Vraćanje monarhije na mala vrata

Predlozi novih državnih simbola Srbije izazvali podele

Ideja da himna Srbije bude "Bože pravde" a grb onaj iz 1882. sa dvoglavim orlom izazvala oštre kritike zbog teološke, monarhističke i nacionalne simbolike

AIM, Beograd, 11.12.2001.

U Srbiji se ponovo pojavio razlog za unutrašnje podele i sukobe. I to naizgled sasvim sporedan: u zemlji sa ogromnim vitalnim problemima, oštre medijske debate ovih dana vode se zbog potencijalnih novih državnih simbola Srbije, koji, prema mnogim ocenama, predstavljaju "uvodjenje monarhije na mala vrata".

Radna grupa za državna znamenja, osnovana pri Ministarstvu pravde i lokalne samouprave, u petak 23. novembra, na vrlo svečanoj konferenciji za novinare, predložila je da državna himna bude "Bože pravde", grb Srbije grb Kraljevine Srbije iz 1882. godine (koji će se naći čak i na državnoj zastavi). Takav predlog izazvao je oštre komentare u javnosti, ali i u samoj vladajućoj Demokratskoj opoziciji Srbije (DOS) – prednjačili su Dragan Veselinov, lider Koalicije Vojvodina (KV) i ministar poljoprivrede u Vladi Srbije i Rasim Ljajić, lider Koalicije Sandžak i ministar za nacionalne manjine u Vladi SRJ. Njihove kritike su se uglavnom odnosile na teološku, monarhističku i nacionalnu (u zemlji čiju trećinu stanovništva čine nacionalne manjine) simboliku predloženog znamenja.

Pokazalo se, čak, i da neke članice osamnaestočlane koalicije nisu ni znale da se radi na pripremi novih državnih simbola. I što je najneverovatnije – prema tumačenju pravnika, gotovo da ne postoji način da novi simboli budu usvojeni do datuma koji je naznačio ministar pravde lično – do 15. februara sledeće godine, verskog praznika Sretenje, ali odnedavno i Dana državnosti Srbije (reč je, naime, samo o simbolima Srbije – o novim državnim sibolima Jugoslavije odlučivaće federalene vlasti, tako da himna nekadašnje Jugoslavije – "Hej Sloveni", još nije ukinuta).

Prema Ustavu Srbije, naime, procedura za promenu državnih simbola, ista je kao i za promenu samog Ustava: nove simbole mora da podrži dve trećine poslanika Skupštine Srbije, a potom i na narodnom referendumu polovina plus jedan od upisanih birača. Pokazalo se, medjutim, da ministar pravde nije jedini srpski političar koji nije baš najfamilijarniji sa Ustavom: u medijskim anketama povodom predloženih državnih simbola, više funkcionera DOS ustvrdilo je da referendum, kao način rešavanja spora oko državnog znamenja – nije potreban. "Predlozi o referendumu o državnim simbolima samo govore o tome da ne postoji pitanje u Srbiji koje bi moglo da se odluči bez referenduma, što smatram nenormalnim stanjem. Referendum je nepotreban", rekao je, na primer, Boris Tadić, potpredsednik Demokratske stranke (DS).

Kao najsporniji, bar što se tiče dosadašnjih komentara, pokazao se predloženi grb. Osmočlana Komisija (u sastavu: Vladan Batić, Dragomir Acović, Svetislav Božić, Andrija Veselinović, Radoš Ljušić, Aleksandar Palavestra, Zoran Hristić i Dušan Protić) predložila je, zapravo, dva grba. Mali grb ima dvoglavog orla na štitu, koji (orao) takodje ima štit na grudima. Na malom štitu je krst sa četiri "ocila", a iznad velikog štita kruna. Veliki grb iznad svega toga ima još i razapet plašt sa još jednom krunom. Mali grb, prema tom predlogu, naći će se na državnoj zastavi (crveno – plavo – bela trobojka), koja je, iz nedovoljno objašnjenih razloga, različita od "narodne zastave" – narod će morati da se zadovolji samo trobojnim platnom bez kitnjastih detalja.

Podnosioci predloga svoje rešenje okarakterisali su kao "vraćanje tradiciji", ali nisu ulazili u detalje, koji kažu da je reč o tradiciji dugoj svega 36 godina: grb sa dvoglavim orlom i ostalim iz prašine izvučenim detaljima bio je zvanični simbol Srbije od 1882. godine, kada se Milan Obrenović proglasio za kralja, do formiranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

Pesmu "Bože pravde", predloženu za novu srpsku himnu, komponovao je

1. Slovenac Davorin Jenko, na tekst Jovana Djordjevića. Od 1882. "Bože pravde" postala je srpska himna i u izvornom obliku izvodjena je do 1903. i dolaska na presto dinastije Karadjordjević. Do 1909. Kraljevina je bila bez himne, a 27. jula te godine kralj Petar i Karadjordjević odlučio je da "Bože pravde" bude zvanična himna Srbije, uz obraloženje da to nije himna Obrenovića, već himna Kraljevine Srbije. Originalnoj pesmi 1918. su priključene "slovenačka" i "hrvatska" strofa i u takvom obliku izvodjena je do 1943. godine (protivnici su već izračunali da je to ukupno svega 53 godine, i to sa prekidima, što nije baš dovoljno dobar argument za priču o povratku tradiciji, ako se uporedi sa 56 godina, koliko se izvodi još uvek aktuelna jugoslovenska himna "Hej Sloveni"). Ista melodija već je usvojena kao zvanična himna Republike Srpske.

Predlog radne grupe, osim dva grba, dve zastave i himne, obuhvata još i dve standarte (simboli koji obeležavaju prisustvo najviših predstavnika vlasti u zemlji). Standarte su namenjene predsedniku Srbije i predsedniku Skupštine Srbije, ali one nisu izazvale posebno interesovanje javnosti. Ili je u pitanju bila zagušenost medija kritikama pristiglim na računa potencijalnog grba i himne.

U oštrini izraza prednjačio je Dragan Veselinov, koji je ocenio da je reč o simbolima koji "za Vojvodinu znače ropstvo" i koji će “stati na put izgradnji moderne države Srbije”. "Oko tih simbola ponovo će se okupiti nacionalisti, centralisti, kleropolitički krugovi, odnosno ostaci snaga Velike Srbije i za mene je to najopasnije", ocenio je Veselinov, dodajući još da je predlog koji predstavlja uvodjenje monarhije na mala vrata, "stigao u izuzetno rovitom trenutku, kada narod nema šta da jede", a vladajuća koalicija suočava se sa oštrim unutrašnjim sukobima.

Rasim Ljajić je kritiku Veselinova dopunio tvrdnjom da "ni jedan predstavnik bilo koje etničke zajednice ne može te simbole da oseća kao svoje". "Kako možemo da razgovaramo o integraciji Kosova i Metohije u SRJ sa ovakvim znamenjem. Kako da promovišemo to znamenje u Prištini", pitao je Ljajić, zalažući se za konsultovanje predstavnika nacionalnih manjina prilikom odlučivanja o državnim simbolima.

Bilo je i kritika koje su govorile o anahronosti ponudjenih simbola i previše kitnjastom dizajnu grba. Reditelj Srdjan Karanović, tako je, u jednoj TV emisiji ironično pominjao "zavesice i druge simbole koji su danas smešni", dok je, govoreći o obraćanju "Bogu pravde" zapitao "zašto stalno neko sa strane treba da nam pomogne" i zaključio da je "takva himna pogodna ako želimo da nastavimo sa mitomanijom kuknjave".

Predloge radne grupe najviše su branili ministar Batić i heraldičar i član Radne grupe Ministarstva Dragomir Acović, tvrdeći da argument o "vraćanju monarhije na mala vrata" ne stoji, jer mnoge države koje imaju republikansko uredjenje, kao što su Rusija, Madjarska i Bugarska, umaju krunu u grbu. "I mnoge institucije u Srbiji, kao što je Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) su kraljevske, pa zar da ih se odreknemo", upitao je Acović. Ministar Batić prvenstveno se bavio odbranom pesme "Bože pravde", podsećajući da je upravo ona intonirana na svim opozicionim okupljanjima u vreme Slobodana Miloševića, čime je, prema njegovoj oceni, dobila verifikaciju gradjana Srbije. Kritičari su, medjutim, podsetili da su "zvučni simboli" antimiloševićevskih protesta bile i neke druge melodije, koje su izazivale pravi trans stotina hiljada demonstranata, kao što su "Mesečina" i "Kalašnjikov" – na folklor oslonjene kompozicije Gorana Bregovića radjene za potrebe filma "Podzemlje", Emira Kusturice. I što je još gore – postavilo se pitanje da li se to medju pojedinim liderima DOS uvrežilo mišljenje da se istorija posle 5. oktobra približila srećnom kraju, i da posle DOS-a ničeg nema, čim je za državnu himnu predložena kompozicija uz koju je ta koalicija došla na vlast!?

Čak i ako mu se ton komentara ne svidja, ministar Batić ima razloga da bude zadovoljan: predlozi koje je promovisao zaista su izazvali široku javnu raspravu, za šta se upravo ministar založio: "Naša je želja da se otvori široka javna rasprava koja bi rezultirala Predlogom ustavnog zakona o grbu, zastavi i himni, koji bi Skupština Srbije trebalo da usvoji do 15. februara naredne godine", rekao je, naime Batić, na konferenciji za novinare koja je otpočela horskom izvedbom pesme "Bože pravde". Batić bi, ipak, morao da se nada da njegovi predlozi neće proći kao predlozi jedne slične komisije, pre deset godina, kada je tadašnja Skupština Srbije potrebnom dvotrećinskom većinom odlučila samo da se usvoji novi izgled zastave, sa koje je uklonjena petokraka zvezda. Za usvajanje predloga da pesma "Marš na Drinu" postane državna himna, tada su nedostajala svega dva poslanička glasa.

Vera Didanović (AIM)