Hapšenje "humanitaraca" na Kosovu

Priština, 27.12.2001.

Da li postoje ili ne "ćelije" medjunarodnog terorizma na Kosovu? Ovo pitanje o kojem se mnogo raspravljalo nakon napada od 11. septembra u Njujorku I Vašingtonu I koje je u medjuvremenu palo sa "top liste", ponovo je aktuelizovano nakon akcije Mirovnih snaga pod vodjstvom NATO-a (KFOR) u Prištini I Djakovici. Tri pripadnika humanitarne organizacije "Global Relief Foundation" su uhapšena od strane mirovnih snaga pod sumnjom da su, kako je navedeno, učestvovali u organizaciji I planiranju terorističkih napada. Sve se odigralo u potpunoj tajnosti, a zvaničnici KFOR/a su se pokazali veoma uzdržanim u objavljivanju pojedinosti oko ovih hapšenja. Sve što je rečeno bilo je da su trojica uhapšenih bili arapski državljani I da su kod njih pronadjeni inkriminirajući materijali medju kojima I posteri svetskog teroriste Osame Bin Ladena. Identiet dve uhapšene osobe je obznanjen od strane lokalnih radnika te organizacije, koji su potvrdili da se radi o iračkim aktivistima, a za trećeg je rečeno da je "Arapin".

Sumnja da su oni mogli biti uključeni u teroristicku mrežu delovalo je kao bomba za lokalne radnike, koji su izneli da "nisu zapazili ništa što bi govorilo u prilog tih sumnji".

Medjutim, izgleda da je poslednju reč na to pitanje stavio Generalni sekretar NATO Džordž Robertskon koji je na sastanku ministara zemalja članica Severnoatlanske alijanse izjavio da su "ćelije terorističke mreže Al Kaida otkrivene I na Kosovu", argumentujući to hapšenjima izvršenih od strane KFOR-a. On je takodje istakao da će trupe NATO u saradnji sa civilnim organima biti budne I ubuduće. Pominjanje mogućnosti da na Kosovu postoje takve ćelije, ovdašnji analitičari smatraju da treba shvatiti kao upozorenje na propuste Misije OUN (UNMIK), koja je dozvolila da se "posredstvom islamskih humanitarnih organizacija infiltriraju I elementiu islamskog terorizma".

UNMIK, s druge strane, tvrdi da nema tajnu službu kako bi sprečio infiltriranje terorističkih elemenata. Jedan od glasnogovornika te Misije je zneo da "sudeći po informacijama tajnih službi raznih zemalja koje deluju na Kosovu, ne postoji neka šira organizacija terorističkih elemenata. KFOR je u medjuvremenu samo potvrdio da se u pritvoru nalaze tri osobe I da je to bio deo šire operacije u borbi protiv terorizma pošto su istog dana vodjene akcije protiv te iste organizacije na Kosovu u Bosni I u samim SAD. Medjutim, svaki drugi razvoj oko ove akcije se I dalje drži daleko od očiju javnosti.

Postojanje medjunarodnog terorizma na Kosovu su do sada pominjali samo Beograd I zvanično Skoplje, svako prema dnevnim potrebama. Srpski zamenik premijera Nebojša Čovic je čak izjavljivao da "na Kosovu postoje na stotine malih Bin Ladena", a njih je UNMIK ocenjivao neiskrenim, nerazumljivim I kao takvim I ekstremnim.

Albanski predstavnici su, s druge strane, iznosili da su takve izjave opasne I da samo mogu da potstaknu povećanje medjuetničkih tenzija I destabilizaciju Kosova. Ibrahim Rugova, predsednik Demokratskog saveza Kosova (LDK) je izneo stav da se radi o "srpskoj propagandi koja traje već čitav vek. Kao I u ovih poslednjih deset godina oni žele da ponovo okaljaju Albance", kayao je on. Rugova je istakao da nije istina da je na Kosovu bilo ili da neko ima veze sa medjunarodnim teroristima tipa Bin Ladena. Takvih je optužbi inače bilo I u nedavnoj prošlosti, posebno tokom rata na Kosovu kada su srpski politički krugovi tvrdili da se "u redovima OVK bore I mudžahedini".

Strani, ali I domaći analitičari su iznosili stavove da su takve optužbe deo nastojanja da se iskoristi novostvorena situacija nakon terorističkih napada u SAD. Oni su upozoravali da su se "takve optužbe mogle čuti u Srbiji I

1. godine, ali tada iz ustiju bivšeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića", sada optuženog za ratne zločine. Čovićeve optužbe, po njima, nisu ništa drugo do nastojanja odredjenih krugova da se iskoristi američka tragedija za njihove agende. Bivši pomoćnik američkog državnog sekretara Džejm Rubin je u intervjuu za jedan prištinski dnevnik izneo stav da su "Albanci na strani Zapada - oni koji ih povezuju sa Bin Ladenom nisu prijatelji Amerike".

Bilo kako bilo, hapšenje trojice Arapina na Kosovu ne podrazumeva I uključivanje Albanaca u terorističku mrežu. To su potvrdili I visoku zvaničnici NATO koji su poručili da na Kosovu ne postoji neprijateljski stav prama ovoj Alijansi I da eventulano postojanje ljudi koji bi mogli biti povezani sa mrežama islamskog medjunarodnog terorizma ni na koji način se ne mogu vezati za stav većine gradjana Kosova, koji su se jasno izjasnili protiv terorizma. Izgleda da su u Alijansi još uvek sveži prizori perioda nakon 11. Septembra, kada su kosovari otvoreno demonstrirali stav pro SAD I protiv terorističkih napada. U tom periodu je čak zabeleženo I povećanje netrpeljivosti prema osobama koje dolaze sa Istoka. Zabeleženi su slučajevi kada su polomljeni prozori islamskih humanitarnih organizacija, ali I iskazivanje prezira (uglavnom mladih) prema osobama koje nose odeću ili brade slične onim koje nose gradjani nekih arapskih zemalja. Albanci, koji ne pate mnogo od verske "posvećenosti" (uprkos činjenici što vecina njih pripada islamskoj veroispovesti), ne mogu da štite (niti to žele) nikog ko bi mogao da bude protivnik "njihovih spasilaca" - NATO I SAD.

Ipak, njihova zabrinutost o mogućnosti prodiranja radikalnih islamskih elemenata ne datiraju samo od vremena nakon 11. septembra. Ono što se nazivalo "poroznošću" granica Kosova uvek je stvaralo povoljan prostor za delovanje raznih grupa, posebno pod plaštom "humanitarne pomoći". Šetnje mladih devojaka po ulicama Kosova obučenih u islamske halje I u luksuznim vozilima, bio je znak organizovanih nastojanja za "stvaranje što šireg kruga sledbenika islamskih organizacija koje su propovedale Šerijat" (sveti islamski zakon). Takodje I muškarci sa nogavicama ispod kolena I dugim bradama predstavljaju drugi deo te zabrinutosti koja je već podstakla I organizovane oblike suprostavljanja od strane grupa Mladih, koji ni na koji način ne žele njihovo identifikovanje sa "Istokom".

Medjutim, ovdašnji posmatrači tvrde da takve pojave stimulisane velikim sumama novca koje daju odredjene organizacije, nemaju razmere koje bi predstavljale rizik za uključivanje ovih ljudi u nasilne delatnosti, a utoliko manje u njihovo involviranje u medjunarodnu mrežu terorizma. Relativno brza zapadna intervencija na Kosovu je ipak na vreme isključila svaku mogućnost da za Albance bude primamljiva neka pomoć istočnih zemalja u šta bi ih moglo gurnuti samo očajanje zbog socijalne bede.

AIM Priština Arbnora BERISHA