Rešavanje spora sa Grčkom oko imena

AIM Junior, Skoplje - 17.12.2001.

Medjunarodna krizna grupa je ovih dana objavila svoj Izveštaj o Republici Makedoniji pod naslovom "Ime Makeodnije, zasto je to važo I kako da se reši", u kojem predlaže da svet prizna Makedoniju pod njenim ustavnim imenom, a Republika Grčka ako želi može da je naziva I pod imaneom "Gornja Makedonija". U Izvešaju se potencira da medjunarodna zajednica treba da naziva državu pod njenim ustavnim imenom kako bi ojačalo osećanje za nacionalni identitet u zemlji. S druge strane, Makedonija će morati da potpiše nekoliko bilaterlanih ugovora kojima ce se praviti ustupci Grčkoj.

Ovo je predlog Medjunarodne krizne grupe za prevazilaženje destogodišnjeg spora izmedju Makedonije I Grčke oko naziva države koji tereti odnose izmedju dve Zemlje, a unosi I nestabilnost u celi region. Za sada, najznačajnije partije u zemlji predlog iz ovog Izveštaja su primili sa rezervama I sa vidnom dozom optimizma. Ali, imajući u vidu uticaj Medjunarodne krizne grupe u Evropi I Americi sa izvesnošću se može očekivati konačan ishod ove inicijative oko postojećeg problema. To bi značilo konačno rešavanje desetogodšnjeg, pomalo apsurdnog, spora oko imena Makedonije koji opterećuje dve zemlje.

Spor oko Makedonije I Grčke nastao je neposredno nakon istupanja države iz jugoslovenske federacije I njenog osamostaljenja pod ustavnim nazivom "Republika Makedonija" početkom '90-tih godijna. Grčka je odmah protestovala protiv naziva države tvrdeći da ne može da nosi ime koje već ima Severni deo Grčke ( na granici sa Makedonijom). Severna Grčka provincija danas se naziva Makedonija, a pripala je Grčkoj nakon Drugog balkanskog rata kada je danasnja Republika Makedonija podeljena izmedju susednih država. Iza ovog suprotstavljanja jasno se nazire strah Grčke od eventulanih pretezija Makedonije na izgubljeni deo. Ovo bi povuklo sa sobom I niz komplikacija oko kršenja manjinskih prava u Grčkoj I zbog toga što Grčka već godinama trpi ozbiljne primedbe od strane EU. Zbog toga, Grčka je iskoristila svoj uticaj u medjunarodnoj zajednici I blokirala je prijem Makedonije u medjunarodne organizacije pod njenim ustavnim imenom. OUN I druge relevantne organizacije I države su priznale Makedoniju pod nazivom "Bivša jugoslovenska Republika Makedonija" što predstavlja presedan u medjunarodnim odnosima. U medjuvremenu, Grčka je nastavila sa pristiskom za promenu naziva zemlje, pa je čak u izvesnom periodu nametnila I ekonomski embargo koji su Makeodniji naneli štetu od nekoliko stotina miliona dolara. Za izlaz iz tog stanja potpisan je privremeni sporazum o razumevanju izmedju dve zemlje na engleskom jeziku koji važi do 2002. godine.

U situaciji kada makedonski narod izlazi iz ratne krize sa osećanjem "gubitnika" I kada nije održana najavljena donatorska konferencija za ekonomsku pomoc državi, iznenada je stigao Izvestaj MKG. Prema tom Izveštaju država treba da se prizna pod njenim ustavnim imenom. Zauzvrat, Makedonija treba da potpiše bilateralni sporazum sa Grčkom, prema kojem će ta zemlja moći da je naziva kako ona želi, na primer "Gornja Makedonija". U dogovoru treba da udju I odredbe prema kojima Makedonija treba da se uzdrži od imena Makedonija u trgovinskim I zakonskim ciljevima, kao I da će voditi brigu I oko grčkih kulturnih nasledstva u zemlji. Zatim, Makedonija treba da potpiše ugovor sa EU I NATO, prema kojem će oni moći da preuzmu mere ukoliko se Makedonija ne bude pridržavala preuzetih obaveza. Ali, osim ova dva sporazuma, predvidjena su još dva uslova. Prvi je da se Makedonija da saglasnost da se Misija NATO u Makedoniji produzi do

1. godine. Drugi je da ORBS ostane u zemlji do narednog decembra, a u vreme izbora da ima široka ovlašćenja u vezi sa eventulanim nepravilnostima tokom glasanja. Predstavnici MKG ove uslove ističu kao neophodne mere za stabilizaciju zemlje. Prema njima, gore navedeni predlozi za rešavanje spora sa Grčkom daju se sa ciljem da se osnaži nacionalno osećanje Makedonaca I da se poveća ugled zemlje u medjunarodnoj zajednici.

Ako se zna da je MKG sastavljane od vrhunskih američkih I evropskih analitičara kao I bivših visokih funkcionera, a njene analize imaju veliki uticaj u vodećim državam, onda bi se mogao očekivati rasplet dogadjaja u predloženom pravcu u bliskoj budućnosti. A to potvrdjuje I rezervisani optimizam medju najvećim makedonskim partijama. "Mi smo zadovoljni što se ovaj problem nameće za rešavanje, pri čemu se kao rešenje nudi upotreba ustavnog naziva države u odnosima sa medjunarodnom zajednicom. To je povoljno rešenje o kojem treba razgovarati", izjavio je jedan visoki funkcioner najveće opozicione partije. U vladajućoj partiji VMRO - DPMNE najavljuju konkretan stav u narednim danima, a vladin portparol Djordji Trandafilov predlog je okvalifikovao kao veoma interesantan: " Moglo bi se razmisliti u okvirima nekih konkrentnih predloga koji se pojavljuju u dokumentu. Za neke se može reći da su afirmativni, a za neke ne", rekao je on. Medjutim, u javnosti se već pojavljuju reakcije koje najavljuju da cela "stvar" neće ići tako lako. U intervjuu premijer Ljupčo Georgijevski je predlog ocenio prihvatljivim u delu oko naziva, ali je upozorio da se u njemu "krije nova stupica za Makedoniju", budući da sadrži I nepovoljnu ocenu o politici koju vodi država. Javnost već protestuje zbog činjenice što će se Repulika Makedonija prema sporazumu u registru država voditi pod slovom "R", umesto pod prvim slovom "M", a obaveza za "čuvanje nasledstva grčke tradicije" već se ocenjuje kao privilegija Grčkoj da nasledi kulturu antičke Makedonije iz vremena Aleksandra Makedonskog.

Bez obzira na negatoivne ili pozitivne strane predloga MKG, na stolu izmedju dve susprostavljene strane stoji jedan dobar predlog koji predstavlja jednu solidnu osnovu za pregovore oko rešavanja spora oko naziva naše države.

AIM SKopllje, Sefan TALEVSKI