Izbori završeni, slede 'prinudne' koalicije

Priština, 25.11.2001.

14 političkih subjekata će biti zastupljeno u prvom medjunarodno priznatom parlamentu Kosova. Medjutim, prema konačnim rezultatima objavljenim od strane OEBS-a i Centralne izborne komisije, nijedan od političkih subjekata neće moći da vlada sam. Ako je medjunarodna zajednica postigla ''veliki uspeh na Kosovu'', onda je obezbedjivanje vladajuće koalicije ili zajedničke vlade neminovno: četiri politička subjekta dobilo je najviše glasova. Demokratski savez Kosova 45, 65 odsto, Demokratska partija Kosova 25, 70, Koalicija Povratak 11,34 odsto i Alijansa za budućnost Kosova 7,83 odsto. Nijedan od ostalih subjekata koji ulaze u parlament nisu dobili više od jednog poslaničkog mesta na direktnom glasanju, medjutim, političke partije nacionalnih manjina imaju svoja rezervisana mesta. Tako, Koalicija Povratak, koja okuplja kosovske Srbe, će sa rezervisanih 10 mesta imati 22 poslanika, a ostale nacionalne manjine (Bošnjaci, Aškalije, Turci, Romi, Egipćani, Goranci) će imati 13 predstavnika. Preostala mesta će deliti Demokratski savez Kosva (LDK) sa 47, Demokratska partija Kosova (PDK) 26, Alijansa za budućnost Kosova (AAK) 8, a Nacionalni pokret za oslobodjenje Kosova, Narodni pokret Kosova, Partija prava i Albanska demohrišćanka partija Kosova imaju po jedno mesto u budućem parlamentu, za koji se očekuje da će se konstituisati 10 decembra ove godine. Organizatori izbora su konstatovali da je ovo bio ''sjajan proces'', čiji je tok ocenjen veoma dobrim i od strane medjunarodnih posmatrača koji su izneli da su registrovali skoro beznačajne nepravilnosti. Šef Misije OEBS-a Dan Everts je rekao da je samo 1, 93 odsto od 803 796 glasačkih listića bilo nevažećih, ili neispunjenih. Izborni proces na Kosovu je okončan potpisom civilnog adminsitratora za Kosovo Hansa Haekkerupa, čime su oni i ozvaničeni. Time je naznačen i početak faze koju su medjunarodni predstavnici ocenili kao najteži deo posla: faza primene tih rezultata.

10 decembar će označiti početak rada parlamenta Kosova, koji će prvo morati da izabere predsednika parlamenta i njegovo sedmočlano predsedništvo. Zatim, parlament će izabrati predsednika Kosova, koji predlaže kandidata za premijera koji će osnovati Vladu Kosova od devet ministarstava. Dva ministarstva pripadaju nacionalnim manjinama u skladu sa Ustavnim okvirom Kosova. Sedam ostalih ministarstava zajedno sa položajem predsednika parlamenta i premijera ulaze u vrtlog još uvek nepredvidive političke ''matematike'' Kosova.

Pošto nijedna politička partija nije obezbedila dovoljno glasova da bi vladala sama, koalicije su neminovne, a relativno izbalansirani rezultati su stvorili okolnosti u kojima su moguće najrazličitije opcije. Iako su sve partije iznele da će čekati na konačne rezulate pre nego što razmotre mogućnost stupanja u bilo kakve koalicije, razgovori daleko od očiju javnosti izgleda da su već započeli, čak i pre okončanja izbornog procesa. Svakako, glavnu reč ima DSK koji ima najviše mesta u budućem kosovskom parlamentu, ali nedovoljno da sam osnuje Vladu. Prva dilema pred ovom partijom je kome da ponudi koaliciju: Srpskoj Koaliciji Povratak, sa čime se, kako smatraju analitičari, ne bi složili njeni birači i tako bi ova partija doživela političko samoubistvo (uprkos nekim indicijama da bi možda Koalicija Povratak pristala na koaliciju sa Rugovinim DSK pod odredjenim uslovima), ili da odledi svoje odnose sa rivalskim partijama PDK i AAK. Izgleda da je prva opcija otpala pre nego što se o njoj i raspravljalo, uprkos nekim šaputanjima odredjenih diplomatskih krugova na Kosovu koji bi takvu koaliciju ocenili kao mogućnost za realizaciju ''multietničkog Kosova'' i početak ''procesa pomirenja''... Medjutim, doznaje se da ni medjunarodni ''sufleri' nisu mogli mnogo da istrajavaju na toj opciji, imajući u vidu ne tako daleku gorku prošlost, posebno kada su razmere tragičnih dogadjaja tokom rata još uvek nepoznate i nerazjašnjene do kraja.

Napokon, tvrde ovdašnje političke partije, Srbi imaju 22 mesta u parlamentu i jedno mesto u Vladi, a svi su izgledi da će imati i mesto u predsedništvu Parlamenta. Na jedan ili drugi način oni su deo vladine koalicije. Umesto toga, medjunarodni predstavnici su pokucali na vrata političkih partija kako bi u prvom redu obezbedili priznavanje rezultata (iako ih niko nije osporio uprkos sumnjama i nezadovljstvima), a zatim i da bi zatražili stvaranje vladine koalicije na široj osnovi. Lider DSK Ibrahim Rugova je pozvao lidera Alijanse za budućnost Kosova Ramusha Haradinaja ''na diskretnu večeru'' kako bi ''raspravljali o političkoj budućnosti''. Medjutim, ovaj je to uslovio i učešćem lidera Demokratske partije Kosova Hashima Thacija. Tvrdi se da su dve poslednje partije već ranije postigle sporazum da neće jedna bez druge da prihvate nikakve koalicije, već da će insistirati na Vladi na širokoj osnovi. Medjutim, za DSK i PDK izgleda da je veoma teško da sruše zid podele stvorenog još tokom rata na Kosovu. Demokratska partija Kosova, čiji su lideri bili na čelu OVK, nije nikada oprostila dr. Ibrahimu Rugovi njegov stav protiv rata i njegove prve ocene oko gerilaca. Dr. Rugova se, s druge strane, nikada nije približio vodjama OVK, posebno nakon kritika koji su ovi uputili dr. Rugovi zbog njegovih susreta sa bivšim jugoslovenskim predsednikom, sada optuženim za ratne zločine i genocid, Slobodanom Miloševićem. Izgleda da će se led izmedju njih veoma teško otopiti, ali ovoga puta izgleda da je DSK ''priklješten za rep''. On ne može da računa na svoje saveznike, pošto je samo jedan od njih dobio jedno mesto u parlamentu, a ostali nisu obezbedili ni 0, 5 odsto glasova elektorata. Ostale nesrpske nacionalne manjine imaju nedovoljan broj da bi pomogle DSK, medjutim ni one nisu voljne da mu se pridruže. Koalicija Vatan koju vodi Numan Balić je obezbedila 4 mesta u parlamentu, ali on je mnogo bliži Hashimu Thaciju, s kojim je već prvog jutra nakon izbora popio kafu ''prijateljstva'' koje korene vuče još iz vremena rata. Demokratska partija Kosova koja je ovoga puta izgleda zadovoljna ne brojem dobijenih glasova već ''svojim stabilnim elektoratom'', tvrdi da je 'otvorena' da razgovara o svim opcijama, ali zahteva da dr. Rugova odustane od kandidature za mesto predsednika Kosova. To izgleda veoma bolno za Rugovu koji već 11 godina čekao na medjunarodno priznanje njegovog predsedničkog položaja. Medjutim, i u slučaju da bude primoran da popusti, izgleda da on to nije spreman da učini pred rivalom Thacijem. Zato izvori iz Alijanse za budućnost Kosova, koju vodi Haradinaj, tvrde da je DSK spreman da ovoj partiji ponudi velike koncesije. Potpredsednik ove partije je izjavio čak da je Alijansi ponudjeno i mesto predsednika Kosova i premijera u zamenu za stupanje u koaliciju. DSK izgleda da manevriše nastojanjima kako bi izbegla ulazak u kalkulacije sa PDK, koja sa svoje strane to vidi kao svoju najbolju priliku da priklješti svog starog rivala. Najsenzacionalnija špekulacija ovih dana je navodni pristanak dr. Rugove da ''odustane od kandidature za mesto predsednika kako bi omogućio stvaranje koalicije na širokoj osnovi''... Medjutim, analitičari su skeptični u vezi ove mogućnosti iz dva razloga: prvo, dr. Rugovi će biti veoma teško da odustane od svog ''sna'' i, drugo, time bi njegova partija pretrpela najteži udarac zbog mogućih unutrašnjih borbi i podela u njoj nakon toga.

Izgleda da su rivali DSK već ubedjeni da je dobijena vlast na ovim izborima, bez obzira na broj obezbedjenih mesta, skoro beznačajna, odlučili da iskoriste ovaj period kako bi izmenili unutrašnje političke odnose na Kosovu. Slabljenje DSK bi automatski značilo njihovo jačanje i naredni lokalni izbori koji će se održati za godinu dana stvorili bi prostora za pripremanje njihove pobede na opštim izborima nakon tri godine.

AIM Priština, Arbnora Berisha