Povratak otpisanih

Slovenija - SRJ

Spor izmedju Adrie Airways i JAT-a oko preraspodele letova za Prištinu i Beograd zasenio je otvaranje ambasade SR Jugoslavije u Sloveniji, delimično i zato što je prvo ovdašnje jugoslovensko diplomatsko predstavništvo smešteno baš u zgradu JAT-a, u Ljubljani.

Ljubljana, 07.12.2001.

Adria Airways je već posle prve najave o postignutoj deobi linija izašla u javnost izjavom da je "iznenađena vestima o skorašnjem dogovoru" pošto "praktično nema" pregovora s JAT-om. I to zato što "JAT uslovljava dogovor uključenjem svojih aviona u saobraćaj na pruzi Ljubljana - Priština". Zbog čega je Adria poslala posebno pismo slovenačkom Ministarstvu inostranih poslova (MIP), uz zahtev da je slovenački organi zaštite prilikom "ugovaranja sporazuma o vazdušnom prometu". Slovenački MIP se našao na mukama, pa je iz krugova bliskim slovenačkoj vladi nagoveštena mogućnost da JAT dobije dozvolu nadležnih organa za sletanje i poletanje u Sloveniji, makar bez dogovora s Adrijom.

Svaka strana je puštala u javnost informacije koje bi ubrzo bile demantovane. "Komercijalni direktor jugoslovenskog avio-prevoznika JAT Dragan Nikitović je izjavio da postoji realna mogućnost da se redovna avionska linija između Beograda i Ljubljane uvede već početkom decembra. Prema rečima Mihaele Bastan iz Ministarstva saobraćaja, u Ljubljani bi 2. novembra, prilikom zvanične posete ministra spoljnih poslova Jugoslavije Gorana Svilanovića, potpisali Sporazum o avionskom saobraćaju između Slovenije i Jugoslavije koji je parafiran 12. oktobra u Beogradu. Šef projekata Adrie Airways Mira Možević izjavila je da će pomenuti sporazum omogućiti jugoslovenskom prevozniku uvođenje avionske linije Ljubljana - Beograd, dok će Adrija istim sporazumom ta linija biti onemogućena." Ova vest je osvanula 27. oktobra u ljubljanskom "Dnevniku", a slični optimističko-pesimistički izveštaji pojavili su se i u drugim medijima. Pet dana kasnije susret Gorana Svilanovića i Dimitrija Rupela prolazi bez potpisivanja najavljenog sporazuma o vazdušnom saobraćaju, što je donekle zasenilo svečarsku atmosferu povodom zvaničnog otvaranja ambasade SRJ u Sloveniji, iste večeri.

Prošlo je više od mesec dana od svih najava i ambasadorskih obećanja, JAT i Adria su još uvek u sporu, a što se medija tiče - tema odlazi u drugi plan, medju sva ona dugovečna nerešena medjudržavna pitanja. Pored suprotstavljenih finansijskih interesa JAT-a i Adrie pravi kamen spoticanja jeste - aerodrom u Prištini. JAT i Adria imaju radikalno različite stavove oko suvereniteta SRJ na Kosovu odnosno prava medjunarodne zajednice da bez SRJ reguliše civilni avio-saobraćaj na Kosovu. Slovenačka Adria Airways već gotovo dve godine leti za Prištinu i najmanje što želi jeste da se odrekne profitne linije (80.000 putnika godišnje), ali bi htela da leti i za Podgoricu i Beograd. JAT (koga podržava jugoslovenska diplomatija) insistira da Adria u predstojećem aranžmanu ne može da prepusti samo polovinu jedne linije i zadrži dve i po destinacije na relaciji Slovenija - Jugoslavija. Adria tvrdi da je dozvolu da leti za Prištinu dobila od administracije UNMIK-a na Kosovu na valjan način i da tu Beograd nema šta da traži, dok se jugoslovenska strana oslanja na rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN, što je glavni adut za zaključak da je Kosovo i dalje deo teritorije SRJ. Pa su "nadležnosti jugoslovenskih organa tu jasne". Klackalica oko priznavanja nadležnosti trajala bi u nedogled da ministar Rupel nije presekao stvar priznajući činjenicu da "dve države ne mogu da budu taoci dve firme", posle čega je 12. oktobra u Beogradu usledilo parafiranje sporazuma o civilnom vazdušnom saobraćaju izmedju Slovenije i Jugoslavije. Činilo da je potpisivanje u Ljubljani samo formalnost, razlog više da uveliča datum otvaranja ambasade. Umesto toga, fijasko.

Slovenačka diplomatija je mudro prepustila domaćem preduzeću, Adriji Airways, da sama izabere - hoće li leteti za Prištinu ili za Beograd. Reklo bi se da pri tom nije ograničena nekim rokom, pošto odluka Adrie Airways nije usledila brzinom koju je očekivala jugoslovenska strana. Jugoslovenske diplomate i dalje tvrde da Adria nije u pravu i da "to što ona zahteva ne bi dozvolila ni jedna država". A ono što SRJ nudi Adriji jeste - dozvola. Da nastavi da leti za Prištinu ali uz blagoslov organa SRJ, koji sada nema. Adrija odgovara da joj takva dozvola ne treba. I da ne može da pristane ni na drugi JAT-ov zahtev, pošto jugoslovenski avio-prevoznik od slovenačkog potražuje rojalitis, u milionskom dolarskom iznosu a po osnovu prava na letenje na domaćim linijama koja je, u slučaju Prištine, prepuštena stranom prevozniku. Adrija i to odbacuje. JAT smatra da je medjunarodna regulativa potpuno na njegovoj strani i da na bilo kojoj arbitraži može da dobije spor i obeštećenje od početka Adrijinog posla na Prištinskom aerodromu. Sukob izgleda nepremostiv - za jugoslovensku diplomatiju je vitalno pitanje nacionalnog suvereniteta, a slovenačka diplomatija ne može javno da izigra domaću firmu i odbaci interese Adrije, posebno od kada je Adria javno zatražila pomoć slovenačkog MIP-a. I tako u krug.

Da nema "nebeskog pitanja" činilo bi se da su slovenačka i jugoslovenska diplomatija uspešno razrešile sporove koji su ostali kao hipoteka Miloševićevog režima i da su odnosi izmedju dve države otopljeni, posle decenije ispod nule. I diplomate s obe strane zadovoljne su postignutim posle prošlogodišnjih "oktobarskih" promena u SRJ, što potvrđuju i učestali susreti šefova slovenačke i jugoslovenske diplomatije. Poslednji, novembarski susret Dimitrija Rupela i Gorana Svilanovića bio je već četvrti za godinu dana, što najbolje govori o diplomatskoj aktivnosti izmedju država. Da nema sukoba izmedju JAT-a i Adrie, za koji su mediji posebno zainteresovani jer reflektuje i političke odnose izmedju dve države, sve bi bilo u uzlaznoj liniji. Tako je promocija ambasade SRJ u Sloveniji otišla u drugi plan, iza deobe zemaljskih pista, posebno što je ambasada strpana u deo zgrade koja je u JAT-ovom vlasništvu i kao takva u svesti prosečnog Slovenca simbolizuje ne samo nekadašnji JAT, već i bivšu državu, i sve loše asocijacije koje u Sloveniji izaziva pominjanje SFRJ. Slovenačka diplomatija je, tražeći prostorije u Beogradu za svoju ambasadu pažljivije odmerila pitanje finansija i imidža države. Stoga nije učinila sličnu grešku i novootvorenu slovenačku ambasadu u Beogradu nije vezala ni za jedno nekadašnje ili sadašnje predstavništvo nekog slovenačkog preduzeća u prestonici bivše zajedničke države.

Onako kako se pristupilo otvaranju prve ambasade SRJ u Sloveniji, tako su kasnije dogadjaji i tekli. Šlampasto, s mnogo malera. Prvo je letos u Ljubljani poginuo jedan od službenika, a onda su po kratkom postupku iskusnije diplomate (oni koji su pripremili teren za osnivanje ambasade) zamenjene neiskusnim atašeima, bez radnog iskustva na području koje pokrivaju. Tako je odluka o smeštanju ambasade u zgradu JAT-a donesena na prečac, navodno zbog "finansijske stiske", dok se oko finansija ne brine kad je u pitanju izbor rezidencije za jugoslovenskog ambasadora. Sama ambasada je otvorena u krajnje nespretnom trenutku, odmah posle velikih proslava povodom "odlaska poslednjeg vojnika omražene JNA" iz Slovenije. U Sloveniji je 1991. godine u sukobima između 1990 pripadnika JNA i 400 pripadnika savezne carine sa oko 35.000 mobilisanih pripadnika slovenačke Teritorijalne odbrane ranjeno više stotina, a ubijeno 44 pripadnika JNA. Prema zvaničnim slovenačkim podacima, slovenačka strana je prebrojala 19 žrtava (vojnika, pripadnika policije i civila) i 182 ranjenika. Uništeno, oštećeno ili uzapćeno je šest helikoptera, 22 oklopna transportera i 31 tenk JNA.

Janez Janša u knjizi "Pomaci" piše da su njegovi podređeni "ispili i poslednju kap krvi" pripadnicima JNA jer su vojnici i oficiri Jugoslovenske armije iz luke Kopar "odlazili bezmalo goli i bosi". Deset godina kasnije, tik uoči otvaranja jugoslovenske ambasade u Ljubljani, širom Slovenije i posebno u Luci Kopar (odakle je otišao poslednji kontigent vojnika JNA oktobra 1991. godine) održane su brojne svečanosti, na kojima su evocirane uspomene, sve u maniru opisanih Janšinih reminiscencija. Jugoslovenski ambasador u Sloveniji Ivo Visković tim svečanostima nije pridavao značaj, niti se igde oglasio povodom ičega što je rečeno tim povodom. Kasnije će, u intervjuu datom za ljubljanski Dnevnik, požuriti da uveri slovenačku javnost da je te proslave pratio "bez velikih emocija", a da na centralnu proslavu u Kopar, čak i da je bio pozvan, "nije siguran bi li otišao" i to samo zato što "bi to moglo da izazove negativne reakcije među nekim ljudima u Jugoslaviji" jer su mnogi među njima zbog zbivanja u Sloveniji pre deset godina "bili veoma zabrinuti... jer se tada radilo o bezbednosti njihove dece i rođaka".

Možda je za svaku hvalu što za ambasadora Jugoslavije u Sloveniji istorijske činjenice i dignitet pripadnika naroda koga predstavlja nisu toliko važni koliko priznanje sredine u kojoj se našao. Što ne važi za neke druge aspekte "delovanja" nove ambasade. Poznat je odijum koji je u Sloveniji izazvalo sudjenje na Vojnom sudu u procesu protiv četvorice (Janša, Borštner, Tasić, Zavrl) na srpskom jeziku, krajem osamdesetih. Taj odijum je u mnogome i mobilisao mase za plebiscit i njegovo dosledno sprovodjenje 1991. godine. Deset godina kasnije u Ljubljanu je došao probrani cvet jugoslovenske diplomatije bez znanja slovenačkog jezika. Što je osnovna primedba gradjana kojima zatreba bilo kakva usluga jugoslovenske ambasade, obično viza. Službenici ne znaju slovenački, što nije teško proveriti, a čak i šef konzularnog odeljenja, posle izričitog i upornog traženja bilo koga, ko zna slovenački jezik, u očaju, na srpskom ponavlja pitanje: "Pa zar me vi zaista ne razumete?" Prema priznanju ambasadora Viskovića, takodje u ljubljanskom "Dnevniku", i sam tek "uči slovenački", ali izgleda da to ni malo jeftino sricanje slovenačkog, uz radni odnos, ne daje neke brze rezultate. Zanimljivo je da nekoliko desetina slovenačkih diplomata u SRJ (oko četrdesetak) nema taj problem, jer svi vladaju jezikom sredine u kojoj rade. Ipak, prvi medju ovdašnjim jugoslovenskim diplomatama, ambasador Visković, pokušava da ublaži aroganciju prema jeziku domaćina tako što zdušno propagira krempite na Bledu, svima koji svrate u ambasadu. Postao je pravi ambasador bledskih krempita, o njima zna sve, čak i ono što prosečni Slovenac ne - npr. da ih je do sada napravljeno sedam miliona...

Nova jugoslovenska ambasada nema problema samo u nalaženju zajedničkog jezika sa sredinom u kojoj se našla, već i sa Uredom Crne Gore za saradnju s vladom Slovenije, koji je otvoren pre dve godine u centru Ljubljane. Tada je kancelarija pod vodstvom (potonjeg šefa crnogorske diplomatije) Branka Lukovca predstavljena kao prva crnogorska ambasada u svetu. Danas Predstavništvo vodi bivši vodja crnogorskih diplomata Perović. Odmeravanja izmedju ambasade SRJ i predstavništva Crne Gore u Ljubljani za sada su na nivou kurtoaznih izjava, a protokol slovenačkog Ministarstva spoljnih poslova mora da amortizuje strasti prilikom rangiranja jugoslovenskih i crnogorskih diplomata, diplomatskih tablica, nivoa privilegija i slično. Jeste da jugoslovenski Ustav dozvoljava otvaranje predstavništava poput crnogorskog, ali je Slovenija otvaranje crnogorskog Ureda dozvolila u vreme kada nije bilo odnosa sa SR Jugoslavijom, a Crna Gora krenula putem osamostaljenja.

Zato su sada, posle pojavljivanja jugoslovenskog predstavništva varnice nezaobilazne. O kvalitetu njihovih odnosa dovoljno govore i izjave predstavnika zvanične Crne Gore, npr. da jugoslovenska diplomatija predstavlja "samo Srbiju". Da je zaista tako ilustruje i spor oko vazdušnih puteva - Adria Airways leti za Podgoricu već tri godine iako za tu liniju godinama nije mogla da dobije zvanične dozvole od jugoslovenskih vlasti. Sada su, medjutim, Adrijini letovi za Podgoricu deo "paketa" o kome odlučuje isključivo savezna jugoslovenska administracija. Ambasador Visković, koji aktivno učestvuje u pregovorima izmedju JAT-a i Adrije, štiteći interese firme iz Beograda ujedno tvrdi da "nije srpski ambasador", što nameće pitanje koga ambasador Visković uistinu predstavlja, ako se jedna od republika dvočlane federacije javno i zvanično odrekla usluga te iste diplomatije (i dozvoljava Adriji sletanje u Podgoricu), a Visković se javno odriče preostale federalne jedinice, Srbije. Situacija je šizofrena - slovenačka strana ulaže mnogo diplomatskog umeća da prodje kroz svu tu zbrku, a status quo je potpun - Adrija nesmetano povezuje Ljubljanu sa Prištinom i Podgoricom, a JAT Beograd i Podgoricu. Veze izmedju Ljubljane i Beograda ostaju i dalje - virtuelne.

Igor Mekina (AIM Ljubljana)