Kraj zivota na veresiju

U Makedoniji se ubrzano privode kraju pripreme za reformu platnog sistema koja, uprkos bezbednosnoj krizi, treba da staruje prvoj januara. Zvanicnici zadovoljni uradjenim poslom koji zemlju priblizava Evropi, traze disciplinu i hrabrost od privrednika, a biznismeni se tesko oslobadjaju starih navika. Kako biti Evropljanin sa balkanskom platom, pitaju se obicni gradjani koji strahuju od novih pravila u prometu novca, jer ga i inace, imaju sve manje.

AIM Skopje, 26.12.2001

Makedonija se, nakon duzeg zastoja, ponovo vraca reformskom kursu. Ne samo po dikatu MMF, vec i zbog, kako ocenjuju analiticari, konacno sazrelog shvatanja da je transformacija domace ekonomije po standardima razvijenog zapada, jedina sansa da se uhvati voz za evroatlanske integracije.

Privrednici ove zemlje ce zadrzati u kolektivnoj memoriji proteklih 365 dana godine 2001, ne samo po ratu i stetama koje je izazvao, vec i po tome sto su uspeli da prezive ubrzani proces priprema za start reforme platnog sistema, najavljen za prvi dan Nove 2002 godine. Citav decembar je bio u znaku finalne provere uspostavljanja novih pravila u prometu novca i hartija od vrednosti, koje su, inace u probnom opticaju od juna, a cija primena treba da ubrza razvojni korak i zemlju priblizi Evropi.

Ko je preziveo imace sta da prica, sa ironijom navode nezavisni ekonomski analiticari, koji su za razliku od drzavnih zvanicnika, uglavnom nezadovoljni sto se reforma platnog sistema "gura" na brzinu, vise putem reklamne kampanje u medijima, nego valjanim pripremama bankarskih kadrova koji treba da ponesu najveci teret. Glavni adut njihovog suprostavljana turbo reformama je sporost kojom se uobicajeno prihvataju novine i kojom se ljudi ovde oslobadjaju starih navika. Zvanicnici su pak zadovoljni uradjenim poslom i traze vecu disciplinu i hrabrost od privrednika.

Ministarstvo finansija je tokom celog leta preko medija upoznavalo gradjane sa onim sto ih od pocetka Nove 2002 godine ocekuje. Kampanja je popularno dobila ime "Fliper", ali je javnost shvatila tacno o cemu se zapravo radi kada su pocele guzve na salterima banaka i primena rigoroznih mera u izdavanju gradjanskih cekova. Oni se naime, kao nasledje socijalizma, od prvog januara ukidaju. Uvode se normalni, garntovani i negarantiovani bankarski cekovi, kako je to svuda na Zapadu. Time odlaze u nepovrat benificije, poput dozvoljenog minusa u visini jednomesecne plate, ili kupovanje roba na rate, cime su protekle decenije banke, po nalogu politike, cuvale socijalni mir. Bice to kraj zivota na veresiju, podvlace nadlezni zaduzeni za sprovodjenje reforme platnog sistema u Makedoniji.

Sve sto je trebalo i bilo moguce uraditi, s obzirom na politicko bezbednosnu krizu, je uradjeno visoko profesionalno i kvalitetno, tvrdi ministar finansija Nikola Gruevski. Sva preduzeca su prebacila svoje racune u poslovne banke koje su postepeno preuzele ulogu nekadasnjeg ZPP

• Zavoda za platni promet. Prekinuo je rad sa strankama 15 decembra 2001, a zvanicno prestaje da postoji prvog dana Nove godine. Njegovo ukidanje je omogucilo da se kao pravni subjekti formiraju i sudski regisrtuju pet novih institucija: Klirinska kuca, Centralni depozitar hartija od vrednosti, Centralni registar, Agencija za rad sa blokiranim racunima, te Nacionalna novcana kartica. Svi su kadrovski i tehnicki solidno ekipirani, elektronski medjusobno, ili sa Narodnom bankom povezani i, kroz treninge, izvezbani za uspesno obavljanje novih poslova, navodi ministar finansija. Doneto je i vise zakonskih propisa iz oblasti bankarstva koji ce, ako se za to ukaze potreba, biti doterivani i usaglasavani sa novo stecenim iskustvom.

Reforma platnog sistema ce biti sprovedena korak po korak, a njom ce biti obuhvacena i preduzeca i gradjani. Sustina je u tome da se celokupni platni promet obavlja kroz poslovne banke. Za razliku od do sadasnje prakse, svako ce ubuduce moci da ima vise racuna u vise banaka, ili vise racuna u jednoj, kako sam proceni da mu najvise odgovara. Banke ce morati da vode racuna o uslugama koje pruzaju klijentima i njihovom kvalitetu, pa ce se stvroti uslovi za razvoj konkurencije, za bolju likvidnost i vecu zaposlenost. Neke banke, poput najvecih, Komercijalne i Stopanske naprimer, su vec najavile da ce komintentima racunati kamate na deponovana sredstva, da ce po njihovoj zelji automatski prenositi novac na razne racune i podracune, da ce platne naloge osim na salterima, primati i elektronski preko Interneta, kao i sa datumom valute za iduci dan, sto je do sada bilo najstroze zabranjeno.

Prebacivanje racuna iz Zavoda za platni promet, koje je pocelo u junu, je islo veoma sporo. Gro posla je, zbog inertnosti menadjera, obavljeno, bukvalno u pet do dvanaest, i to u vreme kada je vrseno povlacenje nemacke marke iz opticaja. To je stvorilo nevidjene guzve i nervozu na salterima i odavalo utisak nespremnosti banaka. Izgubljeno je mnogo i vremena i nerava. Uzaludne su bile prethodne pretnje rigoroznim kaznama. Privrednici su se prenuli tek kada je za dve sedmice skracen zadnji rok za migraciju i onda kada su cene usluga ZPP povecane za 700% u odnosu na normalne. Ipak, od registrovanih 620 aktivnih preduzeca 98% je uspelo da blagovremeno prebaci svoje racune. Onih dva posto su firme koje su pasivne, ili blokirane vise meseci i za njih ce se ubuduce brinuti posebna drzavna Agencija. Nece se mesati u poslovne odnose, tvrdi se, ali ce nastojati da ta preduzeca, ako je moguce, prezive, ili pak, da odu u stecaj i da budu likvidirana. Predvidjeno je da ovaj delikatan problem Agencija za blokirane racune resi u roku od dve godine!

Inace, normalno radno aktivna preduzeca ce radne naloge dostavljati bankama, koje ce njihova mala placanja obavjati kroz Klirinsku kucu, a veca preko elektronskog sistema RTG stacioniranog u Narodnoj banci.

Novo osnovana Klirinska kuca je u vlasnistvu 16 poslovnih banaka kojima je drzava omogucila da otkupe imovinu ZPP na rate tokom narednih cetiri- pet godina. Oni koji zajedno sa radnim prostirijama i opremom prihvate i sve zaposlene iz filijala ZPP se nagradjuju pozamasnim diskontima. Nevolja je jedino u tome sto, kako isticu protivnici ovakvih slozenih reformi "preko noci", nema javnih tendera i licitacija, vec se rasprodaja vrsi po partijskom kljucu, i naravno, ide u korist onih koji su na vlasti.

Finale priprema za start reforme platnog sistema je bio u znaku zavrsetka radova na osnivanju Centralnog depozitara hartija od vrednosti (CDHV ), cemu je dan veliki publicitet. Ocena norveskih strucnjaka, koji su bili kreatori i izvodjaci i jos pet pratecih registara, je da je prebacivanje akcionerskih knjiga iz direktorskih fijoka u CDHV, za razliku od odiseje sa ziro racunima, islo izuzetno dobro i brzo , te da je cak premasilo sva ocekivanja. U nekim drugim zemljama u regionu taj proces je trajao, kazu, godinama. Ova nova institucija u platnom sistemu zemlje ce konacno dati potrebne prave kvalifikacije akcinarstva u Makedoniji i prikazati istinu o toj vrsti kapitala koji je proteklih godina od osamostaljivanja bio najcesce zloupotrebljavan. Sve akcionarske knjige su deponovane elektronski, svaka transakcija na berzi, ili odluka suda u nekom sporu, ce se registrovati automatski, a eksperti garantuju apsolutnu pravnu sigurnost svim trgovackim drustvima cije su akcionarske kjige smestene u depozitar hartija od vrednosti. Ocekivanja su da ce ovakav nacin uvida u akcionerski kapital znatno podici ugled zemlje i dovesti toliko potrebne investitore iz inostranstva. Prve dve godine ce raditi neprofitno, sto ne znaci, kazu u Ministarstvu finansija, da se to kasnije ne moze promeniti. Planirano je da se CDHV nakon godinu dana poveze sa ljubljanskom, a ubrzo zatim i sa balkanskom berzom hartija od vrednosti.

Uz Centralni depozitar hartija od vrednosti, Makedonija je u 2001 godini dobila i nekoliko drugih registara: Centralni, za zalog pokretnih predmeta, za prava nad nekretninama, za pravna lica, i za godisnje obracune. Sve navedene institucije ce biti drzavne, a zajedno sa zakonom o preuzimanju akcionerskih drustava, su veliki koraci i znacajan doprinos napravljen u korist malih akcionara, tvrde strucnjaci.

Najatraktivnija promena za gradjane je uvodjenje nacionalne novcane kartice, koju ce moci da poseduju svi koji budu ispunili postavljene uslove- da su zaposleni i da imaju stalan solidan izvor prihoda. Njenim uvodjenjem ce kroz banke prolaziti najveci broj obicnih finansijskih transakcija bez upotrebe kesa, sto ce, uvereni su u Ministarstvu finansija, najzad zavrnuti slavinu sive ekonomije. Novcana kartica ce se moci koristiti u svim prodavnicama, hotelima, restoranima, benzinskim pumpama i td, za placanja, kao i u svim bankomatima za podizanje gotovine nacionalne valute. Za pocetak, koji ce, u najboljem slucaju, biti negde krajem juna, zbog obimnih priprema koje tek treba realizovati, ce se koristiti iskljucivo u domacem platnom prometu. Za kasnije je planirano njeno povezivanje sa popularnim "masters" i "viza'" kreditnim karticama, tako da ce moci da se koristi na dva nacina, ali i preko dva racuna u banci. Inace u toku je opremanje maloprodajne mreze bankomatima i ATM masinama za citanje kartica. Treba kupiti i skupu masinu za stampanje kartica, ali ce to uslediti nakon donatorske konferencije za Makedoniju, koja bi trebala da se odrzi u prvim mesecima Nove godine. Prvi klijenti nove institucije u reformiranom makedonskom platnom sistemu Nacionalne novcane kartice ce biti drzavna administracija. Zaposleni u njoj ce za pocetak 30% svojih plata dobijati na kartice.

Reformu platnog sistema u Makedoniji su svojim novcem omogucile vlade Norveske, Belgije i Slovenije ciji su eksperti bili ukljuceni od pocetka do kraja priprema tog izuzetno slozenog proces od kojeg se mnogo ocekuje. Prvi makedonski blagajnik je ubedjen da ce uvodjene kontrole novcanih transakcija biti od koristi i drzavi i gradjanima, te da ce ispoljene slabosti u praksi, uz pomoc medjunarodnih instruktora, biti brzo uklonjene. Obicni smrtnici se uglavnom plase onoga sto ih ocekuje, jer su ubedjeni da je na njih malo ko zaista mislio. Strahuju od novih pravila u prometu novca, jer ga i inace, imaju sve manje. Najcesce postavljeno pitanje, na koje nema odgovora je " kako biti Evropljanin sa balkanskom platom?".

AIM Skopje

BRANKA NANEVSKA