Koliko je zrtava odneo rat?

Makedonskoj javnosti zasad nisu date tocne broj zrtava koje cine nenadoknadivu cenu rata koji se mesecima vodio u Makedonji. Iako u zemlji vlada krhki mir, ljudskim zivotima se i dalje placa cena rata.

AIM Skopje, 18.12.2001

Jedine egzaktne brojke o zrtvama u ratu koji je mesecima trajao u Makedoniji cini se jesu one o poginulim pripadnicima suprotstavljenih vojnih formacija. Po njima sa strane makedonskih bezbedonosnih snaga poginulo je 63 pripadnika. Nekadasnje politicko i vojno rukovodstvo Nacionalno oslobodilacke armije (NOA) kaze da 64 njihovih pripadnika je izgubilo zivot od dogadanja u Tanusevcima (februar) do danas. Jedni razlika kao da je u nacinu na kojem su ljudi izgubili svoje zivote: pripadnici makedonske vojske i policije su u najvecem delu zrtve sudira NOA, dok je veci deo zrtava s druge strane zivot izgubilo zbog neispravnog naoruzanja ili neukosti u rukovanju s njim. Kod civila, cini se veci je broj zrtava na albanskoj strani. Ali i tu brojke nisu konacne: sa makedonske strane joc nije utvrdena sudbina nestalih osoba, a sa albanske se javno govorilo samo o 16 zrtava u lipkovskom regionu, dvadesetak u tetovskom i devet zrtava u intevenciji policije u selu Ljuboten.

Proslog cetvrtka u blizini policiskog punkta kod sela Rataje dogodio se incident u kome je jedno lice izgubilo zivot, a jedno tesko povredeno. Po "Utrinskom vesniku" i njegovim policiskim izvorima "do incidenta je doslo kada su dva lica naoruzana puskom priblizila policiskom punktu. Na upozorenje policajaca da stanu, naoruzani civili se nisu odazvali pozivu, pri cemu je na nih otvorena vatra. Jedan od naoruzanih je usvrcen, dok su drugog sa teskim povredama policajci preneli u najblizu bolnicu". Po ziteljima sela Depciste, otac i sin, Sabit i Nesat Halili, stanovnici ovog sela su se vracali sa rada u polju i bez povoda su upucani od policiske patrole. Sa albanske strane rec je o jos jednom slucaju kao o onom letosnjem kada je u blizini skopskog sela Rasce ubijen jedan 73'godisnji starac navodno jer je hteo da raznese eksplozivom umotanim oko njegovog tela izvor kojim se vodom snabdeva Skopje.

Nova zrtva ce povecati broj civila sa albanske strane koji su stradali u ratu. Po onome sto je nedeljnik "Lobi" uspeo istraziti u ratu je stradalo vise civila Albanaca. S druge strane jos uvek kao nestali se vode 12 etnickih Makedonaca za koje se tvrdi da su bili kindapirani, ubijeni i sahranjeni u masovnim grobnicama. U makedonskoj javnosti se malo zna da medju nestalim ima i pripadnika ostalih etnosa, medju kojima i najmanje 5 Albanaca.

Kod direktnih uesnika u ratu situacija je malo jasnija. Na strani makedonskih bezbedonosnih snaga operira se brojkom od 63 poginulih.Kao prva zrtva smatra se poginuli policajac u granatiranju policiske stanice u tetovskom selu Tearce 20 januara. Pripadnici makedonske armije i policije gubili su zivote "na rate": od 4 marta kada je kod Tanusevca poginlo troje vojnika, preko Vejce (gde je policiska kolona usla u zasedu, ili svesno poslata u smrt - zavisno od izvora - pri cemu je stradalo 8 policajaca), sela Lojane (pogibija dva poligajaca u dva dana) i mnogo masovnije pogibije - 10 plus 8 vojnika kog Karpalaka i kod sela Ljuboten (sto se smatra i osvetom za letosnje ubistvo petoro pripadnika NOA na spavanju u Skopju) i zadnje pogibije troje policiskih specijalaca kod sela Trebos, prilikom izvrsenja naredenja ministra unutrasnjih poslova o zastiti lokacije navodne masovne grobnice.

Oko zrtava sa strane NOA dugo nije bilo verodostojnih podataka. Makedonski izvori, posebno nakon "velikih pobeda", kao one na tetovskom Kaleu pocetkom marta, govorili su o vecem broju njihovih zrtava. Povodom akcije u Aracinovu letos su na Makedonskoj TV, ali i na privatnim TV stanicama sa nacionalnom koncesijom pominjano i po 700 navodno poginulih sa strane NOA! Dokaza za takve tvrdnje nije bilo, a ni makedonska javnost nije bas prihvatala objasnjenja tipa da NOA sakuplja tela poginulih i prenosi ih na Kosovu. S druge strane, utisak je da NOA nije vukla 'moralno-politicke", mobilizaciono-propagandne poteze sa svojim zrtvama.

Kada su cifre u pitanju raniji politicko-vojni vrh NOA kaze da je na njihovoj strani bilo 64 zrtve. Vecina njih su poginuli zbog neiskustva sa rukovonjem sa oruzjem ili prilikom nesretnih slucajeva u koriscenju vojnih sredstava.

Tacnih podataka o ranjenim i invalidiziranim licima nema. Interesantno je to da ranije rukovodstvo NOA svesno svoje obaveze vodi brigu o porodicama poginulih, licima koje su nastradali u ratu.

Ovde treba pomenui da od samog pocetka ratnih sukoba NOA je objavila da nece ratovati rotiv civila, da prihvata zenevske konvencije u domenu ratnog rava, te da priznaje Haski tribunal. I za volju istine tesko je naci dokaza za suprotno proklamiranom ponasanju pripadnika NOA. Nasuprot tome jeste slucaj jednog od najdokumentiranijih slucajeva krsenja ljudskih prava i pogibije civila u slucaju Ljuboten, povodom kojeg je pokrenuta istraga u Hagu i postoji velika verovatnost da tamo ode makedonski ministar unutrasnjih poslova Ljube Boskovski.

Brojke zrtava pripadnika formacija obeju zaracenih strana su gotovo jednake. Iako brojka poginulih civila govori da je zrtava bilo vise sa albanske strane i to je donekle razumljivo jer se ratovalo na delu teritorije Makedoniije na kojoj zivi pretezno albansko stanovnistvo. Od brojki, zrtvava, civila i pripadnika vojnih i policiskih formacija, moze se cak govoriti o tome da rat u Makedoniji i nije bio posebno zestok, da nije bio nalik onim u Hrvatskoj i BiH. Ali i jedna zrtva je preskupa cena za bilo sto sto se moglo dobiti bez rata.

Makedonija, na zalost nije prestala zrtvama placati cenu rata. Jer amnestija bivsih pripadnika NOA nije resena na zadovoljavajuci nacin, sto ce se svakako odraziti na uspesnost ponovnog ulaska policajaca na one teritorije koje je kontrolirala NOA. Na tom terenu jos uvek postoje vojni i policiski kontrolni punktovi. Uz sporu implementaciju okvirnog sporazuma lidera cetiri najvecih palamentarnih partija uz posredovanje predsednika Trajkovskog i inostranih olaksivaca i garancija EU, NATO i SAD, sve to ostavlja otvorenim i pitanje novih zrtava.

Sve zrtve bice uzaludni ukoliko se ne izvuce naravoucenie i otstrani ono sto ih je prouzrokovalo. Imajuci u vidu ono sto se dogada od jula meseca, kada je primirje potpisano, preko avgusta, u kome je potpisan okvirni sporazum koji je doneo krhki mir pa do danasnjih dana i nacina na kojem se realizira okvirni sporazum, ovdasnji politicari kao da nisu izvukli pouku od krvlju placene cene rata.

ISO RUSI