Daleko je Evropa

Evropska budućnost Jugoslavije

SRJ bi se mogla nadati prijemu u EU u optimističkoj varijanti za 7 do 10, a u realnijoj tek za 13 godina. Medju brojnim uslovima na prvom mestu je otvaranje javne debate o počinjenim zločinima i što hitnije donošenje zakona o saradnji sa Haškim tribunalom

AIM, Beograd, 28.11.2001.

Svaka priča o članstvu Jugoslavije u Evropskoj uniji u poslednje vreme počinje i završava se ispunjavanjem nekoliko osnovnih preduslova koji se odnose na preispitivanje prošlosti. Na prvom mestu otvaranje javne debate o počinjenim zločinima i što hitnije donošenje zakona o saradnji sa Haškim tribunalom.

Stalna sporenja tim povodom u domaćoj javnosti, pa i prilično jaki potresi na političkoj sceni daju, možda, prenaglašen značaj tom pitanju.Ono je, zapravo, samo posledica mnogo ozbiljnijih problema u procesu približavanja Jugoslavije Evropi. Da bi jedna zemlja uopšte ušla u proces pridruživanja, a u perspektivi postala i član EU, neophodno je da zadovolji odredjene opšte uslove: političke,ekonomske i pravne.Kamen spoticanja Jugoslavije je nerešeno pitanje njene državnosti,odnosno nedefinisan status federalne države.

Evropska unija insistira na celovitosti SRJ, uz poštovanje svih demokratskih standarda na celoj teritoriji. Još se ne zna da li će se, u zavisnosti od odluke Crne Gore da ostane u federaciji ili da se odvoji, menjati granice, sastav, pa čak i ime države .Radikalna opcija razdvajanja vratiće i Srbiju i Crnu Goru na početak. U medjuvremenu, tako neregulisani odnosi i proizvode kašnjenje u ispunjavanju uslova iz kategorije "posebnih", kakav je saradnja sa Haškim tribunalom.Zakon o saradnji nije mogao, a sva je prilika da neće ni biti usvojen na saveznom nivou,bar u ovakvom odnosu snaga.

Pošto je zbog krize u protekloj deceniji izgubljeno već mnogo vremena, a u nadi da će se pitanje državnosti ipak bezbolno rešiti, sazrela je potreba da se odredi strategija pridruživanja EU. To je težak izazov koji zahteva visok nivo političkog i socijalnog konsenzusa, kako bi se izbegle skupe posledice i sukobi. Moguće odgovore ponudili su učesnici Medjunarodne konferencije o evropskoj budućnosti Jugoslavije, koja je krajem novembra održana u Beogradu

Jedno od najozbiljnijih upozorenja odnosi se na prirodu reformi. Izlazak iz kluba zemalja zaostalih u tranziciji podrazumeva, pre svega, korenite ekonomske reforme.Jugoslavija po oceni, kako domaćih, tako i stranih eksperata, na tom putu nije mnogo odmakla. Podatak da je jugoslovenski BNP(bruto nacionalni proizvod) po glavi stanovnika svega l000 EUR-a, u poredjenju sa slovenačkim od 9.400 ili pak kiparskim od 12.800 EUR-a, dovoljno ilustruje poziciju SRJ.Uspešnost jedne ekonomije meri se nivoom privatnih(domaćih i stranih) ulaganja.Od 27 zemalja u tranziciji, Jugoslavija je, po tom kriterijumu, na 17 mestu. Češka, na primer, godišnje privuče 5-6 milijardi dolara, Madjarska dve, a čak i Hrvatska je uspela da za 10 godina privuče 4 milijarde dolara direktnih investicija.

"Alfa i omega razvoja jedne zemlje je privatna privreda", upozorava ekspert Instituta za evropske studije dr Miroslav Prokopijević. "Mi u privatizaciju ulazimo veoma sporo i nespretno. Druga bitna stvar je stepen liberalizacije privrede.Naša preduzeća su još pod visokom stepenom zaštite,pa stoga nisu ni konkurentna. Kada bismo sada ušli u EU, veliki broj naših firmi bi zbog nekonkurentnosti, jednostavno propao. Liberalizacija, održiv rast i izvoz koji raste brže od BNP-a, oslonci su svake tržišne privrede i to je ono što vodi u društvo razvijenih".

U tom smislu brzina reformi je mnogo manje važna od diskontinuiteta,odnosno, raskida sa onim tačkama iz prošlosti koje su dovele do toga da jedna zemlja bude zaostala, smatra Vladimir Gligorov iz Instituta za medjunarodne ekonomske studije u Beču. Jedna od funkcija reformi je da se eliminišu loše opcije. Ako nema valjane reforme, loše opcije ostaju u igri, a posledice su stalni politički i bezbednosni rizici i unutrašnji sukobi, slažu se naši sagovornici.

U reformi pravnog sistema se ipak najviše uradilo, ali nikako i dovoljno. Jugoslovenski pravni sistem nosi anatemu obojenosti marksističkom ideologijom i dominacije društva i države nad pojedincem."To je u velikoj meri predrasuda", ocenjuje dr Radovan Vukadinović, direktor Centra za evropsko pravo."Od daleke prošlosti naši zakoni zasnivali su se na evropskoj koncepciji: od prvog gradjanskog zakonika pa do mnogih sadašnjih zakona u oblasti privatnog prava. Javno pravo jeste bilo ideološki obojeno, ali i tu smo učinili značajan pomak",objašnjava Vukadinović.Što se harmonizacije propisa sa regulativom EU tiče ona nije oročena i na dnevni red dolazi tek po ptpisivanju Sporazuma o pridruživanju i stabilizaciji.U medjuvremenu bi trebalo da se pozabavimo stvaranjem uslova da se propisi sprovode.

Od bivših jugoslovenskih republika najdalje u procesu približavanja EU stigla je Slovenija.Ona bi 2004. trebalo da postane i članica. Makedonija je Sporazum o asocijaciji potpisala proletos, a Hrvatska u oktobru.Jedina koja je u u nešto goroj poziciji od SRJ je Bosna i Hercegovina. Od susednih zemalja, Madjarska je već u predvoprju "petnaestorice", dok će Bugarska i Rumunija morati da sačekaju još jedan krug, jer po ovogodišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku kandidata za proširenje EU nisu dobile prelaznu ocenu.Za Albaniju važe nešto drugačiji kriterijumi, pa je ona, bez obzira na realno stanje stvari, tik uz Jugoslaviju.

Jugoslavija je proces pridruživanja EU formalno otpočela u julu, održavanjem prvog sastanka Konsusltativne radne grupe. Početkom novembra održan je drugi sastanak.Sporazum o pridruživanju i stabilizaciji mogao bi biti potpisan za godinu do dve, a u najboljem slučaju kandidati bi mogli postati 2004. Prijemu u EU bi se mogli nadati u optimističkoj varijanti za 7 do 10, a u realnijoj tek za 13 godina.

Kako će "evropsko društvo" tada izgledati i kojim kriterijumima će se rukovoditi otvoreno je pitanje. Za SRJ je, medjutim, najvažnije da je u taj proces ušla. Nema nikakve potrebe bilo šta činiti na brzinu.Suština je, zapravo, da se traženim reformama prevazidje zaostalost.Učlanjivanje u EU je skupa rabota koja nosi i velike rizike u smislu mogućih sukoba i potresa, a ne znači automatsko bogatsvo. U političkom smislu ne podrazumeva apsolutnu zaštitu i bilo kakve garancije,niti rešavanje bezbednosnih pitanja. U to smo se, uostalom, uverili na primeru Makedonije, koja s potpisanim Sporazumom i članstvom u Partnerstvu za mir umalo nije ostala bez države.

Olivera Stajić (AIM)