Izvlačenje iz smrtonosnog zagrljaja

Kako je smanjen ogroman unutrašnji dug

Država je na tri godine, s grejs periodom od 3 do 12 meseci, reprogramirala obaveze koje prema njoj imaju NIS-Naftagas Promet, inače najveći dužnik sa preko 11 miliona dolara, potom PIK "Takovo", Robne kuće "Beograd", "Politika" i "Trudbenik". Najveći gubitaši su IMT,"Zmaj", EPS,"Viskoza" i "Ivo Lola Ribar". Najverovatnije su to i potencijalni kandidati za restruktuiranje po modelu "Zastave".

AIM, Beograd, 25.11.2001.

U senci priprema za razgovor sa inostarnim poveriocima,ostala je finansijska transakcija koja je u proteklih pet meseci uspešno obavljena u Srbiji. Reč je o reprogramiranju ogromnog unutrašnjeg duga koji je ove godine iznosio više od 2,2 milijarde dolara. Ministarstvo finansija u Vladi Srbije odlučilo je u maju da deblokira račune dužnika kako bi oni u odredjenom roku pokušali da sa poveriocima srede svoje odnose u vezi neizmirenih potraživanja. Bilo je naravno mnogo skpetika i medju stručnjacima koji su sumnjali da će ova operacija dati neke značajnije rezultate.

Ispostavilo se, medjutim,da je ukupan dug smanjen za čitavu 1,6 milijardu dolara ili za preko 72 odsto.Multilateralna kompenzacija,operacija koja se izvodi u Srbiji svakog meseca,smanjila je preostali iznos duga za još 158 miliona dolara, tako da u ovom trenutku unutrašnji dug preduzeća u Srbiji iznosi nešto više od 580 miliona dolara. Od 185 velikih dužnika po osnovu javnih priohoda 70 odsto je ispunilo uslove za reprogram dugova. I dalje ima 68 dužnika sa dugom od preko 50 miliona dolara koji nisu u prilici da reprogramiraju svoje obaveza prema državi, dok 11 nije uopšte ni pokušalo da se uključi u ovaj program, a njihov ukupni dug je 5 miliona dolara.

Najuspešniji su bili pregovori izmedju metalnog kompleksa i "Beobanke", gde je dug velikih dužnika smanjen sa preko milijardu dolara na oko 160 miliona. Samo u septembru dugovni saldo firmi je praktično prepolovljen u odnosu na avgustovski, iako se sa besparicom manje više neuspešno nosilo skoro 58 hiljada pravnih lica. Polovina je trajno nelikvidna zbog čega je za preko 26 hiljada njih predložen stečaj. Najbolje je prošao rakovički DMB, koji je uspeo da smanji svoj dug za 300 miliona dolara.

Objašnjenje ovakvog ishoda pregovora preduzeća i banaka daje guverner Narodne banke Jugoslavije Mladjan Dinkić koji kaže da je problem unutrašnjeg duga začaran krug. "Banke nisu plasirale svoja sredstva pa da mogu da dug otpišu, već je najčešće reč o inostranim garancijama. Dužnici banaka su tridesetak preduzeća koja su takodje u lošoj situaciji. Kada bi banka počela da im naplaćuje dugove, onda bi se zajedno našli u smrtonosnom zagrljaju. S druge strane, država ne može da izadje na kraj ni sa svojim spoljnim dugom a kamo li da pruzima sve dugove koje je bivši režim svesno pravio u bilansima poslovnih banaka. Osim toga,država ne može ni da dovede ceo narod u situaciju da snosi posledice loših odluka troje Miloševićevih direktora banaka koje su, uzgred u najgorem stanju,a oni za to ne snose, bar za sada,nikakve posledice".

Država je naravno bila itekako svesna posledica koje bi svaki ishitren potez mogao da ima, pa je na tri godine,s grejs periodom od 3 do 12 meseci, reprogramirala obaveze koje prema njoj imaju NIS-Naftagas Promet,inače najveći dužnik sa preko 11 miliona dolara, potom PIK "Takovo", Robne kuće "Beograd", "Politika", i "Trudbenik". Još 1.236 manjih dužnika, čije obeze ne premašuju 160 hiljada dolara dobilo je šansu da u 36 rata otplati svoj dug prema državi. Istovremeno, preko12 hiljada preduzetnika i poljoprivrednika sa dugom od preko 9 miliona dolara steklo je iste pogodnosti. Najmanje interesovanje za korišćenje pogodnosti da dug otplate na više rata pokazali su taksiti i autoprevoznici.

Čitava ova finansijska operacija osim direktnog smanjenja unutrašnjeg duga pomogla je i da se identifikuje pet najvećih gubitaša u zemlji .To su IMT,"Zmaj", EPS,"Viskoza" i "Ivo Lola Ribar". Najverovatnije su to i potencijalni kandidati za restruktuiranje po modelu "Zastave". Najveće šanse da to prva doživi ima "Viskoza", čiji delovi proizvodnje i u ovakvoj situaciji posluju ne samo uspešno nego čak i strani investitori pokazuju spremnost da u njih odmah ulažu sredstva .

Vlada Srbije je, pokazalo se, povukla dobar potez odlučivši se za to da omogući privrednim subjektima da sa svojim poveriocima raščiste stare račune. Sličnih poteza , kako tvrde u Vladi,više neće biti jer nigde u svetu ne postoji sistem da se dug ne mora vratiti. Korak koji sada sledi je prinudna naplata starih dugova koji nisu reprogramirani, odloženih dugova koji se uredno ne servisiraju i dospelih tekućih fiskalnih obaveza. Da bi se to i ostvarilo, mora da usledi promena postojeće zakonske regulative u koju je ugradjen sistem većih prava dužnika od onih kojima se duguje. Na listi zakona koji moraju pretrpeti promene su pre svih Zakon o prinudnom poravnjanju, stečaju i likvidaciji i Zakon o utvrdjivanju, kontroli i naplati javnih prihoda . Medjutim,stručno i tehničko osposovljavanje sudova takodje je nužno kako bi mogli da odgovore novim zadacima. Zakon o stečaju je u nadležnosti savezne države, pa je veoma neizvesno da li će i kada njegove odredbe biti menjane. A bez toga,dogadjaće se ono što se dešava sada da sudovi poništavaju odluke NBJ o zatvaranju pojedinih banaka,ne upuštajući se u ocenu celishodnost takvih odluka.

"Ovaj prvi reformski potez koji smo završili, zajedno sa restruktuiranjem preduzeća, njihovom privatizaicjom, oslobadjanjem preduzeća socijalne funkcije i ispravljanjem dispratita koji je ostao još kao obaveza kod EPS i PTT trebalo bi da omogući Vladi Srbije da se posle jednogodišnjeg bavljenja posledicama bivšeg režima konačno pozabavi uzrocima enormne zaduženosti privrede i banaka, odnosno da se usmeri na otklanjanje ekonomskih uzroka nelikvidnosti i ekspanzije dugova", objašnjava srpski ministar finansija Božidar Djelić.

Da je to više nego neophodno najbolje pokazuje šestomesečni bilans poslovanja srpske privrede na osnovu kojeg se jasno vidi da su gubici bili njena glavna odlika poslovanja. Društvena i državna preduzeća su glavni krivci za takav saldo iako ih je tek nešto preko 4 hiljade medju 60 -tak hiljada onih koji su podneli polugodšnjie račune. Medjutim,u njima radi preko polovine od ukupno 1,3 miliona zaposlenih.

Kaliko je teško breme gubitaka najbolje pokazuje odnos izmedju ostvarene dobiti od samo 220 miliona dolara i to uglavnom u poslovanju privatnih firmi, dok je saldo gubitaka premašio milijardu dolara,veći je čak za 248 odsto u odnosu na prvih šest meseci 2000.godine, a po proceni Jovana Rankovića,saveznog ministra za finansije, godina bi mogla da bude završena sa gubitkom od 16 milijardi dolara.

Iako je nesumnjivo veoma značajno što potezom o reprogramiranju prvi put posle višegodišnje prevlasti dužnički lobi nije pobedio, kako je to naglasio ministar Djelić, jasno je da za rešavanje problema gubitaka i dugova neće biti dovoljan samo otpis i pojačana finansijska disciplina,već mora da dodje i strani kapital da bi se krenulo napred. Ekonomski gledano,jedini izlaz je da strani investitori preuzmu propale fabrike,ali tada bi se stvorio novi problem. Najverovatnije bi izmedju 250 i 300 hiljada radnika ostalo bez posla ukoliko dolazak stranih investicija ne bi pratili i socijalni programi koji bi omogućili njihovo upošljavanje u mala i srednja preduzeća.

Kako takvih garancija za sada nema,a nema ni spremnosti da se velike firme oteraju u stečaj, mada je to po Djelićevim rečima,zapravo "nacionalni interes”, Vlada Srbije čini ono što joj je jedino preostalo. Ulazi paralelno u proces privatizacije i restruktuiranja privrede, pokazujući strateškim partnerima sa kojima pregovara da se drži istih prinicpa koje traži da budu uvaženi kada je reč o vraćanju spoljnog duga:da poklonjenih para nema,ali da se mogu preuzeti samo one obaveze koje su realno ostvarive, koje neće privredu potpuno ugušiti. Naprotiv,stvoriće joj mogućnost da radi i tako vraća dugove. Reprogram koji je sprovela Vlada na unutrašnjem nivou, opraštajući nerealno visoke kamate i prihvatajući da se dugovi izmiruju u periodu od tri godine,upravo imaju taj cilj.

Tatjana Stanković (AIM)