Veliko iscekivanje

Nakon usvajanja ustavnih amnadmana u korist zadovoljavanja zahteva Albanaca, Makedonija pokusava da naplati svoju kooperativnost od medjunarodne zajednice. Insistira da se obecana donatorska konferencija odrzi sredinom decembra, kako bi teret krize bar iduce godine bio lakse podnosljiv. Usijani telefoni na liniji Skoplje -Vasington dali rezultat

AIM Skopje, 23.11.2001

Oci i usi javnosti u Makedoniji su ovih dana uperene ka medjunarodnoj zajednici koja je obecala da nece dozvoliti da ova zemlja sama ponese teski teret vojno politicke krize sa kojom je, ne posve svojom krivicom, jos uvek suocena. Nakon usvajanja ustavnih promena, kojima se, da potsetimo, svim nacionalnim manjinama, a osobito Albancima, makedonski politcari su krenuli u ofanzivu da "naplate" svoju kooperativnost.

Predsednik Boris Trajkovski se prvi latio telefonske slusalice i ljubazno potsetio svoje sagovornike najpre u Vasingtonu, a zatim, redom, saznaje se nezvanicno i u Brislu, Kopenhagenu, Oslu, Stokholmu, Parizu, Bonu i Tokiju, na dato obecanje da ce pomoci ovoj zemlji da se iz krize izvuce sa sto manje oziljaka. Bez "dobre" finansijske infuzije, po oceni nezavisnih analiticara, iluzija je ocekivati da se makedonska, ratom iscrpljena privreda, brzo oporavi i postane stub buduceg ekonomskog progresa. Stoga navode da se skup donatora koji su raspolozeni da odrese kesu i ispune preuzete obaveze mora odrzati do kraja ove godine, tacnije pre pocetka bozicnih praznika. Samo u tom slucaju je, podvlace, moguc preokret ka dobru koji svi ovde tako zeljno ocekuju!.

Prvi koji je sefu drzave obecao pomoc i podrsku je bio predsednik MMF Horst Koler. Medjutim, gospodin Koler je potsetio da Makedonija, da bi se donatorska konferencija uopste odrzala, mora ispuniti jos nekoliko dodatnih uslova, zbog toga sto je ove godine ostala bez aranzmana sa ovom medjunarodnom finansijskom organizacijiom. Preporucio je da se ubrzaju pregovori oko tekuce makroekonomske politike i "discipliniranog" okvira za iducu godinu, kao i to da vlada mora prihvatiti kontrolu svih prihoda i rashoda u drzavoj kasi. Za takvo nesto je pripremnljen takozvani "staf monitoring" program, uobicajen, tvrde eksperti MMf, za zemlje u kriznom stanju kojima je potreban oporavak putem inostrane finansijske pomoci. Uz usvajanje ustavnih promena svetski monetarci i bankari, te vlade zemalja donatora traze da Parlament donese Zakon o lokalnoj samoupravi i da do maksimuma "pritegne kais" na svim nivoima javne potrosnje. Konkretno da planirani budzetski deficit od oko 700 miliona dolara smanji za 72 miliona. Domaci eksperti, pak, otvoreno sumnjaju da MMF zagovara uvodjenje valutnog borda za Makedoniju, sto ce znaciti definitivni gubitak finansijske vlasti i deo drzavnog suvereniteta. Ipak se slazu da je u krajnje nezavidnoj situaciji u kojoj se zemlja nalazi i to bolje, nego da se rizikuje i sav teret krize ponese samostalno, sa krajnje neizvesnim efektima za buducnost. Stoga savetuju premijeru Georgievskom da se ne dvoumi i da, koliko je god moguce, brze ispuni sve postavljene uslove.

Za neverovatnih nedelju dana od usvajanja ustavnih promena, intenzivirani su razgovori sa predstavnicima Svetse Banke, Evropske Unije, SAD i Holandije u Skoplju i ono osnovno sto treba je dogovoreno, pa vise nema dilema. Bukvalno u pet minuta do dvanaest, je, po onoj narodnoj:"Uhvacen zadnji voz".

Donatorska konferencija za Makedoniju ce biti odrzana u Brislu najkasnije do 20 decembra, glasi zvanicna potvrda i makedonske vlade i predstavnika organizatora Svetske banke i Evropske Unije, te zemalja, najvecih donatora. Ministar finansija Nikola Gruevski optimisticki najavljuje mogucnost da se konferencija odrzi i nedelju dana ranije, dakle 14 decembra, kako bi bar deo novca mogao stici na drzavni racun tokom tekuce godine! Uz to podvlaci da sef misije MMF Bisvardji Banerdzi u Skoplje dolazi 26 novembra, kako bi sa domacinima prezicirao tehnicke detalje za potpisivanje dogovorenog "staf monitoring" programa sa rokom pocetka od prvog januara 2002 godine, te rokove za pocetak pregovora za novi Stenbaj aranzman. Od svojih pretpostavljenih je dobio zadatak da posao obavi u, sto je moguce, kracem roku. To je kaze Gruevski, dobar znak koji pokazuje fleksibilnost svetskih monetaraca koja, inace, nije uobicajena. To ce, ujedno, vladama zemalja donatora biti dovoljan dokaz da ce novac, koji rese da daju ovoj zemlji, biti upotrebljen za makroekonomsku podrsku, sanaciju ratnih steta i privrednu stabilizaciju, a ne za kupovinu oruzja, sto im je vrlo bitno, ili u nekom privatnom dzepu.

Gruevski jos podvlaci da ce vlada Sobranju Makedonije, vec pripremljeni Zakon o lokalnoj samoupravi, dostaviti tokom naredne sedmice, te da ce ga poslanici usvojiti u roku od dve nedelje. Do kraja godine, bez vecih problema, polako, ali sigurno moramo "skresati" budzet korisnicima za novih devet miliona dolara, istice prvi makedonski finansista. Tako ce, uz vec u dva navrata od juna do danas, po nalogu medjunarodnih finansijskih zandara, "ustedjenih" 63 miliona dolara, Makedonija ispuniti sve sto se od nje trazilo i omoguciti stvaranje uslova da se, vise puta najavljivana, pa odlagana, donatorska konferencija, ipak odrzi i donese spas zemlji.

Ministar Gruevski se nada da ce Makedonija najzad zaista dobiti ono sto joj je najneophodnije da prezivi, a to je minimum sto dvadeset miliona dolara, koliko iznosi nepokrivena budjetska rupa nastala zbog ekstra troskova za odbranu. Prizeljkujue da bude sto vise svezeg novca, a manje onog ranije obecanog, ali, zbog rata i drugih razloga, ne dodeljenog. Strahuje da ce donatori u Brislu tu, kako se izrazio, "bajatu pomoc" zeleti da sada efektuiraju, kako bi uspeh konferencije bio glamurozniji.

Gruevski kaze da je Holandija najavila da ce dati novih 10 miliona eura, uz ranije obecanih 45. Evropska Komisija je takodje, uz "starih" 50 miliona eura, pripremila dopunski paket od 18 miliona novih evropskih novcanica. Nada se da ce njihov primer slediti i vlade drugih zemalja, potencijalnih donatora sa cijim ce predstavnicima, tokom iduce sedmice u Skoplju, sef drzave Boris Trajkovski odrzati jos jedan pripremni sastanak. Cilj je da se svetu sto konkretnije prezentiraju stete koje je rat izazvao i realne potrebe makedonske ekonomije. Najvaznije je to sto su, kako se ocenjuje, nesporazumi sa MMF "ispeglani", sto postoji dobra volju za fleksibilnost, sto svi relevantni faktori, bar javno i deklarativno, veruju da vise nema politickih prepreka na putu povratka mira i stabilizacije i sto imaju nameru da ispune data obecanja.

Sve ovo vrlo lepo zvuci, jos samo da se ostvari! Makedonija, nazalost sa medjunarodnim konferencijama i donacijama, osobito nakon kosovske krize, ima lose iskustvo. Na donatorskoj konferenciji u Parizu maja 1999 godine joj je bilo obecano 252 miliona dolara. Od toga je 125 miliona dolara bilo u vidu kredita, 25 miliona reprogram dugova i 102 miliona dolara nepovratna pomoc. Od svega toga jedva da je u Skoplje stiglo oko 5 milijardi denara. (1$= 68 den).

Upravo ta "losa sreca" je razlog sto su ocekivanja javnosti od prestojece donatorske konferencije, koja ce se najverovatnije odrzati u sedistu EU u Brislu, krajnje oprezna. Jedni su optimisti i uvereni da ce novac ipak stici na vreme da se otplate prispele rate brojnih kredita i saniraju ratne stete. Drugi uopste ne veruju obecanjima svetskih finansijskih mocnika. Za "neverne Tome" je i ova donatorska konferencija samo obicna farsa. Ko je u pravu, treba sacekati, pa videti!

AIM Skopje

BRANKA NANEVSKA