Panika zbog lude krave

Slovenija i BSE

Otkriće prve obolele životinje predstavlja do sada najteži udarac slovenačkom stočarstvu.

Ljubljana, 22.11.2001.

"Hoćete li se još uopšte usuditi da kupujete meso?" Zabrinuto pitanje vlasnice privatne mesare u centru Ljubljane, postavljeno na dan kada su istraživanja u laboratorijama u Bernu potvrdila da je u Sloveniji pre nekoliko dana zaista otkrivena prva "luda krava", nije se činilo ni malo pretaranim. Radnja je uglancana kao uvek, vitrine pune najrazličitijeg mesa. Red je obično dug, a kupci strpljivi, ali ovoga puta nije bilo nikoga. Veliki pano s obaveštenjem "Prodajemo meso slovenačkih odgajivača", propagandna poruka koja je povratila poverenje zaplašenih kupaca pre koju godinu, kada je širom Evrope harao strah od BSE a bolesna živina masovno uništavana, odjedno je dobila sasvim drugo značenje. Zato je sada brže-bolje dobila i dodatak, obaveštenje na parčetu papira da je "svo meso veterinarski pregledano i testirano na BSE". Očito da mnogima takva uveravanja više nisu dovoljna. Tako će 20. novembar, dan kada je iz Švajcarske stigla potvrda da je i u Sloveniji prisutna bolest ludih krava, ostati zabeležen crnim slovima u analima slovenačkog stočarstva i privrede. Još nema preciznih podataka koliko je opala prodaja mesa, ali prve optimistične procene najavljuju da je promet svežeg mesa u Sloveniji pao gotovo na polovinu.

Panika zbog BSE, tj. "bovino spongiformne encefalopatije" kako se zvanično imenuje bolest "ludih krava", zahvatila je Sloveniju onog trenutka kada su veterinarske službe obavestile Ministarstvo poljoprivrede - a ministar javnost - da je tzv. "brzi test" korišćen na jednoj od krava u Gornjoj Savinskoj dolini ukazao na mogućnost da živinče ima BSE. Testovi su ponovljeni još dva puta, rezultat je bio isti, pa su uzorci poslani u jedan od ovlašćenih laboratorija u Švajcarskoj. Još pre nego što su iz Berna stigli zvanični rezultati, u medijima se pojavio seljak, vlasnik obolele krave. To je Brane Rihter iz Tiroseka u opštini Gornji grad. Novine su na naslovnicama objavile sliku ministra poljoprivrede Franca Buta u društvu bračnog para Rihter. Iza njih na zidu visi krst, lica zabrinuta. S pravom, jer niko ne može da dokuči kako je bolest stigla u Sloveniju. Vlasnik krave tvrdi da stoku nikad nije hranio mešavinom "koštanog brašna", što je jedan od uzroka bolesti.

Koštano brašno kao hrana za preživače zabranjeno je u Sloveniji od 1996. godine, da bi tek prošle godine ista zabrana počela da važi za svinje i ostale životinje. Ispostavilo se, medjutim, da na istoj farmi na kojoj je pronadjena prva krava bolesna od BSE uzgajaju i svinje, što ukazuje na mogućnost da su krave možda na taj način došle u kontakt sa zabranjenom hranom. Krava ima i potomstvo, tačnije, dva potomka - jedan je već zaklan, a drugi je još na imanju. Njegova sudbina je izvesna - zajedno s majkom će biti eutanaziran i predat kafileriji. Njihovi ostaci će biti spaljeni, farma sterilizovana i pod posebnim nadzorom. U Sloveniji je u okviru Ministarstva poljoprivrede posle prvog slučaja otkrića goveda obolelog od kravljeg ludila organizovana i posebna radna grupa za BSE, koja se sastaje dva puta nedeljno.

Mediji su bili u pravom lovu na identitet nesretnog farmera, dok se on nije sam predstavio javnosti kako bi zaustavio hajku koja je krenula po okolnim selima; izveštače je nešto manje zanimao strah potrošača pred opasnostima koje vrebaju s tanjira, posebno što je do sada najpopularnija demagoška zaštita od prestravljenih konzumenata bio rečeni pano s obaveštenjem o mesu, poreklom isključivo sa slovenačkih salaša. Dok su u Evropi čitava stada uništavana, ovde je stvorena iluzija bezbednosti, pošto sve ostaje unutar granica. Sad je to postala antireklama. Teško da ima te nacionalne osvešćenosti koja bi nekoga naterala da pojede sumnjivu ćuftu. Zanimljivo je da je nešto nacionalne mobilizacije ipak postignuto izveštajima o onima izvan slovenačkih medja, koji su promptno zabranili uvoz slovenačkog mesa. Tradicionalni kupci, pre svega iz komšiluka, podelili su se. Hrvatska je već sutradan zabranila uvoz slovenačkog mesa, dok Italija nije odustala ni posle potvrdnog izveštaja iz Berna. Uz Hrvatsku su se svrstale i neke druge države, nekadašnje republike bivše SFRJ, što je u slovenačkim medijima protumečano kao neka vrsta izdaje: "Nakupci iz južnih tržišta okrenuli su ledja slovenačkim izvoznicima, iako je meso koje im se nudi zdravo i bezbedno." Tako je, s očiglednom gorčinom, izveštavalo ljubljansko "Delo".

I drugi mediji su preuzeli dikciju vodećeg prestoničkog dnevnika, pa se nadugačko lamentiralo o "nepouzdanim partnerima" iz Srbije, Crne Gore i Bosne. Zvaničnici iz slovenačkog Ministarstva privrede pokušali su da umire strasti izjavama da se radi o očekivanim potezima i da će rezultat biti povećanje zaliha kod kuće i nužan pad cena slovenačkog mesa. Dok se situacija ne stabilizuje. U medjuvremenu, ni čelnici Ministarstva poljoprivrede nisu propustili šansu da izreknu po neku na račun bivših uvoznika slovenačke govedine: "Kritike nam upućuju oni u čijim državama ne sprovode nikakve testove za otkriće BSE kod goveda, niti je dan-danas upotreba koštanog brašna za ishranu životinja zabranjena!"

Slovenija se do sada na evropskoj skali verovatnoće raširenosti BSE nalazila u drugoj grupi država, što znači da je opasnost bila "moguća, ali ne i veoma verovatna". Treba reći da je država bez obzira na to ulagala velike napore i još veća sredstva kako bi rano otkrila i sprečila zarazu. Ministarstvo poljoprivrede je samo za laboratorije koji testiraju životinje na BSE te sistem kontrole mesa potrošila oko 2,5 miliona nemačkih maraka (dem), a za sve ostale mere predostrožnosti preko pet miliona dem. Od početka novembra je na snazi obaveza testiranja na BSE svakog grla, starijeg od 30 meseci. Do sada je testirano 25.973 životinja i svi testovi su bili negativni. Pored toga su testirane i 842 uginule životinje te 252 eutanazovane i 1626 obolelih životinja. Testovi su uvek bili negativni, sve do otkrića prve zaražene krave, koja je stara preko pet godina i spada u kategoriju mlekara. Ona je ušla u izbor za testiranje zbog neobičnog ponašanja. Prethodno je Slovenija zbog BSE promenila i politiku uvoza mesa - iz država Istočne Evrope je samo ove godine uvezla 12.879 goveda i 95.341 tonu mesa, dok je u Evropskoj Uniji pazarila svega 55 životinja i 45 tona mesa. Koliko je takva politika bila mudra, drugo je pitanje, pošto je Slovenija stoku uvozila i iz Poljske i Češke, gde zvanično nije bilo registrovanih slučajeva BSE, ali ne postoji ni dobar sistem otkrivanja bolesti.

Sada je uvedeno mnogo interventnih i preventivnih mera, koje su, iako dobrim delom zakasnele, donele prve rezultate. Tako je deo javnosti primio sa simpatijama zvanično i od strane Ministarstva poljoprivrede samoinicijativno potvrdjeno otkriće prvog slučaja BSE u Sloveniji. To je shvaćeno kao dokaz da se problemi ne zataškavaju i javnost ne laže, što je dobra osnova za vraćanje poverenja potrošača. Pride su i zvaničnici isticali da otkriće obolele krave nije signal na uzbunu, već dokaz da veterinarske službe profesionalno rade svoj posao, da su ogromna uložena sredstva u kontrolu stoke i mesa sada dala prve rezultate, a nije zaboravljena ni uspešna integracija u savremenu Evropu. "Na kraju smo i mi, Slovenci, dobili svoju prvu ludu kravu. Već tri, četiri godine ta bolest plaši Evropu, otkrivena je u Velikoj Britaniji, Belgiji, čak i u Slovačkoj. Slovenija je do sada bila poput nekakvog indijanskog rezervata u koji virusi BSE nisu zalutali. Sada i mi imamo svoju ludu kravu, što mu dodje kao neka vrsta emancipacije," sarkastično je zaključio kolumnista Boris Jež u Delu.

Neki drugi komentatori su u svemu tome prepoznali dokaz moderne organizacije države, gde je otkriće bolesti, kad-tad, bilo nužno. Ministarstvo poljoprivrede nije imalo drugog izbora nego da prizna otkriće BSE, pošto bi "ludost bez presedana bilo pokušati zataškati osnovane, tri puta potvrdjene sumnje". Sve to je potvrda činjenice da je slovenačka poljoprivreda zaista "na promaji, ali drugačijoj od one kakvu bi želeo ministar". Bilo kako bilo, u svakoj nesreći ima i pomalo sreće. Prva luda krava je konačno podstakla Ministarstvo poljoprivrede da uvede davno obećani sistem označavanja šnicle "od štale do tanjira", tako da će svaki potrošač ubuduće znati s koje farme (i od kojeg govečeta) potiče meso koje kupuje. Ukoliko će se govedina posle najnovije afere uopšte konzumirati u značajnijim količinama.

Svetlana Vasović (AIM Ljubljana)