Medjunarodna zabrinutost zbog političke krize u Tirani

Tirana, 14.11.2001.

Jedan visoki diplomata jedne zemlje članice EU je izjavio AIM-u da je na pragu sastanka Glavnog upravnog odbora Socijalističke partije Albanije, koji je održan 3. decembra, Evropska komisija smatrala da je potrebno da se u Tiranu pošalje visoki predstavnik EU za pitanja bezbednosti Havijer Solana u posredničkoj misiji u konfliktu izmedju albanskog premijera Ilira Mete I predsednika Socijalističke partije Fatosa Nanoa. Na sugestiju države pomenutog diplomate, ova posrednička misija Solane u Tirani je anulirana jer bi to bilo prvi put da jedan izaslanik EU preduzme diplomatsku misiju u konfliktu izmedju strana unutar jedne iste partije I u državi koja je uputila zahtev za učlanjenje u EU, čime bi se mogli izazvati nesporazumi.

Ova priča evropskog diplomate izražava ne tako malu medjunarodnu zabrinutost koju je izazvao u Briselu I ostalim glavnim gradovima oštri konfliktuozni sudar izmedju predsednika SP, koja je na čelu vladine koalicije u zemlji, Fatosa Nanoa I premijera iste partije Ilira Mete. Preko diplomatskih kanala Brisel je poslao jasne signale Tirani da bi se veoma brzo mogli pojaviti efekti ove unutarsocijalističke političke borbe na strukturu odnosa Albanije sa EU. A da bi to moglo imati posledice po Albaniju, upozorila je I ministarka inostranih poslova Arta Dade koja je izjavila da ova kriza ugrožava evropsku integraciju Albanije I rizikuje da uvede Albaniju na put bez izlaza.

Uistinu, Havijer Solana nije došao u Tiranu u posredničkoj misiji, ali je činjenica da je u glavni albanski grad došao predsednik Evropske komisije Romano Prodi I to u prvoj poseti jednog predsednika Evropske komisije Albaniji koji je zvanično došao da dobije titutlu "Honoris Causa" od strane Univerziteta u Tirani.

Medjutim njegov dolazak na dan nacionalnog praznika u Albaniji I direktna poruka koju je on uputio 29. novembra ponavljajući na kraju njegove deklaracije na zajedničkoj konferenciji za štampu sa albanskim premijerom tri puta reč "stabilnost, stabilnost, stabilnost", bio je dokaz da su u EU politički konflikt I borba za vlast unutar Socijalističke partije I vladine koalicije izazvali zabrinutost koja prevazilazi pomenutu partiju, čak I okvire albanske države. Diplomatski izvori tvrde da je iznenadno saopštenje koje je Prodi obelodanio u Tirani, da ce u martu započeti razgovori EU oko Sporazuma o stabilizaciji I asocijaciji sa Albanijom, bilo potsticano upravo željom da se pomogne u smirivanju uzburkane krvi politike u Tirani.

Motovi medjunarodne zabrinutosti oko nove političke krize unutar socijalističke partije prvenstveno su vezani za strah jer je ona pokazivala znakove da može degenerisati u parlamentarnu krizu I dalje u nove parlamentarne izbore u vreme kada su već okoncani predugi izbori I sa ne tako malo problema od 24. juna ove godine. U evropskim glavnim gradovima izgleda da dominira uverenje da bi održavanje novih prevremenih izbora uvelo zemlju u jedan period destabilizacije kojoj je teško predvideti kraj.

S druge strane, medjunarodna zabrinutost za krizu I oštre političke sudare u vladajućoj partiji vezuje se I za situaciju oko Albanije I posebno razvojem dogadjaja u Makedoniji, ali i onima na Kosovu, južnoj Srbiji ili Crnoj Gori. Diplomate I važni uredi u Briselu su otvoreno izrazili bojazan da bi period destabilizacije u Albaniji imao negativne efekte I van njenih granica I posebno na prostorima gde žive Albaanci. Vladi premijera Ilira Mete su stalno pristizale pohvale od strane EU, SAD, OEBS-a, Saveta Evrope zbog njene konstruktivne I moderirane linije koje se držala u odnosu na konflikt u Makedoniji I njenog aktivnog stava I podrške mirovnoj misiji EU I SAD. I u susretu koji je zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara, Janet Bogue, imao sa albanskim premijerom 8. decembra, izjavila je da predsednik Bush I Vlada SAD cene stavove I podrsku pruženu SAD kao I za konsolidaciju mira na Balkanu.

U takvim uslovima u zapadnim diplomatskim krugovima se ocenjuje ne samo kao neprikladno već I sa negativnim posledicama nastavak političke krize u socijalističkom rukovodstvu ili pak otvaranje parlamentarne krize u Albaniji. Zbog toga, u stavovima zapadnih zvaničnika u odnosu na politički sudar unutar rukovodstva Socijalističke partije bilo je jasnog distanciranja prema bilo kakvom cilju da se izvrše veliki potresi u Vladi. Čak, u Tirani je ostavio širok utisak govor koji je održao ambasador SAD u Tirani Jozef Limprecht upravo poslednjeg dana sastanka Glavnog upravnog odbora, koji je govoreći na konferenciji povodom 10-šnjice prijema Albanije u MMF I Svetsku banku javno I detaljno pohvalio Vladu evidentirajući kao I uvek cilj stabilnosti.

Činjenica da je oštra politička kriza I oživljavanje borbe za vlast izmedju grupa unutar Socijalističke partije stvorila novu nesigurnost na prostorima s one strane granice gde žive Albanci, a u vezi sa sudbinom moderirane linije koju je od njih stalno zahtevala albanska vlada. Poznato je da je imidž socijalističkog premijera Ilira Mete uticajniji kod Albanaca s one strane granice od imidža bivšeg socijalističkog premijera Fatosa Nanoa. Na Zapadu se pribojavaju da bi ove nove nesigurnosti u Tirani mogle stvoriti prostora za radikalne grupe u Tetovu ili Prištini, jer kako je isticao u jednoj analizi o političkoj krizi u Socijalističkoj partiji albanski pisac medjunarodne slave Ismail Kadare "ako se ugrozi stabilnost u centar albanskog sveta, u Albaniji, onda će čitav albanski prostor patiti".

Ovih dana prema Tirani je otvoreno demonstrirano jasno interesovanje I angažovanje medjunarodnog faktora kako se ne bi dozvolilo da političke krize predju limite koji bi mogli ugroziti stabilnost. Nisu svi segmenti albanske politike dočekali sa dobrodošlicom ovo medjunarodno angažovanje. Čak I apel Romana Prodija za stabilnost protivničke grupe su pretvorile u lajtmotiv na sastanku Glavnog upravnog odbora I nastojale su da ga interpretiraju u funkciji njihove medjusobne političke bitke. Ipak, u političkim krugovima u Tirani, kako onim socijalističkim, tako I onim demokratske opozicije, svesni su da političke igre I borba za vlast u Albaniji, kao I u ostalim državama regiona, ne može ići van granica kada se zadire u velike interese stabilnosti I mira u regionu. Poziv koji je uputio američki ambasador na dan završetka rada Glavnog upravnog odbora, da je sada vreme da Vlada radi I da se Vladi dozvoli da radi svoj posao, bilo je zvono koje čuju sve uši albanske politike, bez obzira na to da li im se svidja ili ne.

Zabrinutost medjunarodnog faktora zbog poslednje političke krize u Albaniji I njegovo angažovanje za njeno ublažavanje ili rešavanje, ovdašnja javnost je ocenila kao pozitivan I umirujuci sastojak za samu krizu I za samo javno mnjenje.

AIM Tirana, Arjan LEKA