Kraj vlade nacionalnog spasa

AIM Junior, Skoplje, 23.11.2001.

Članovi Vlade koji dolaze iz redova najveće opozicione partije SDSM kao i LDP napustili su Vladu koju predvodi čelnik VMRO-DPMNE Georgijevski, čime je definitivno naznačen kraj ''političkog jedinstva za spas zemlje''. Vlada koju su napustile dve spomenute partije formirana je nakon izbijanja ratne krize u zemlji i u njoj su učestvovali predstavnici svih najvećih političkih partija (VMRO - DPMNE, SDSM, ADP i PDP ). Formiranje te Vlade imalo je za cilj da se stvori političko jedinstvo u trenucima kada se zemlja suočavala sa najvećom krizom od njenog osamostaljenja početkom '90-tih godina.

Ovakav razvoj događaja usledio je nakon što su prošle godine izglasane ustavne promene, što faktički treba da označi kraj sedmomesečne krize u zemlji, a čime je otpočela i konkretna implementacija Okvirnog dogovora čiji je potpisnik i partija Branka Crvenkovskog SDSM koja je sada napustila Vladu. Ovim Okvirnim dogovorom, osim ustavnih i zakonskih promena koje treba da izglasa ovaj parlamentarni sastav bila je postignuta saglasnost i oko prevremenih parlamentarnih izbora za kraj januara naredne godine.

Sa početkom ratnih dejstava početkom marta ove godine, vojno i političko rukovodstvo zemlje se našlo ''zatočeno'' u sopstvenoj iluziji o stabilnoj demokratskoj državi koja je ''stub stabilnosti na Balkanu''. No, java je donela drugačiju realnost a makedonske snage bezbednosti su se našle pred zadatkom za koji nisu bile spremne. Ovo je kasnije potvrdio i ministar odbrane Vlado Bučkovski koji je potvrdio da Makedonija nije imala plan za Makedoniju od ozbiljnije ratne pretnje. U takvoj situaciji neminovno su počele da se prave bezbedonosne greške koje su dopunski smanjile i tako načeto poverenje naroda u vlast. Zbog toga, vladajuća partija VMRO - DPMNE i njen partner u vlasti ADP su incirali stvaranje ''Vlade nacionalnog spasa'' u kojoj će učestvovati sve veće političke partije u zemlji. Ovakav potez je bio snažno podržan od strane međunarodne zajednice koja je insistirala na saradnji između makedonskih i albanskih partija u rešavanju situacije, i koja je verovatno bila ključan faktor i za formiranje te Vlade.

Koji je razlog što su se SDSM i liberali odlučili na ovaj korak - da napuste vladinu široku koaliciju? Da li smatraju da su prevaziđene sve opasnosti po Makedoniju ili pak nemaju više energije da budu ''bebisiterka koja će počistiti sve prljavštine koje je za sobom ostavljao premijer Georgijevski i ministar policije Boškovski'' kako je izjavio na press konferenciji lider SDSM Branko Crvenkovski? Inače, ovakav ishod događaja bio je najavljen još početkom meseca kada je Crvenkovski izjavio: ''Naše dalje učešće u ovoj Vladi znači alibi za neke članove Vlade koji nastavljaju sa uništavalačkom politikom u svakom smislu. Mi smo žrtvovali deo autoriteta za učešće u Vladi koja će se suočiti sa opasnošću međuetničkog rata. Sada je ta opasnost u najvećoj meri iza nas''.

Razlozi za ovakav postupak SDSM mogu se potražiti i u hroničnom partijskom prepucavanju dveju najvećih partija (VMRO - DPMNE i SDSM), koje su i za vreme krize mislile na partijske poene i vlast. I još dok je kriza kulminirala, nisu prestajala obostrana okrivljavanja u vezi sa nekoliko bezbedonosnih propusta posebno među čelnicima Ministarstva odbrane (SDSM) i Ministarstva za unutrašnje poslove (VMRO -DPMNE). Ova dva ministarstva su se međusobno okrivljavala i plasirala različite informacije oko istog pitanja. Poslednji takav slučaj je kada je vladin portparol Đorđi Trendafilov (VMRO -DPMNE) optužio predsednika vladinog tela za prevazilaženje krize Iliju Filipovskog (SDSM) da se više stara o pripadnicima Nacionalne oslobodilačke armije nego za Vladu. ''Generator krize je upravo ovo vladino telo. Oni se ponašaju kao neki ''dom lordova'', koji daju preporuke Vladi, ne sprovodi zadatke i seje konfuziju među bezbedonosnim snagama'', izjavio je Trendefilov.

Nakon ovakvog razvoja događaja, kako se i očekivalo, partije su već skrenule pogled prema prevremenim izborima. U Ohridskom mirovnom dogovoru koji su potpisali lideri makedonskih i albanskih partija predviđeno je održavanje prevremenih izbora za 27. januar naredne godine. Međutim, njihovo održavanje je dovedeno pod znakom pitanja. SDSM i LDP insistiraju na održavanju prevremenih izbora. ''Mandat se mora vratiti narodu, budući da je poražena dosadašnja politika'', smatra Crvenkovski. U VMRO - DPMNE čak smatraju da bi to destabilizovalo zemlju i izazvalo novu krizu. Prvi čovek VMRO - DPMNE i aktuelni premijer Ljupčo Georgijevski zahteve za prevremenim izborima ocenjuje kao marketinški potez SDSM i ''nož u leđa Makedonji'': ''U VMRO postoji raspoloženje da se prihvati rizik prevremenih izbora. Ja sam lično zagovornik prevremenih izbora kako bi smo dokazali paradoksalnost zahteva SDSM kojim se Makedonija može uvesti u najveću opasnost i da se destabilizuje'', kaže on.

Bez obzira na to koji su motvi zbog kojih je SDSM odlučila da napusti vladinu koaliciju, ostaje istina da je u Okvirnom sporazumu iz Ohrida (potpisanog u Skoplju od strane Georgijevskog (VMRO -DPMNE), Crvenkovskog (SDSM), Xhaferija (ADP) i Imerija (PDP)) postignuta saglasnost za prevremene izbore. Mnogo štošta je bilo dogovoreno u Ohridu a potpisano u Skoplju, kao na primer i prošli rokovi za njihovu implementaciju, no kasnije je poremećena cela agenda. Nakon skoro tri meseca, realizovan je samo početak - ustavne promene (bilo je predviđeno i da se ustavne promene izglasaju još

1. septembra, kada se završilo razoružanje pripadnika Nacionalne oslobodilačke armije). Kakav će biti efekat ovakvog postupka SDSM ostaje da se vidi. Ono što se već sada može zaključiti jeste činjenica da prolongiranje implementacije Ohridskog dogovora za sada najviše odgovara onima koji ne žele prevremene izbore. Koliko god da to zvuči apsurdno, ipak nije daleko od logike ni tvrdnja da upravo protivnicima prevremenih izbora odgovara ovakvo stanje u Makedoniji - ni rata ni mira - kako bi imali opravdanje da su nemogući prevremeni izbori u okolnostima kada je deo države van kontrole državnih institucija.

AIM Skoplje, Stefan TALEVSKI