Planovi za povratak kosovskih Srba

Priština, 23.12.2001.

U vreme kada se Kosovo suočava sa parlamentarnom krizom zbog političkih polarizacija izmedju samih albanskih subjekata, postignuti Sporazum izmedju administracije OUN sa jugoslovenskim predstavništvom na Kosovu oko masovnog povratka raseljenih Srba u nekoliko regiona Kosova, samo je još više zaoštrilo političku klimu na Kosovu. To je razlog što se albanska politička I obična javnost manje bavi parlamentarnom krizom koliko masovnim povratkom Srba, koji su već okarakterisali svojevrsnom rekolonizacijom Kosova.

Bilo kako bilo, u dve naredne godine na Kosovu će se izgraditi desetak grupa naselja kako bi se podstakao povratak raseljenih Srba. Takav su dogovor postigli predstavnici Koordinacionog centra za Kosovo I Misija OUN na Kosovu. Glasnogovornica ove misije Suzan Manul je potvrdila da je cilj ovog projekta da se naselja izgrade na onim mestima koja obećavaju integraciju Srba u kosovsku svakodnevicu. Gospodja Manuel je iznela da medjunarodni zvaničnici prvo treba da definišu u kojim će regionima Srbi biti dobrodošli za njihove susede izražavajući uverenje da takva mesta već postoje. "Ne mogu reći o kojim mestima se radi I tu ne bih uvrstila Prištinu, ali ima regiona gde bi ljudi prihvatili povratak njihovih suseda iako će biti teško da se tačno odrede te lokacije", rekla je glasnogovornica Manuel, dodajući da će za medjunarodnu zajednicu ovo pitanje biti prioritetno.

U stvari, najnoviji Sporazum medjunarodne administracije sa zvaničnicima u Beogradu predstavlja kontinuitet Projekta pripremljenog pre nekoliko meseci od strane Visokog komesarijata OUN za izbeglice (UNHCR) I Misije OUN na Kosovu, dve organizacije koje su prednjačile u nastojanjima za poboljšanje položaja srpske zajednice na Kosovu. Projekat je predvidjao da se za povratak Srba obezbede nepokretna imovina i kuće I ovaj bi se Projekat prema predvidjanjima trebao realizovati tako da se onim licima srpske nacionalnosti koji žele da se vrate dodeli imovina, bez obzira na to da li su oni svoju nepokretnu imovinu već prodali Albancima sami, preko advokata na Kosovu ili je još uvek poseduju.

S druge strane, iako su iznete ocene da još uvek ne postoje uslovi za povratak Srba u njihove kuće i stanove, Projekat UNHCR - OEBS - UNMIK predvidja izgradnju desetak novih nasilja za srpsku zajednicu koja bi se finansirala iz medjunarodnih fondova za pomoć Kosovu. Ova naselja, prema zahtevima srpskih sagovornika medjunarodnih zvaničnika bi se prostirala u neprekidnom pojasu koji bi išao iz Mitrovice na severu do Kamenice na istoku Kosova, čineći tako pojas srpskih enklava koje bi Kosovo podelilo na pola, ostavljajući Albance sa obeju strana. S druge strane, prema zvaničnicima privremene civilne Misije OUN na Kosovu, sada su već stvoreni uslovi da povratak dela kosovskih Srba u mešovitim naseljima, tj., tamo gde Albanci predstavljaju većinsko stanovništvo I uglavnom u malim gradovima centralnog Kosova, pre svega u Lipljanu I Obiliću, a zatim I na istoku u Vitini I Gnjilanu. U tom cilju, civilni administrator na Kosovu Hans Haekkrup je na vreme preduzeo pripremne mere potpisivanjem Uredbe kojom se Albancima zabranjuje kupovina imovine Srba u nekim mešovitim naseljima, koje je UNMIK ocenio kao stratešku kupoprodaju pošto su, po njemu, uticali na masovan odlazak Srba sa Kosova. Toj uredbi su se usprotivili albanski predstavnici u zajedničkom savetodavnom telu (Administrativno veće Kosova), gde su pre izbora bili predstavljeni lideri triju najvećih albanskih političkih partija i jedna predstavnica srpske zajednice na Kosovu. Pravni eksperti su ovakvu Uredbu uporedili sa onom u vreme Miloševićevog režima o zabrani prodaje neokretne imovine gradjanima albanske nacionalnosti što je ocenjeno kao diskriminatorskom. Negativno se povodom Haekkerupove uredbe izrazio I Ombudsperson na Kosovu Marek Novicki. Naime, po ovoj Uredbi Albanci nisu mogli da kupe nepokretnu imovinu Srba bez prethodne dozvole medjunarodnog administratora odredjene opštine. Tom merom je sačuvan I dobar deo imovine Srba, što samim tim njihov povratak čini lakšim. Nedavna izjava potpredsednika srpske Vlade Nebojše Čovića da će Srbija otkupiti imovinu kosovskih Srba, ovde nije naišla na veliko interesovanje, sa obrazloženjem da je to nemoguće, jer zemljištem I drugom nepokretnom imovinom prvenstvo raspolaganja imaju opštine.

S druge strane, povodom donetog Sporazuma, zvaničnici Misije OUN su izneli da činjenica što je dobar deo kosovskih Srba već prodao svoju imovinu na Kosovu neće predstavljati prepreku za njihov povratak. "Njima će se dati nova imovina u naseljima koja su odredjena Projektom za povratak 180 hiljada Srba" izjavio je jedan od zvaničnika UNMIK - a. Tako, Srbima koji su prodali svoju imovinu stvorena je mogućnost da dobiju novu imovinu besplatno, iako je novcem od ranije prodate imovine na Kosovu većina njih stekla ne samo nepokretnu imovinu već I male biznise u Srbiji.

Objavljivanje nekih pojedinosti ovog Projekta sledi u upravo u vreme kada Albbanci nisu uspeli da posete njihove spaljene kuće u severnom delu Mitrovice zbog otpora tamošnjih Srba, čiji se veliki broj koncentrisao u najveću severnu enklavu Srba - u Mitrovici, Leposaviću I Zubinom Potoku. "Mi takodje vršimo pritisak da vratimo Albance na sever Kosova. Kao što ste I sami videli, nekolicina Srba je pružila otpor njihovim posetama na severu, ali to ne znači da su to bili susedi jer obično taj otpor dolazi od strane aktivista i ekstemista" rekla je Suzan Manuel, portparol UNMIK - a, koja nije mogla da potvrdi da li postoji neki jasan plan i za povratak Albanaca na severu Kosova, kojim dominiraju pripadnici srpske zajednice.

Novim se Projektom predvidja da se na Kosovo vrate ne samo starije osobe I poljoprivrednici, već I intelektualci I mladi, jer je 20 odsto radnih mesta u budućim samoupravnim strukturama predvidjeno za nealbance, a Srbima je pripalo više od polovine rezervisanih mesta za manjine. Ipak, glasnogovornica Misije Manul je izjavila da neće biti nikakve selekcije osoba koje žele da se vrate.

Pre izvesnog vremena lokalni I medjunarodni zvaničnici su objavili rezultate svojih istraživanja o uslovima u kojima žive kosovari, iznoseći procenu da više od 50 odsto stanovništva živi na granici bede, a da 16 odsto njih živi u ekstremnom siromaštvu. Prof. dr. Rifat Blaku, direktor Centra za migraciju I predavač na Pravnom fakultetu kaže da je ovom Projektu prethodilo stvaranje Komiteta za povratak Srba u Gračanici, Projekat operacija Trojan jedan I Trojan dva, I sporazum potpisan u Beogradu izmedju zvaničnika UNMIK -a I zvaničnog Beograda. "Mogućnosti realizacije će pogoršati aktuleno ekonomsko I socijalno stanje na Kosovu", tvrdi g. Blaku, objašnjavajući da na Kosovu nedostaje jedinstvena I jasna strategija domaćih Zvaničnika za stvaranje stabilnog I demokratskog ambijenta, te da se iz tog razloga stvara prostor da odredjeni krugovi tvrde da se multietničko Kosovo može ostvariti samo masovnim povratkom razmeštenih Srba.

S druge strane, ni Srbi nemaju dovoljno poverenja da će UNMIK ispuniti sva obećanja, bilo kada se radi o poslednjem Sporazumu, bilo o Beogradskom dokumentu ili Projektu za povratak 180 hiljada Srba i izgradnji naselja u strateškom pojasu sever - istok. Njima nije jasno da li će najnoviji Sporazum staviti "van zakona" projekat izgradnje naselja na Kosovu, pošto on predvidja povratak u mešovitim naseljima - u nastojanju da se isprave propusti UNMIK-a. "Dobro je da se napokon život normalizuje I da otpočne povratak Srba", izjavila je Rada Trajković, predstavnica kosovskih Srba u zajedničkim strukturama sa UNMIK-om I šef poslaničkog kluba u kosovskom Parlamentu, sa simboličnim nazivom "Povratak", koja se zalaže za povratak Srba na Kosovo I vraćanje Kosova u Srbiju.

Bez obzira na kritike I primedbe, UNMIK se veoma malo angažovao na pitanju selektivnog povratka Srba što bi bilo u funkciji garantovanja stabilnosti, tačnije takvi pokušaji su se uglavnom pokazivali neuspešnim. Ipak, selektivni povratak bi podrazumevao I obezbedjivanje podataka o onima koji se vraćaju, jer je dobar deo pripadnika srpske zajednice na Kosovu bio uključen sa ili bez njihove volje u vojne I paramilitarne snage Miloševićevog režima, u vreme kada su izvršeni najveći zločini prema kosovskim Albancima. "Identifikacija izvršioca zlodela I srpskih kriminalaca, kao i njihovo hapšenje ili barem uskraćivanje prava na njihov povratak na Kosovu, u ovoj fazi bi stvorilo bolje uslove za Srbe kada je u pitanju integracija u kosovsko društvo, a bilo bi od pomoći I Albancima da kao većina urade svoj deo posla za obezbedjivanje prava srpskoj manjinskoj zajednici na Kosovu", izneli su intelektualci I aktivisti za Zaštitu ljudskih prava, Albanci, Srbi I Bošnjaci na Okruglom stolu održanom u Prištini na temu "Albanci I nealbanci".

AIM Priština, Rrahman PACARIZI