Crne stranice u Beloj knjizi Bugarske vlade

AIM Sofija, 20.12.2001.

Za vreme upravljanja vlade Saveza demokratskih snaga (SDS) koja je pala u junu, došlo je do "bezobzirnog pljačkanja" države koja je "očerupana". Ovaj zaključak sadržan je u "Beloj knjizi" o nasleđu prethodnih upravljača koju je vlada bivšeg cara Simeona Sakskoburgotskog objavila početkom decembra.

Prema novim ministrima za vreme vlade Ivana Kostova zloupotreba vlasti bilo je toliko puno da nije bilo moguće da se sve nađe u prezentiranom dokumentu. "Svaki novi skandalozni slučaj otvara vrata prema drugim sramnim iznenađenjima", pišu autori "Bele knjige".

O njoj se počelo govoriti ubrzo pošto je Nacionalni pokret Simeon Drugi (NDSV) preuzeo vlast. Međutim, predstavljanje dokumenta je zakasnilo jer je to moglo da utiče na predsedničke izbore koji su održani u novembru. Politički moral novih upravljača nije im dozvolio da pre toga obelodane mračne stranice iz najnovije istorije Bugarske.

"Bela knjiga" nije optužnica. Ali na bazi sadržanih u njoj podataka mogla bi da se sprovedu detaljna proučavanja, da se prikupe dopunski podaci i dokazi o počinjenim krivičnim delima. Upravo takva je uloga "Bele komisije" koja će raditi na tom u suštini političkom dokumentu.

Bez obzira što su materijali u vezi sa mnogim od iznetih slučajeva već prosleđeni tužilaštvu i pokrenuta je prethodna istraga, premijer Simeon Sakskoburgotski naredio je da se stvori takva komisija. Ona treba da ubrza posledice objavljivanja "Bele knjige", a takođe da dodaje nove slučajeve. Šef komisije je ministar pravde Anton Stankov, a njeni članovi su predstavnici ministarstava pravde, unutrašnjih poslova i finansija. Ona će primati pismena svedočenja i informacije i po svojoj proceni slušaće državne službenike koji mogu da svedoče o počinjenim povredama zakona. Njihova anonimnost biće garantovana, obećao je ministar Stankov.

Međutim, svesni psihologije Bugarina, kriričari "Bele knjige" su odmah izrazili svoja strahovanja da bi njeno dalje proširivanje moglo da pokrene lavinu klevetničkih potkazivanja. Jednog trenutka ova bi lavina zaista mogla da zatrpa administraciju i da je spreči u obavljanju njenih osnovnih aktivnosti.

Inače, obelodanjeni dokument nije ničim iznenadio Bugare. Skoro svi sadržani podaci su nejednom i u detalje objavljivani u medijima. Za razliku od novinara međutim, autori knjige ne spominju imena. Uostalom, jedino ime koje je direktno spomenuto je ovo bivšeg agrarnog ministra Vencislava Vrbanova. Čitajući tu knjigu, postaje jasno da su najozbiljnije povrede zakona konstatovane u ministarstvima poljoprivrede, saobraćaja i veza, ekonomije i finansija.

Kao primer šra su zatekli carski poslanici kada su preuzeli vlast, navode se zloupotrebe u iznosu od preko 36 mln leva u fondu "Zemljoradnja", "spori procesi, niski prihodi i korupcija u privatizaciji", "559 mln deficita u državnom budžetu".

Na bazi iznetog u poglavlju "Administracija" tog dokumenta koji se prostire na 62 stranice, ispada da je za vreme vlade SDS zamenjeno skoro 100% administracije u Ministarstvu ekonomije i strukturama koje mu pripadaju.

Vlada Ivana Kostova optužena je i za "predizborno povećanje penzija". Sa svoje strane i Ministarstvo zdravlja je zaključilo da je reforma zdravstva "nedopustivo otegnuta".

U "Beloj knjizi" solidno mesto je posvećeno delatnosti Državne agencije za omladinu i sport koja je sklopila ugovor o remontu nacionalnog stadiona "Vasil Levski" sa firmom "Glavbolgarstroj" po "drastično visokim cenama"...

Istina je da dugoočekivani dokument nije bog zna koliko iznenadio javnost. Ali je Bugarin ipak osetio neku satisfakciju da je objavljivanjem "Bele knjige" učinjen neophodni korak ka dezavuisanju korupcije koja je u stvari osnovni uzrok za obaranje vlade SDS.

Bivši upravljači su naravno odmah kontrirali da se ovom knjigom čini pokušaj da se skrene pažnja javnosti sa neispunjenih obećanja sadašnje vlade i teškoća u upravljanju zemlje. Prema njima u pitanju su politički motivi, a cilj je da se satanizuje vlada SDS za sve što se dogodilo poslednje 4 godine. Što je i normalna reakcija, ako se ima u vidu da su obelodanjene njihove akcije. Međutim, teško je oboriti sličnim kontraargumentima iznete činjenice.

Inače, ovaj dokument bi zaista mogao da navede na pomisao da se traži neka vrsta opravdanja za razilaženje između predizbornih obećanja bivšeg monarha i sadašnjeg premijera i onoga što se danas događa sa Bugarima. Naročito posle isteka prvih 100 dana vlade, kao da je optimistički ton ministara iz njegovog kabineta počeo da zvuči minornije.

Patos je uveliko nestao zbog onoga što su zatekli kada su preuzeli vlast. Tako da je NDSV morao da učini tu javnu analizu. Ona je izuzetno važna, ne samo kao njihovo "opravdanje", nego i zato što pokazuje kakva je bila politika koja je dovela do tih rezultata. To će ih sačuvati od novih grešaka.

Autori "Bele knjige" izvadili su "skelete iz ormara" i ukazali na teško nasleđe koje su zatekli. Ono je rezultat jedne sročene politike koja bi se mogla nazvati modelom socijalne diferencijacije. Osnovna obeležja tog modela bili su oštra konfrontacija među osnovnim političkim snagama, besna i često puta nepromišljena privatizacija, rapidno raslojavanje društva na mali deo bogatih i ogroman deo siromašnih.

Možda najveća šteta upravljanja poslednje 4 godine bila je u tome što je ubila i poslednju nadu Bugarina da ima pravde. I možda se upravo zato sada na ovaj dokument gleda kao na početak bitke za pravdu. Bugarinu je ostalo da se nada da je taj poročni model ostao u istoriji. A "Bela knjiga" trebalo bi da bude garancija da se takve stvari više neće ponavljati.

Plamen Kulinski (AIM)