Signali za alarm

Uprkos potrebama i ocekivanjima, najzad je jasno: Makedonija ove godine ostaje bez donatorske konferencije. Zbog odlaganja usvajanja Zakona o lokalnoj samoupravi u Sobranju potupno je neizvesno da li ce i kada uopste donatori biti sazvani. Makedonska vlada i medjunarodna zajednica se na javnoj sceni nadmudruju i medjusobno ucenjuju. Raste broj optuzbi na racun politicara koji zemlju guraju u ambis, kao i socijalne tenzije.

AIM Skopje, 12.12.2001

Politika je, na zalost, jos jednom presudila makedonskoj ekonomiji. Sobranje nije uspelo da donese Zakon o lokalnoj samoupravi u postavljenom roku, ali je za to medjunarodna zajednica ispunila svoju pretnju. Posegnula je za stapom, umesto obecane mrkve, odnosno do daljnjega odustala od organizovanja najavljene i, za stabilizaciju prilika u zemlji, toliko potrebne donatorske konferencije. Dogodilo se to, po oceni nezavisnih ekonomskih analiticara, u najgore vreme kada su svi racuni drzave u ogromnom minusu i kada se desetomesecnim ratom iscrpljena, kolabirana domaca privreda vec i bukvalno, "disuci na skrge", hvata za slamku!

Poslednji podaci govore o rupi u ekstrenom platnom bilansu od 173 miliona dolara, koja je trebala biti pokrivena medjunarodnim donacijama, odnosno o 750 miliona maraka budzetskog deficita koji iznosi 9,2 posto domaceg bruto proizvoda. Sto je najgore, razvoj dogadjaja nakon zvanicnog objavljivanja ove porazavajuce istine, ide u prilog pesimistima koji tvrde da je potpuno neizvesno da li ce i kada donatori uopste biti sazvani. Spekulira se sa drugom polovinom januara 2002 godine, ali uz veliki znak pitanja, zbog toga sto su medjunarodni mentori, u medjuvremenu, opravdano, znatno prosirili listu uslovljavanja.

Novo nastala situacija zbunjuje ne samo privrednike i ekonomiste, vec ponajvise gradjane koji ratni i tranzicioni teret osecaju najvise.
Sa jednom cetvrtinom siromasnih koji nemaju novaca ni za hleb, sa stopom nezaposlenosti od bezmalo 40% Makedonija je na samom vrhu svetske rang liste. Bez posla je zvanicno 354.864 osoba, a nezvanicno tacno polovina radno sposobnog stanovnistva. Socijalnu pomoc prima 77 hiljada domacinstava i za to se godisnje daje preko 100 miliona dolara. Oko 100 hiljada zaposlenih plate jedva prima na svaka tri meseca, broj onih koji zbog zatvaranja preduzeca ili stecaja ostaju bez ikakvih sredstava za zivot je u i dalju u stalnom porastu. Socijalne tenzije su, takodje, "na tacki vrenja". Od ponedeljka 17 decembra se ocekuje generalni strajk nezadovoljne drzavne administracije. Brojke koji ilustriraju mizernu makedonsku svakodnevicu bi se mogle nabrajati u nedogled.

Nakon odluke o odlaganju odrzavanja donatorske konferencija na neodredjeno vreme, predstavnici vlade i medunarodne zajednice na javnoj sceni ovih dana medjusobno nadmudruju razmenjuju teske reci. Na osnovu njih analiticari glat zakljucuju, da se Makedoniji crno pise. Nad njom zastrasujuce, kazu, visi Damaklov mac neizvesnosti!

Nezadovoljan ponasanjem medjunarodnih mentora, prvi se oglasio ministar finansija Nikola Gruevski. Optuzio je evropske politicare da se "igraju Makedonijom", da su dvolicni i najblaze receno "ne fer". Ostro je kritikovao i demantovao njihove sarkasticne izjave medijima u kojima su neprovereno izrazavali sumnju u namernu blokadu lokalnih reformi, navodno, po diktatu vlade, koja je zainteresovana da spreci odrzavanje donatorske konferencije. Razlog-njeni clanovi imaju dosta para, do gradjana i drzave im je stalo ko do lanjskog snega, a ne zele da na vrat sebi navuku medjunarodne inspektore. To, kako je rekao, vredja i vladu i makedonske gradjane. Gruevski je potsetio inostrane funkcionere na sluzbi u ovoj zemlji da je Makedonija potpisivanjem Staf monitoring programa sa MMF dozvolila toj finansijskoj organizaciji da kontrolise sve izvore prihoda i nacin trosenja para iz drzavne kase, cime je ispunila ekonomske uslove koje su trazili organizatori donatorske konferencije, Evropska Unija i Svetska banka. Sa MMF je precizno dogovorena celokupna makro ekonomska politika za 2002 godinu u kojoj bi, naravno ako se kriza smiri i stanje normalizira, bruto domaci proizvod trebalo da poraste za 4%, inflacija za 2,5%, a budzetski deficit za 3,3 procenata. Ako zbog politickih manipulacija ove godine ostanemo kratkih rukava, upozorio je drzavni blagajnik, iduce cemo morati da zategnemo kais do zadnje rupice. Nije precizirao detalje, ali se nezvanicno, uveliko vec najavljuju restriktivne fiskalne mere. U prvom redu prolongiranje ratnog poreza, zatim, umesto dve, uvodjenje jedne i to vece stope VAT poreza na dodatnu vrednost od 19 % za sve proizvode i usluge, sto ce pogoditi gradjane sa najtanjim prihodima. Nije iskljucena ni devalvacija nacionalne valute ciji je kurs do sada bio najcvrsce stabilizaciono sidro, zastoji u servisiranju inostranih dugova i sanaciji ratnih steta. Bez donatorske konferencije, Gruevski je, neuobicajeno drsko, upozorio Brisel i Vasington, "Makedonija nece biti u mogucnosti ni da realizuje nametnuti Ohridski mirovni sporazum!"

Zatim je i guverner centralne banke Ljube Trpeski, alarmirao da ce, ukoliko odlaganje odrzavanja donatorske konferencije bude duze od mesec dana, morati da se izvrsi prilagodjavanje dogovorene ekonomske politike novonastaloj situaciji. Potsetio je da su devizne rezerve zbog rata smanjene za 178 miliona dolara, ali su, zahvaljujuci novcu od prodaje Telekoma, jos uvek na visokom nivou, iznose 760 miliona dolara, sto je za sada dovoljna garancija da ce na kratko ono najgore biti osujeceno. Izrazio je uverenje da ce Makedonija do kraja godine od Svetske banke dobiti ranije obecani zajam od 50 miliona dolara, "zasluzen" usvajanjem ustavnih amandmana. Prvi deo novca od 15 milona dolara ce biti upotrebljen za sanaciju ratnih steta, a ostalih 35 miliona za realizaciju profitabilnih privrednih projekata, ako ih bude.

Ekonomski eksperti tvrde da odlaganjem odrzavanja donatorske konferencije, medjunarodna zajednica Makedoniji salje alarmantne signale koji se moraju objektivno i hladne glave analizirati. Realnosti se, upozoravaju, mora pogledati otvoreno u lice. Ubedjeni su da je situacija u zemlji krajnje nepovoljna, da je drzava prakticno vec u stecaju, te da je uz ekonomsku, ugrozena i njena politicka stabilnost! Krivicu adresiraju na aktuelno drzavno-politicko rukovodstvo koje protekle tri godine od dolaska na vlast nije uspelo, da precizno utvrdi dijagnozu bolesti domace ekonomije, pa shodno tome i da odredi najbolju terapiju. Ne samo zadnje tri godine, naglasava se, vec citavu deceniju, Makedonija nema valjanu ekonomsku strategiju, a zbog tromosti drzavne birokratije i visokog stepena korupcije novac koji od medjunarodne zajednice dobija, najblaze receno, uglavnom neracionalno koristi.

Nedeljnik Kapital je sa naznakom "ekskluzivno" nedavno objavio podatke od kojih se mnogima naprosto zavretlo u glavi. Od osamostaljivanja, do danas, tvrdi ovaj list, u Makedoniju je putem raznih formi finansiranja, uslo 800 miliona dolara, ili vise od 3,5 milijardi maraka. Taj silni novac je plasiran putem zvanicnih drzavnih institucija u razne projekte od javnog interesa, ili je, na osnovu bilateralnih kreditnih ugovora, investiran u makedonska preduzeca. U sumu je uracunat, koje li ironije, i dil sa Tajvanom, zajedno sa dobijenom provizijom, ali nema saznanja koliko je para zavrsilo u privatnim dzepovima pojedinih mocnika.

Najveci deo sredstava je stigao nakon 1994 godine, od kada se Svetska Banka, Medjunarodni Monetarni Fond i Evropska banka za obnovu i razvoj, kao najveci donatori, intenzivnije bave tranzicijom u ovoj zemlji sa zeljom da je podstaknu i pravilno usmere. Uprkos tom pozamasnom finansijskom paketu, makedonska ekonomija nije ozivela, vec je na protiv stigla do samrtnickog odra. Razloge za to, ubedjeni su domaci nezavisni ekonomski analiticari, treba traziti u losem nacinu gazdovanja tim novcem, slaboj razvojnoj komponenti projekata u koje je investiran, a osobito u kriminalu i korupciji koji vladaju u svim segmentima drustva, pocev od drzavnog vrha, preko, kako obicno kaze narod "direktora, do kafe kuvarica i portira".

Zanimljivo je da su do takvog saznanja dosli i eksperi medjunarodne zajednice koji su upravo sada, posredstvom vrsioca duznosti americke ambasade u Skoplju, gospodje Eleonor Negi, makedonskim politicarima uputili nekoliko znacajnih poruka. Prva je da je mir u zemlji najznacajniji i da se on, po svaku cenu, mora sto pre ucvrstiti. Druga, da vlada mora voditi racuna o fiskalnoj odgovornosti i treca, da mora pod hitno poceti bitku protiv kriminala i korupcije. Prevedeno na jezik obicnih smrtnika ovo znaci da ce za Makedoniju kad -tad para ipak biti, ali i da se politicarima na vlasti vise ne veruje!

Dokaz vise je, tvrde ovdasnji analiticari, ne slucajno upravo ovih dana javno promovirana analiza uglednog engleskog ekonomskog casopisa "Fajnesl tajms" u kojoj se prenose saznanja francuskih i italijanskih strucnjaka o navodnom neuspehu Programa Evropske Unije za pomoc Makedoniji protekle decenije tranzicije. Za promasaj su krivi , kako se navodi: "odsustvo jasne strategije razvoja zemlje, birokrtaske kocnice i proceduralna zakasnjenja". Posebno se istice da ulozenih 500 miliona eura od 1991 godine do danas, nije bilo pravilno usmereno. Navodi se i odsustvo borbe protiv korupcije koja je snazno rasirena u javnoj administraciji, kao i to sto nisu uzeta u obzir niska primanja i politizacija zaposlenih u javnom sektoru. Evropska unija je, navodi se u pomenutoj analizi londonskog lista, ignorisala potrebu uspostavljanja institucija gradjanskog drustva koje su mogle spojiti razlicite etnicke grupe, povecati socijalnu koheziju i doprineti smanjenju etnickih tenzija."

Koliko ce ova priznanja i saznanja doprineti "otreznjenju zabludelih ovcica" u stadu premijera Georgievskog i onih u redovima drugih partija koji su se tokom proteklig godina "omrsili" tudjim parama, tesko je predvideti. Sasvim je medjutim sigurno da Makedoniju ocekuju novi teski dani i jos uvek ogromna neizvesnost od koje zavisi njen opstanak.

AIM Skoplje

BRANKA NANEVSKA