj prethodno ništa nije znao,mogao je pomisliti da je ovde monarhija toliko "čvrsta", da već i ozbiljni dnevnici u vrh strana stavljaju- kraljevske dvorske intrige.

Krsnu slavu Karadjordjevića, Svetog apostola Andreja Prvozvanog, naime, 13.decembra članovi familije proslavili su razdvojeno. Princ Aleksandar slavu je obeležio u kompleksima Starog i Belog dvora, gde sa suprugom Katarinom i sinovima živi od kad mu je savezna Vlada uredbom prošlog jula dala na koriščenje deo objekata koji su bili u vlasništvu njegovih predaka. U narodu veoma popularna princeza Jelisaveta, ćerka kneza Pavla, slavu je proslavila u Skupštini opštine Voždovac, optuživši svog rodjaka da joj je zabranio pristup na "dedovinu".

"Aleksandar je dobio ključeve dvora 18. jula 2001. i tom prilikom mi je rekao da se sklonim, jer nisam dobrodošla. Meni je sada zabranjeno da dolazim u dvor isto kao što mi je Tito to zabranio Zakonom iz 1946. godine, a ja sam se tu rodila, za razliku od njega koji je rodjen u hotelu u Londonu," izjavila je Jelisaveta, pozvavši predsednika Vojislava Koštunicu da razreši spor.

Tako su Srbi tek nešto više od godinu dana od kada je pao Miloševičev režim, dobili novu dinastičku zanimaciju. Princ Aleksandar je postao deo savkodnevice- osim što se njegov kabinet redovno oglašava po pitanju svih važnijih državnih pitanja, on prima, čestita, daje intervjue, pojavljuje se na prijemima, organizuje ih... Ko pravi kralj. On komentariše odnose Srbije i Crne Gore, stanje na Kosovu, nije propustio da čestita ovogodišnje zlatne medalje jugoslovenskim košarkašima, odbojkašima i vaterpolistima, čestita Božič i pravoslavnima i katolicima, a kod njega na večeru dolaze najviši državni funkcioneri. Na "dvorskoj večeri", bili su i predsednik SRJ Vojislav Koštunica sa suprugom Zoricom Radović, premijer Zoran Djindjić sa suprugom Ružicom, članovi savezne Vlade, čalnovi republičke Vlade, poslanici Srpske koalicije "Povratak" u Skupštini Kosova. U takozvanom Krunskom savetu sede vodeća imena srpske kulture i nauke, i čak 11 akademika. Od dramskog pisca Dušana Kovačevića, književnika Svetlane Velmar Janković i Milorada Pavića, do arhitekte Branka Pešiča i slikara Mladena Srbinovića.

Koliko god sve ovo izgledalo glamurozno, na pragu monarhije, u Srbiji ni u običnom životu, ni u sondiranjima javnog mnenja, Aleksandar za sada baš i nema mnogo šansi. Osnovni razlog su "repovi" koje vuče još od

1. godine, kada je prvi put od rodjenja došao u zemlju predaka, i kod svih, sem zakletih monarhista četničke provinijencije, ubrzo postao omiljen lik za razveseljavanje. Prosečnim Srbima prevashodno smeta njegovo katastrofalno znanje srpskog jezika, koje je za deset godina uznapredovalo, ali on i dalje priča mešajuči padeže, reči, glagole, imenice, prošla i sadašnja vremena, pa dan- danas još uvek drži govore sa unapred ucrtanim izgovorom. Intervjue daje na "maternjem"engleskom, a kad treba negde spontano da se obrati možete čuti i najneverovatnije kombinacije srpskih rečenica, tipa:"Ja vaša kralj".

Monarhisti i ljudi iz Krunskog saveta polomiše se da objasne kako "on u izgnanstvu nije mogao da nauči srpski", ali ih vickasti protivnici ismeju, tvrdeći da i onaj crnac, student veterine iz beogradskog Zoološkog vrta, bolje priča "po naški" od nesudjenog kralja, a naučio je za godinu dana. Deo javnosti koji bi još pregurao jezičku i svakojaku drugu trapavost naslednika srpske krune, zavirio je u knjige, pa tamo pronašao da on u stvari i ne može da se popne na tron Karadjordjevića. Navodno, Aleksandar ne može biti prestolonaslednik pošto su od smrti njegovog dede Aleksandra Prvog, prekršena mnoga pravila kraljevskog doma. Prvi prekršaj učinio je otac princa Aleksandra, Petar Drugi, jer je suprotno volji dinastije, preuzeo vlast pre punoletstva uoči Drugog svetskog rata, zatim s pučistima pobegao iz zemlje, i 1944. abdicirao prenevši vlast na Titovu vladu. Dalje, sumnja se da je soba londonskog hotela "Klerixis" proglašena jugoslovenskom teritorijom u trenutku kada je u njoj rodjen princ Aleksandar, pošto o tome ne postoji dokumentacija. Uz to, oponenti tvrde da je prepreka njegovom pravu na presto činjenica da je engleski državljanin, i da je služio vojsku u britanskoj armiji, te da je suprotno monarhističkim kanonima, bio oženjen katolkinjom, brazilskom princezom Donom Marijom de Glorijom. Pored svega, i razveo se, pa sada živi u drugom braku sa Grkinjom Katarinom.

Prestolonaslednikova sve žešča medijska kampanja do sada nije naišla ni na odobravanje uticajnijih političara. Osim što mu odlaze u posetu, oni se o mogućoj promeni ustavnog uredjenja izjašnjavaju samo kad moraju i to bez reklame za princa. Obično kažu da narod mora o tome sam odlučiti, i slično. Čak ni Vuk Drašković, lider SPO-a, stranke koja je monarhiju potencirala i Aleksanadra još 91. dovela u prvu posetu Srbiji, to više ne gura u prvi plan, možda i zato što ih je i on zaboravio. A SPO-u je, uz to, i sujetan što je DOS- ova vlast stekla simpatije monarhista, uručivši Karadjordjevićima ključeve od Belog i Starog svora. Sam Aleksandar trenutno igra na kartu ulaska SRJ u Evropsku uniju. Njegova teza je da polovina članica EU funkcionišu "u naprednom i demokratskom sistemu ustavne monarhije". Postoji i teorija da će povratak monarhije, jednog dana možda, izdejstvovati srpske udavače koje već sada sanjaju da postanu princeze, gledajući u trojicu Aleksandrovih sinova Petra, Filipa i Aleksandra. Tu i jeste "kvaka"- upućeniji tvrde da će kada njih trojica stasaju i završe škole, priča o monarhiji postati izglednija. A možda će do tada Srbi i naučiti stihove "stare-nove" srpske himne "Bože pravde", koja kaže, pored ostalog :" Bože čuvaj srpskog kralja".

Dragoljub Petrović (AIM)