Novi zakon, stare nevolje

Dok resorni ministri demonstrira optimizam, a mediumi pozivajuci se na druge ministre kazu da od saglasnosti nema nista, u parlamentu se od dana u dan ocekuje nastavak sednice na kojoj bi se doneo novi Zakon o lokalnoj samoupravi, nakon ustavnih promena jedan od vaznijih koji je dogovoren okvirnim sporazumom lidera cetri najvecih parlamentarnih partija i cije je usvajanje preduslov za odrzavanje donatorske konferencije za Makedoniju.

AIM Skopje, 18.12.2001

"Moze se ocekivati konacno resenje za otvorena pitanja u predlog-zakonu o lokalnoj samoupravi"- izjavice ovih dana ministar za lokalnu samoupravu u makedonskoj vladi Faik Arslani - "Nadam se da cemo danas ili sutra moci postici konacno resenje i da ce zakon biti usvojen pre Nove Godine". Ministar za obrazovanje Nenad Novkovski jos uvek ne deli optimizam svog kolege i smatra da "decentralizacija koja se predlaze u zakonu za lokalnu samoupravu" dovesti do "smanjenja kvaliteta obrazovanja". U isto vreme, izvori bliski kabinetu predsednika Trajkovskog, pod cijim nadzorom domaci i strani eksperti usaglasavaju tekst predlog-zakona, najavljuju da ce do kraja ove nedelje biti moguce da parlament nastavi raspravu o usaglasenom predlogu i doneti zakon o lokalnoj samoupravi. I dok pretstavnici zajednice lokalnih vlasti kod predsednika Trajkovskog izlazu svoje videnje stavove, premier lakonski smatra da se sve treba mirno zavrsiti sa resenjem kojim ce svi biti zadovoljni. I istovreno izrazava nadu da ce zakon biti donet do kraja godine, ali ako se i to ne dogodi nece biti nisto tragicno, jer vazno je dobiti dobar zakon.

Novine slede istu logiku. "Dnevnik" najavljuje "Zakon o lokalnoj samoupravi bice usvojen pre Nove Godine", "Vecer" je suprotnog misljenja: "Stavovi o "lokalcu" jos uvek neusaglaseni", dok "Vest" informise o tome da su "ispeglane razlike oko spornih pitanja o nadleznosti opstina", te da ce vec u cetvrtak (20 decembra) u parlamentu biti produzena rasprava o njemu.

Ovu optimisticko-pesimisticku rasomonijadu oko donosenja Zakona o lokalnoj samoupravi nadopunjuju partiski izvori koji tvrde da je sporazum oko teksta zakona daleko od usaglasenja, sto drugim recima znaci daleko i od usvajanja u parlamentu. Po nekim medijima albanske politicke partije dobile su od eksperata po cetiri verzije spornih delova zakona. Tvrdi se da one smatraju da se ne radi o poboljsanju teksta predlog-zakona, vec o njegovom razvodnjavanju.

Rasprava o predlog-zakonu je inace stopirana nakon sto su na predlog poslat parlamentu na usvajanje od strane vlade veci broj amandmana, koji sustinski menjaju ingerencije lokalne samouprave u domeni regionalnog povezivanja, mogucnosti zajednicke administracije i u domenu zdravstva i obrazovanja, podneli poslanicke grupe Socijal demokratskog saveza (SDSM) i VMRO-DPMNE, a poslanici albanskih partija, Partija za demokratski prosperitet (PDP) i Demokratska partija Albanaca (DPA), su u znak neslaganja bilo kakve promene predlozenog teksta zakona napustili sednicu, nakon cega je ona prekinuta.

U okvirnom sporazumu, kojeg su inace potpisali lideri svih gorepomenutih i u ovom slucaju suprotstavljenih partija, Zakon o lokalnoj samoupravi je jedan od prioriteta. Predvideno je da u roku od 45 dana nakon ustavnih promena bude i on donesen i da sadrzi znacajnu decentralizaciju republicke vlasti. Kako je rok za donosenje ustavnih promena bio probijen za gotovo dva meseci, cini se da ce istu sudbinu imati i donosenje Zakona o lokalnoj samoupravi. Imajuci valjda i to u vidu medjunarodna zajednica vec duze vremena pritisce da makedonski parlament donese ovaj zakon. Jos vise donatorska konferencija preko koje je Makedonija trebala dobiti finansisku pomoc za pokrivanje budetskog deficita nastalog izmedu ostalog i zbog rata odgodena je za iducu godinu.

Naravno, pozadina ovih zbivanja je opet u sferi meduetnickih odnosa. Jos krajem osamdesetih, u zadnjim trenutcima starog sistema, zadnja socijalisicka vlada je predlozila, a tadasnji sastav Sobranja SRM usvojio promene ustava u kojim je opstinama oduzeta gotovo sva vlast. Iako je obrazlozenje bilo da je opstina, po konceptu teoreticara socijalistickog samoupravljanja Edvarda Kardelja, postala nefonkucionalna mini-drzava, pozadina razvlascenja lokalnih vlasti bila i bojazan da se ne dogodi da one, po tada videnom primeru srpskih autonomija u Hrvatskoj, ne uspostave albanske u zapadnom delu Makedonije. I donosenje zakona o lokalnoj samoupravi po novom makeodnskom ustavu kao da je sledila istu logiku. U pogledu ingrencija lokalnih vlasti se nista nije promenilo, iako je bilo jasno da takvo stanje ne odgovara upravo onima na koje se odnosi. Naime, po sada vazecem zakonu o lokalnoj samoupravi cinovnici koji rade o podrucnim jedinicama ministarstava imaju vece ingerencije od samih gradonacalnika. Drugim recima ispada da je gradonacalnik, izabran na neposrednim izborima, ima manje ingerencije od lokalnog zaposlenog administrativca u isoj opstini, koji ima tu srecu da radi u podrucnoj kancalariji nekog ministarstva.

U neposrednoj vezi s zakonom o lokalnoj samoupravi bili su i zakon o teritorijalnoj podeli i zakonsko resenje o finansiranju opctina, prvi koji je dodadtno uvodjenjem cak 123 opstina na teritorije drzave umesto dotadasnjih 32, a finansiranje zbog celosne zavisnosti od volje vlade, su razvlastili opstine do kraja. Stoga i nije cudo sto su svoje nezadovoljstvo svojim polozajem u proteklih desetak godina iskazivali sve lokalne vlasti, nezavisno od etnicke pripadnosti. I sto je jos vaznije, svi gradonacalnici i saveti opstina trazili su da se to promeni.

Kada je pomenuti predlog zakona izasao iz vladine procedure i bio dostavljen parlamentu na usvajanje smatralo se da su razlike prevazidene, tim vise sto je vlada insistirala da se donatorska konferencija odrzi pre isteka ove godine. Pokazalo se medutim da su SDSM i VMRO-DPMNE, iako od skorog napustanja vlade od strane SDSM, ljuti neprijatelji, nasli zajednicki jezik i podneli veci boj amandmana na predlog zakona. Albanske partije su to protumacile kao novi makedonski potez protiv implementacije okvirnog sporazuma i dalje izbegavanje ispunjavanje onog sto je obecano.

U tom kontekstu, predlog-zakona o lokalnoj samoupravi je samo nova epizoda u peripetijama oko realizacije onog sto su cetvoro lidera najvecih parlamentarnih partija, uz posredovanje predsednika drzave i medunarodnih olaksivaca potpisali u Skopju 13 avgusta. Kako sada stoje stvari od onog sto sadrzi okvirni sporazum malo je ostvareno i sve vise se stice utisak da ne postoji politicka volja da se to i u danima sto dolaze i ostvari. To pak sa svoje strane opet ostavlja mogucnost za dalja iskusenja po ovdasnji krhki mir.

ISO RUSI