"Kockarski rat" Vlade i kladioničara

Da li će Srbija uspeti da stavi pod kontrolu igre na sreću

Oko dva miliona Srba opsednuti kladjenjem. Biznis sa kockom odavno je u Srbiji postao ne samo način lepe i lake zarade, već i mogućnost da se preko kladionica i kazina operu "prljave pare". Država može prikupiti 150 miliona maraka godišnje, na ime poreza i taksi od igara na sreću

AIM, Beograd, 5.12.2001.

Automehaničar Vlada Ilić iz Čačka već godinama nema stalan posao. Dane provodi kladeći se na sportske rezultate u beogradskoj kladionici "Atlantik". Kaže da dobro živi, ima tu i uspona i padova. Dvojica penzionera sa Novog Beograda već godinama preživaju tako što deo crkavice od primljene penzije troše u kladionici. Mesečno su na dobitku oko 3000 dinara (ili 100nemačkih maraka), što predstavlja skoro dve trećine njihove mesečne penzije. Nisu jedini- nezvanične procene kažu da bar dva miliona Srba svakog vikenda, kada se igraju fudbalske utakmice evropskih nacionalnih liga, postaju strastveni kockari. Kladjenje je u Srbiji postalo manija, jer su ljudi u predvidjanju ishoda utakmica videli dobar način ne samo za rešenje za "kućni budžet", već i beg od sivila stvarnosti.

Od nedavno kada je republičko Ministarstvo finansija napravilo nov Nacrt zakona o igrama na sreću, svi su se zabrinuli- i igrači i vlasnici 600 srpskih kladionica, 200 tombola, 3200 poker aprata i šest kazina. Tim predlogom, naime predvidjeno je osnivanje Držvne lutrije Srbije, javnog preduzeća koje bi preuzelo organizovanje klasičnih igara na sreću, i praktično imalo monopol u toj oblasti, bez prava da ga prenosi na "treća lica". Strateškog partnera Državna lutrija mogla bi naći isključivo u inostranstvu.

Privatni organizatori će tako, već 31. marta sledeće godine, ako Ovaj zakon usvoji Skupština Srbije, moći da zatvore svoje lokale, jer im tada ističe važeća dozvola.Privatni vlasnici kladionica, kazina i automat klubova toliko su se razbesneli da su brže-bolje izašli iz dotadašnje anonimnosti, i osnovali Poslovno udruženje organizatora igara na sreću, koje danima ne prestaje sa javnim prozivkama na račun ministra finansija Božidar Djelića.

Kako kaže sekretar udruženja i vlasnik Sportske kladionice "Jaguar" Aleksandar Ganić, "Vlada ovim predlogom želi da uništi privatnike i dovede stranu kompaniju sa špekulativnim kapitalom koja će samo pokupiti kajmak od već stvorene navike Srba da se klade i kockaju". Zatvaranjem privatnih kladionica, kaže Ganić, bez posla bi ostalo oko 10.000 ljudi, a vlasnici "odrani do gole kože", jer bi izgubili sve što su do sada ulagali u biznis.”Ja živim u nedovršenoj kući, jer sam sve dao na posao”, tvrdi Ganić.

Ministar Djelić je ubedjen u sveopštu dobrobit monopola nad kockom, jer, objašnjava, država može ubrati 150 miliona maraka godišnje, na ime poreza i taksi od igara na sreću. Po važećim zakonu, država je prošle godine iz tih izvora ubrala tek oko četiri miliona dinara, što je jedva milion maraka.”Uz to, jedina smo zemlja u Evropi koja nema državni monopol u igrama na sreću”, pravda se Djelić.

Biznis sa kockom odavno je u Srbiji postao ne samo način lepe i lake zarade, već i mogućnost da se preko kladionica i kazina operu "prljave pare" s obzirom da pri uplatama nema potrebe za dokazivanjem porekla novca. Dozvole za posao su se regularno dobijale, pa danas postoji desetine kafića kvadrature " dva sa dva" u kojima se može kladiti i sedeti po ceo dan prateći na televizoru utakmice i teletekstove sa rezultatima. Za start biznisa dovoljno je imati prostor, makar u već postojećem lokalu, par hiljada maraka, dva- tri kompjutera, nekoliko TV monitora i satelitsku antenu. Kvote za kladjenje prepisuju se od velikih svetskih kladionica poput "Vilijama Hila", koje se objavljuju i na Internetu. Obrt para je svakodnevan, i praktično jedini gubitak je kada u nekom kolu nema nijednog iznenadjenja, odnosno kad pobede svi favorizovani klubovi na koje igrači obično "stavljaju pare", što se retko dešava. Ili kada se ne ograniče uplate na pojedine parove, tj. primi se više nego što se može isplatiti po "pouzdanoj" teoriji verovatnoće dobitka, što se takodje retko dogadja.

Novi vlasnici moraju obratiti i pažnju da nekome od "velikih" ne udju u teritoriju. Takve greške obično se plaćaju glavom jednih ili drugih .Do sada su dvojica gazda velikih beogradskih kladionica ubijena u uličnim "sačekušama"- Zoran Kovačević- Koča, vlasnik "Zone", i Jusuf Jusa Bulić, vlasnik "Lavova". Prvi se nije eksponirao u podzemlju, i poznatiji je bio kao strasni pokeraš i nevenčani muž bivše rukometne zvezde Svetlane Kitić, a drugi je spadao u sam "krem" jugoslovenske mafije osamdesetih godina. Jusin sin Aca Bulić, u medjuvremenu je preuzeo poslove oko trenutno najveće srpske kladionice "Lavovi" i Fudbalskog kluba "Železnik", člana Prve lige, s tim što je nedavno postao i predsednik Zajednice prvoligaša, na zaprepašćenje mnogih dugogodišnjih sportista. Podsećanja radi, i pokojni Željko Ražanatović Arkan, bio je vlasnik kazina i siva eminencija mnogih kockarskih biznisa u Srbiji, što govori i o dobrom profitu, i o lošem profilu jednog dela "privatnih organizatora igara na sreću". Možda bi zato i trebalo uvesti red u ovu oblast.

Iz novoosnovanog Poslovnog udruženja ovih dana cure informacije o mogućem strateškom partneru buduće Državne lutrije Srbije. Radi se navodno o firmi "Intralot", čiji je vlasnik izvesni Grk Sokratis Kokalis , poznat po tome što je, prema saznanjima Udruženja, već ojadio mnoge zemlje u tranziciji koje su uvele monopol u igrama na sreću, iznevši ogromnu zaradu iz zemlje.

Zarada i jeste ono što tišti i državu i privatne organizatore. Da nije tako, ostao bi status kvo. Privatnici tvrde da je zarada daleko manja od one kakvu "zamišlja država", a ministar Djelić s druge strane, sve pedantno proračunava sa svojim saradnicima. Pravi "kockarski rat" rasplamsava se iz dana u dan, a Vlada Srbije, iznenadjena reakcijom, često izlazi sa izjavama tipa "neki će moće da nastave s radom", koje liče na popustljivost i mogućnost dorade Nacrta zakona. Srbima zaludjenim kladjenjem ostaje da se nadaju kako podržavljenje, pre svega kladionica, neće uticati na redovnu mesečne prihode u porodičnom budžetu koje donose Real Madrid, Barselona, Mančester Junajted, Lacio, Juventus... Sigurno je da će kao i u svakoj kocki i ovde biti i dobitnika i gubitnika.

Dragoljub Petrović (AIM)