NATO go home!

Slovenija i Alijansa

Procenat gradjana Slovenije koji podržavaju ulazak države u NATO je već četvrti put tokom ove godine pao ispod polovine anketiranih, što je za državne funkcionere znak za uzbunu i početak beskrupulozne medijske hajke na kritičare ulaska Slovenije u NATO.

Ljubljana, 22.12.2001.

Gotovo godinu dana uoči narednog samita NATO-a u Pragu na kome će pasti odluka o novim članicama Saveza, u Sloveniji počinje žestoka vladina kampanja, sve kako bi se domaća i strana javnost uverile u potrebu da zvanična Ljubljana što pre pristupi Severnoatlantskoj alijansi. Odluka vlade i parlamenta da kandiduju državu za članstvo u NATO paktu stara je nekoliko godina, a u redu za članstvo čekaju još i Albanija, Bugarska, Estonija, Latvija, Litva, Makedonija, Rumunija i Slovačka. Da bi održao korak s konkurencijom, slovenački parlament je upravo dodelio dodatna sredstva za Ministarstvo odbrane, naravno, radi modernizacije vojske. Tako će se procenat vojnog budžeta narednih godina povećati na 1,87 % - 2,3 % bruto društvenog proizvoda, do kraja decenije. Slovenija se nada da njene šanse povećava i činjenica da je jedna od osnivača "Vilniuške grupe", asocijacije koju čine države-kandidati za članstvo u NATO-u.

Mnogo manja, ali ništa manje značajna sredstva ulažu se u medijsku "obradu" domaće javnosti. Koriste se svi metodi, a najviše Internet. Na primer: na dan posete generalnog sekretara NATO-a, u Sloveniji je otvorena posebna Internet strana "Slovenija i NATO" (http://nato.gov.si), a vlada je za "informisanje javnosti" uložila zavidnu svotu tolara. Pored već pomenute WEB prezentacije, vredne oko 20.000 nemačkih maraka (dem), Ured vlade za informisanje u novom budžetu predvidja novih 11,5 miliona dem za informisanje na temu "kako se Slovenija uključuje u NATO". Ta investicija je naročito zanimljiva, pošto je deo "Akcionog plana za članstvo", čije objavljivanje niti uvid javnosti nije moguć, jer je dokument - tajna. Pošto NATO ne želi da javnost zaviri u takve i slične dokumente. Uprkos tome je slovenački ministar odbrane dr. Anton Grizold obavestio generalnog sekretara NATO-a Robertsona da je obaveštavanje domaće javnosti o približavanju Severnoatlantskom savezništvu "premišljeno, konstantno i transparentno".

"Počeli smo da saradjujemo i na okruglim stolovima, aktivniji smo u lokalnim medijima, a posebnu pažnju posvećujemo korektnom informisanju ovdašnje javnosti." Mana te "svestrane informisanosti" nije samo što su ključni papiri zavijeni u veo tajne, već i satanizacija svih onih koji se usudjuju da saopšte javnosti iole kritičan stav prema NATO-u. Velikom polemikom u Subotnjem prilogu Dela otvorena je sezona lova na neistomišljenike; pristalice što bržeg uključenja Slovenije u NATO su u maniru inkvizitora krenuli u čišćenje oponenata, prikazujući ih kao komuniste, neznalce, notorne lažljivce ili pak sumnjivce, pošto su, recimo, "u rodbinskoj vezi sa Srbijom", zbog čega "nisu sposobni" da odgovorno raspravljaju o "temi tako važnoj za državu" kao što je uključenje Slovenije u NATO. U tome prednjače ministar Dimitrij Rupel (odgovoran za spoljne poslove, u meri u kojoj mu to dopušta premijer Drnovšek) i dr. Anton Bebler, predsednik Atlantskog saveta Slovenije koji je svoj trenutak prosvetljenja stekao protežirajući lekovitost osiromašenog uranijuma ispaljenog na SRJ u vreme intervencije, a koji je u vreme socijalizma bio jedan od ključnih teoretičara jugoslovenskog sistema opštenarodne odbrane i narodne samozaštite.

Ratoboran i rasistički rečnik propagatora učlanjenja Slovenije u NATO iznenadio je onaj deo liberalne javnosti koja je verovala da su slični ispadi rezervisani za neke pojedince s desnice i retke predstravnike Crkve. "Nekada socijalizam i Jugoslavija, danas evro-atlanske integracije" rezimirao je u "Delu" suštinu rečene argumentacije esejista Peter Kovačič Peršin. Peršin dodaje da euforija u propagiranju ulaska Slovenije u NATO "podseća na nekadašnju retoriku kada se za socijalizam, samoupravljanje i nesvrstanost verovalo da su apsolutno perspektivni projekti, u koje sumnjaju samo klasni neprijatelji". Sve nervoznije ispade pristalica priključenja Slovenije Nato-u sve je teže razumeti, posebno ako se zna da ovaj državni projekat za sada kritikuju tek poneki kolumnisti i grupa studenata, okupljena u društvo "Neutro". Da slika bude potpuna, sve to podseća na kampanju nekadašnje Jugoslovenske narodne armije (JNA) protiv kritičara Armije, kada se pretilo spiskovima medijskih "napada na JNA". Zato nije neobično da je u takvoj atmosferi upravo ljubljanska "Mladina" objavila naslovnicu na kojoj je generalni sekretar te organizacije išaran natpisom "Nato go home!". Mladinu se time našla u poznatoj situaciji - ponovo je na meti vojnih struktura, kao i pre deset godina, jedina razlika je da su sada ljuti protivnici - poklonici NATO-a.

Istraživanja javnog mnenja otkrivaju razlog sve veće nervoze propagatora uključenja Slovenije u NATO - u ovom trenutku ima manje pristalica nego protivnika rečenog projekta. Opadanje interesovanja je naročito primetno tokom poslednja tri meseca, kada se broj onih koji su zagrejani za ulazak u NATO pao ispod 50 odsto. Prema istraživanju "Politbarometra", koga za Drnovšekovu vladu priprema Centar za istraživanje javnog mnenja i masovnih komunikacija Fakulteta društvenih nauka u Ljubljani, na početku ispitivanja javnog mnenja, januara 1997. godine, "za" je bilo 61,3 % upitanih a "protiv" svega 20,5 % anketiranih. Sledećih godina se odnos stalno menjao na štetu pristalica ulaska u NATO. Istraživanje pokazuje da je do većih padova ("oscilacija", kako to nazivaju u slovenačkom Ministarstvu odbrane) dolazilo u vreme kriznih situacija, poput intervencije protiv SRJ (maj 1999.) ili kada su ovorene polemike o osiromašenom uranijumu (početkom ove godine). Do 2000. godine je broj sledbenika ulaska u NATO varirao izmedju 50,9 % i 58,7 %, da bi ove godine počela serija "crvenih brojki". Januara, aprila i septembra ove godine je podrška za ulazak u NATO prvi put (u istoriji merenja) pala ispod petdeset odsto. Posebno su alarmantni podaci poslednjih meseci, pošto se dosadašnja "oscilacija" pretvara u trend. Tako je septembra broj pristalica NATO-a pao na 49,7 odsto, oktobra je porastao na 50,1 odsto a onda je uprkos žestokoj medijskoj kampanji zabeležen do sada najveći pad. Iako je čak 66,5 % upitanih uvereno da će Slovenija postati član NATO-a, u novembarskoj anketi se svega 48,4 % upitanih "slaže s naporima da Slovenija postane član saveza NATO".

Stvar je utoliko zanimljivija ako se raspoloženje prema učlanjenju u NATO poredi sa istraživanjima o odnosu populacije prema Evopskoj uniji. Čak tri četvrtine gradjana Slovenije podržava ulazak Slovenije u Evropsku Uniju - 70 % ispitanika bi na referendumu glasalo za tu mogućnost. Istraživači Centra za javno mnenje FDV-a su stoga zaključili da je primetna "nešto manja podrška naporima vlade da Slovenija postane član NATO-a", šta više: "Opet se povećao procenat onih, koji se protive ulasku Slovenije u NATO." Ukoliko je takvih tokom septembra i oktobra bilo nešto više od 30 odsto, novembra je broj protivnika porastao na 34,6 %, dok je opao udeo neopredeljenih. Preciznije analize razotkrivaju i strukturu upitanih. U odnosu na prosek populacije može se zaljučiti da su prema ulasku u Nato kritični pre svega oni, koji su bliže Udruženoj listi socijalnih demokrata ili Liberalnoj demokratiji Slovenije, dakle oni koji imaju više obrazovanje, u dobi od 30 do 45 godina starosti (ili iznad 61 godine) i žive u gradovima. I obrnuto - većina onih, koji su bliže partijama desnice, čije je obrazovanje skromnije i uglavnom ne žive u gradovima, oni podržavaju ulazak Slovenije u NATO.

Igor Mekina (AIM Ljubljana)