Tržište čuva dinar

Zašto guverner NBJ ne uvažava zahteve za devalvaciju

Slab izvoz je prevashodno posledica nekonkurentnosti domaće privrede a ne kursa, pa nikakav devizni kurs njenu izraubovanost ne može ispraviti. Treba da dodju stranci da kažu da postoje neki proizvodi koji nisu loši, ali sa dizajnom iz 70-tih nemaju šanse da prodju na stranom tržištu

AIM, Beograd,10.12.2001.

Istekom kalendarske godine na red dolazi svodjenje rezultata i kao po pravilu otpočinje licitacija oko kursa domaće valute.Ovoga puta,sve je medjutim, počelo koji mesec ranije, neposredno posle izjave Predraga Markovića, predsednika Političkog saveta G17 plus da će ova nevladina orhanizacija, izaći na naredne izbore kako bi "odbranila posustali reformski kurs". Vladimir Goati,član Političkog saveta ove organizacije je pojasnio da "G 17 plus neće podržati ni Koštunicu ni Djindjića", već da će na izborima pobediti oni koji budu podržali G 17 plus- "maticu refomske struje u zemlji čiji je ekonomski program uostalom DOS prihvatio kao svoj".

Odmah je,naravno,došlo do reakcije.Ovoga puta ulogu političkih kritičara preuzeli su ekonomisti. Polemiku je otvorio dr Boško Mijatović iz Centra za liberalno-demokratske studije tvrdeći da "Dinkić, ne pitajući za cenu, čuva vrednost dinara u odnosu na marku želeći da ostvari svoje političke ambicije,bez obzira na to što su troškovi sadašnjeg održavanja vrednosti krusa odavna prevazišli koristi". Njegova polazna teza je bila da su cene u proteklom delu godine gotovo udvostručene u devizama,što donosi znatan gubitak konkurentnosti ju-robe na domaćem i svetskom tržištu. Prema tome,sadašnja politika kursa je dovela do stradanja proizvodnje. Po njemu,devalvacija može da podstakne izvoz jer "ne postoji teorija koja bi pokazala da devizne cene nisu važne za prodavce. Pri tom,Srbiji je preko potrebno stvaranje izvozno orijentisanog sektora, a njega ne može biti ukoliko se vodi politika precenjenog kursa dinara".Ono što je po mišljenju dr Mijatovića najčudnije je to što čak i "MMF prepručuje depresijaciju dinara ali se Dinkić o to oglušuje".

Mijatoviću se u ocenama pridružio i savezni ministar za finansije dr Jovan Ranković tvrdeći da je stabilan kurs održavan do sada na teret stanovništva čije su plate u znatnoj meri fiksirane. Drugi element koji je održao kurs su strane penzije i doznake koje mesečno iznose oko 200 miliona maraka, tvrdio je Ranković procenivši da su ukupne plate 1,4 miliona radnika zaposlenih u srpskoj privredi manje od ukupnog iznosa koji po osnovu penzija i doznaka stiže godišnje u zemlju. I najzad,stabilan kurs je održan na teret izvoznika koji za marku dobijaju isto ali su im imputi mnogo veći, pa su "mnoge velike fabrike obuće, konfekcije, crne metalurgije, zatim NIS, izgubile ceo kapital i zbog toga su pred bankrotstvom". Ono što je posebno zanimljivo kada je reč o ocenama ministra finansija u saveznoj Vladi je to da je reč o njegovom privatnom mišljenju a da o tome ne raspravlja na Vladi. On "ne zna zašto je tako, niti da li ima prava da to pitanje pokrene, a ako bi ga pokrenuo morao bi da da odmah ostavku jer bi bio napadan od svih".

Na sve ove kritike Dinkić je reagovo tvrdnjom da kurs nema nikakve veze sa njegovim političkim angažmanom, da su osnovni parametri na osnovu koje se vodi politika kursa kretanja u platnom bilansu kao i kretanja u svim finansijskim tokovima. Kako je platni bilans pozitivan nema osnova za tvrdnju da je kurs nerealan. Nije tačna ni tvrdnja Boška Mijatovića i Jovana Rankovića da devizne rezerve, koje su u oktobru bile 1,1 milijardu dolara umesto očekivanih 700-800 hiljada dolara, rastu samo zahvaljujući kreditu MMF i bazelskom zlatu, a ne zahvaljujući domaćim transakcijama, rekao je Dinkić . "Kurs ne bi mogao da odoli da nemamo realnu podlogu za njegovo očuvanje",zaključio je guverner. Prema njegovim rečima, "odluku o devalvaciji nema ko da donese jer se po zakonu kurs formira na tržištu". Drugim rečima, kada tržište da signal, kurs će se pomerati.

Time je Dinkić čitavu priču vratio na pravi kolosek. Pokazao je u kojoj meri, pored svih priča o nužnim reformama, još u glavama mnogih živi stari sistem, u kome je bilo uobičajeno da svakih šest meseci privrednici i ekonomisti povedu kampanju za obaranje kursa. Vlada uvek tako nešto aminuje, ne upuštajući se iole ozbiljnije u rešavanje problema nekonkurentnosti njene privrede na svetskom tržištu. Sigurno je da se politici koju NBJ vodi može ponešto i prigovoriti. Možda se mogu uzeti ponajpre kao opravdane kritike da proklamovani plivajući kurs nije u pravom smislu to. Prema podacima dr Nebojše Savića, saradnika Ekonomskog instituta, realni devizni kurs koji iskazuje konkurentnost izvoza opao je za dva odsto što je posledica porasta cena na domaćem tržištu i depresijacije nominalnog kursa. Stojan Stamenković, saradnik Instituta za ekonomsku politiku tvrdi da je tačno da kurs ne prati u potpunosti rast cena, ali pošto su one najvećim delom posledica ispravljanja dispariteta, normalno je da one rastu i u markama, a da se kurs ne menja. Čak je i savezni ministar za finansije za mesec dana promenio mišljenje, pa sada tvrdi da "kada bi kurs pratio pomeranje cena od 23 odsto to bi dovelo do eksplozije cena".

Na drugoj strani, valja uvek imati u vidu šta je stabilan kurs doneo: realna tražnja za domaćim novcem je povećana, polako se vraća poverenje u dinar, začinje se nova štednja. Stabilan kurs je presudan za investicije i rast konkurentne proizvodnje. Otuda,vredan pažnje može biti samo argument o niskom izvozu. Nivo izvoza je prevashodno posledica nekonkurentnosti domaće privrede a ne kursa, pa nikakav devizni kurs njenu izraubovanost i to što je primerena tržištu od pre četvrt veka ne može ispraviti. Da li je podrška izvoznicima putem devalvacije zaista prava alternativa? Oni koji vode ekonomsku politiku kratko odgovaraju ne .Čak tvrde da i sama izvozna privreda dobro zna da devalvacija za nju nije rešenje. Pokazalo se to u pripremi izvozne strategije za narednu godinu, kada je jasno ukazano da su najveći problem nemogućnost dobijanja garancija i nedovoljna podrške države. Tako, kako kaže Dušan Živković, sekretarAgencije za strana ulaganja i promociju izvoza, farmaceuti ne bi imali problema sa priznavanjem atesta, izvoznici mesa sa neusaglašenim sanitarnim propisima sa Evropskom unijom. Kada se kaže da Srbija nema svoj prepoznatljiv izvozni proizvod, da se sadašnja strukture izvoza bitno ne razlikuje od one krajem 80-tih godina, to nije ništa novo. Novo je što treba da nam dodju stranci da nam kažu da kod nas postoje neki proizvodi koji nisu loši ali sa dizajnom iz 70-tih nemaju šanse da prodju na stranom tržištu.

Rešenjem odnosa sa Pariskim klubom deo problema vezanih za garancije i nove kreditne linije ne bi trebalo naredne godine više da budu u prvom planu. Novi krediti trebalo bi da omoguće promenu zastarelog tehnološkog parka u zemlji tako da neće biti potrebno tri do četiri puta više radnika na jednom proizvodu. Sve će to dovesti do povećane konkurentnosti srpske privrede, pri čemu će kurs ostati samo jedan od elemenata te konkurentnosti Ali,odluku o vrednosti dinara treba prepustiti tržištu i monetarnim vlastima koje poručuju da se "špekulanti zalud nadaju jednokratnoj devalvaciji".

To naravno ne znači da politika kursa neće biti pomno praćena. Kurs dinara će kliziti nadole kada mu devizno tržište bude dalo signal za to kaže Radovan Jelašić, viceguverner NBJ, ne sporeći da NBJ treba da razmorti do kog nivoa kursa se stiglo za godinu dana. I srpski ministar za ekonomske veze sa inostranstvom Goran Pitić smatra da će se naredne godine razmišljati o normalnom procesu kontiniurane i blage depresijacije kursa u zavisnosti od kretanja ponude i tražnje i da će to dati malo više prostora izvoznicima. Po svim ekonomskim teorijama, kurs je ne samo ekonomska nego i psihološka kategorija. Jedino što se nikako ne sme više dopustiti jeste da bude i politička kategorija kako neki izgleda žele.

Tatjana Stanković (AIM)