Prenete nadležnosti, ali ne i novac

"Omnibus zakon" ili vraćanje autonomije

Ako Skupština Srbije potvrdi predlog tzv. omnibus zakona usvojenog u skupštini Vojvodine, pokrajini će biti poverene neke nadležnosti, ali će se o novcu za njihovo finansiranje tek razgovarati; ako predlog iz Vojvodine ne bude razblažen u republičkoj Vladi ili kroz amandmane, biće to korak ka usaglašavanju zakona sa republičkim Ustavom kojim je autonomija - ukinuta

AIM,Beograd,24.12.2001.

Kad se velike reči i maglovita obećanja - izrečene tokom višemesečnog usaglašavanja - posle usvajanja predloga tzv. omnibus zakona u Skupštini Vojvodine, svedu na razumljiv jezik, spotiču se na previše "ako" i "ali" da bi se moglo, bez ustezanja, reći - počeo je povratak autonomije u Vojvodinu. Ako predlog iz Vojvodine i bude usvojen na višem nivou u Skupštini Srbije - pošto je vojvođanski predstavnički dom "pod starateljstvom" i nema pravo da donosi zakone - biće to samo korak ka usaglašavanju sedamdesetak republičkih zakona sa republičkim Ustavom; onim istim kojim je Slobodan Milošević ukinuo samostalnost pokrajina , pa je Srbija "iz tri dela" postala cela .

Već i stoga bi bilo i pretenciozno i netačno o "omnibus zakonu" govoriti kao o dokumentu kojim se vraća vojvođanska autonomija ,pošto je reč samo o usaglašavanju sa propisom koji je autonomiju - ukinuo. Ni sam zakon ne govori o povratku pokrajinskih nadležnosti; korišćen je termin "poveravanje nadležnosti" u dvadesetak oblasti, a finansijski aspekti tog "poveravanja" u zakonu nisu ni pomenuti, sem što se naglašava da njegovo usvajanje neće dodatno opteretiti republički budžet.

Predsednik vojvođanskog parlamenta Nenad Čanak je, odluku da i on i njegova Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV) glasaju za "omnibus", objasnio voljom da se Skupštini i Vladi Srbije da još jedna šansa ("ovo je, međutim, poslednja šansa koju Vojvodina daje Vladi Srbije"), pošto je i zakon i ideju da se on napravi žestoko osporio ("ovo je prevara i sramota"). Suština njegove kritike zakona je u opaski da je uložen impresivan rad da se, "na toliko stranica ne napiše ništa", a da u njemu nema obrazloženja "zašto ono što je Vojvodini ukradeno ne može da se vrati". Prema rečima Čanka,"ovo je mazanje očiju pred privatizacijama koje su već otpočele".

Zakon čudnog imena za Reformiste Vojvodine (RV) samo je "pravni trik" koji pruža obilnu paragrafiju, ali daje male ili nikakve mogućnosti za samostalno, stvarno realizovanje nadležnosti APV. Vojvođanski reformisti se pribojavaju da je ovaj zakon uvertira da bi, u novom Ustavu Srbije samo bile verifikovane nadležnosti koje su Vojvodini dopuštene ovim propisom, i tako, "zalaganja za zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast" bila degradirana. Vanparlamentarni, ali uporan, Vojvođanski pokret, koji okuplja pet stranaka i šest nevladinih organizacija, oštar je prema usvajanu "omnibusa" u pokrajinskom parlamentu ("poniženje za najvišu pokrajinsku instituciju"), jer se Vojvodini ne vraćaju, već samo poveravaju poslovi. Ni formalni predlagač, pokrajinski sekrtar za upravu i propise Tamaš Korhec ne misli da ovaj zakon vraća autonomiju Vojvodini i smatra da je on "tek prelazno rešenje ka ostvarivanju istinske autonomije". Zadovoljan je samo pokrajinski premijer Đorđe Đukić, jedan od potpredsednika Djindjićeve Demokratske stranke (DS): "Ovim zakonom izvršen je zadatak predviđen izbornim programom DOS".

Ideja o zakonu je beogradska, a autonomaši je od početka doživljavaju kao zamku. Da je, zapravo, i zamišljen kao pokušaj da se odloži i/ili skine s dnevnog reda razgovor o Vojvodini; da je samo jedan u nizu "erzac-poslova", odvlačenja pažnje ili skretanje sa teme. Kao što je bilo prolećno proputovanje republičkog premijera Zorana Đinđića i njegovih ministara Vojvodinom motivisano voljom da se odloži rasprava u DOS o izbornim obećanjima Vojvodini. Baš kao što je to bio i pokušaj smene Nenada Čanka sa mesta predsednika pokrajinskog parlamenta.

Autonomaška Vojvodina je, od početka, nagoveštavala da je to, samo jedan od različitih, povremeno i maštovitih, načina da se do daljnjeg, ništa ne promeni i primire zakonodavne inicijative pokrajinske skupštine. Voleli to u beogradskim vrhovima stranaka ili ne, autonomaške ideje ovde dominiraju javnim mnjenjem. Višemesečno usaglašavanje oko "omnibus zakona" bilo je evidentna kupovina vremena, ali i svojevrsna očigledna nastava "čija se sluša". Predlozi vojvođanske skupštine podvrgnuti su, naime, podužoj superviziji "ekspertskih grupa" dve - republičke i pokrajinske - vlade.

Ovaj zakon nije odgovrio na ključno autonomaško pitanje: zašto trećina stanovnika Srbije puni više od polovine republičkog budžeta, a iz njega dobija u promilima i kako će to izgledati ubuduće?

Novčane vrednosti pokrajinskih ovlašćenja tek treba da budu dogovorene. Republički ministar finansija Božidar Đelić je najavio da će njegova kasa biti teška nekih 219 milijardi dinara (7,3 milijarde DM); njegov pokrajinski kolega Đorđe Misirkić govori o projekciji od 27 do 33 milijarde dinara (0,9 do 1,1 milijarde DM) potrebnih za finansiranje nadležnosti Vojvodine, ali to je samo neka vrsta "spiska želja" po računicama pokrajinskih sekretarijata. Skepsa realista potiče iz straha od usklađivanja na republičkom nivou. Najavljujući za početak naredne godine "siguran rebalans" budžeta, pošto Skupština Srbije usvoji "omnibus zakon", Božidar Đelić govori o manje novca: on nudi 25 do 30 milijardi i nedefinisanu polovinu "nenamenskih sredstava" od prodaje vojvođanskih fabrika koji se, opet, imaju upotrebiti namenski - za finansiranje infrastrukturnih projekata na teritoriji pokrajine. Vojvodina se, očito i po tom tumačenju, smatra samo stavkom republičkog budžeta, bez sopstvenog novca.

Pokrajina će, bez sumnje, još jednu budžetsku godinu početi bez pravog budžeta i izvornih prihoda, a ministar Misirkić govori o 630 miliona dinara (0,021 milijarde DM, od one jedne projektovane) koji bi mogli da se obezbede za privremeno finansiranje. Tokom ove godine - kad joj nije bilo "preneto" ni jedno ovlašćenje - Vojvodina je raspolagala sa 400 miliona dinara. Novac i jeste ključni problem, a odnosi "uzimala-davala" izrazito nepovoljni po Vojvodinu: u prva tri meseca 2001. u Vojvodini je, od poreza, taksi i drugih javnih prihoda, naplaćeno 6,5 milijardi dinara. Od toga je republičkom budžetu preneto oko 4,5 milijarde, a republika je, za ta tri meseca, u vojvođanski budžet prenela nešto manje od 57 miliona dinara!

Pokrajinski ministar finansija, sada, govori da će, bez obzira na "omnibus zakon" - za koji ni on ne veruje da može proći overu u republičkom parlamentu pre kraja godine - odnosi ostati isti, pošto bi pre usvajanja stvarnog vojvođanskog budžeta, morao da bude izmenjen zakon o javnim prihodima. Skupština Vojvodine je, još u januaru, donela predlog - i poslala u Beograd na usvajanje - izmena i dopuna ovog zakona. Nije ni ušao u proceduru. Kao, uostalom, i 11 drugih zakonskih predloga iz Vojvodine, koji su se zagubili u interpretacijama ili delimičnim ugradnjama u akte republičke vlade i, naročito, u legalističkim fijokama doskorašnjeg spikera republičkog parlamenta Dragutina Maršićanina, potpredesednika Demokratske stranke Srbije (DSS)

• partije saveznog predsednika Vojislava Koštunice, sasvim nenaklonjene autonomističkim idejama.

Za sada, i "omnibus" je, samo trinaesti po redu, zakonski predlog koji je pokrajinska skupština uputila republičkoj.Ako, predlog usvojen u vojvođanskom parlamentu, ne bude razblažen u prolazu kroz republičku Vladu, ako njegova suština ne bude promenjena ili relativizovana amandmanima i Skupština Srbije potvrdi tzv. omnibus zakon, Vojvodini će biti "poverene" nadležnosti u dvadesetak oblasti među kojima su i školstvo, zdravstvo, penzije...

Niko nije objasnio hoće li školama, bolnicama i penzionerima, od ovlašćenja bez novca - dok se ne dogovore i ne rabalansiraju budžet pošto, to jest, usvoje zakon... - biti bolje. Notorni skeptici u Vojvodini vrlo su skloni da celu ujdurmu oko "omnibus paragrafa" protumače kao volju da se ovlašćenja prenesu, novac zadrži, a socijalni gnev knjiži autonomašima. Kao - što ste tražili ovlašćenja, kad ne umete da vladate...

Milena Putnik (AIM)