Bajka zvana amnestija

Otkad je poceo mirovni proces u Makedoniji u vazduhu lebdi pitanje amnestije pripadnika bivse NOA (UCK) i nikako da dobije zavrsnicu, iako je jasno da bez toga nema ni pravog mira.

AIM Skopje, 22.11.2001

Predsednik Makedonije Boris Trajkovski nedelju dana nakon usvajanja ustavnih promena u parlamentu i nakon sto je pismom evropskoj trojki (generalni seketar NATO Djordj Robertson, sef EU za bezbednost i spoljnu politiku Havier Solana i predsedavajuci OSBE Djoana Mircea) objasnio kako on zamislja proces amnesije bivsih pripadnika Nacionalne oslobodilacke armije (NOA) uputio je pismo sa istovetnim sadrzajem i ministru pravde Idzetu Memetiju. Ministar predsedniku treba da u najkracem mogucem roku posalje spisak ljudi koji su pod istragom ili koji su vec osudjeni kao pripadnici NOA (UCK), da bi ih on oslobodio odgovornosti i pomilovao. Po najavama nekih medija, vec u ponedeljak sastala bi se predsednikova komisija za pomilovanje, a za desetak dana predsednik bi potpisao neophodna resenja koja bi oslobodila oko 100 ranijih pripadnika NOA iz makedoskih zatvora.

Bio bi to prvi konketan potez u ostvarivanju amnestije ranijih pripadnika NOA. Pitanju koje otkad su zavrseni ohridski pregovori cetiri lidera najvecih parlamentarnih partija u Makedoniji, uz posrednistvo Trajkovskog i olaksivaca (specijalnog poslanika americkog predsednika Djejmsa Perdjua i pretstavnika EU Fransoa Leotara) i potpisivanja okvirnog sporazuma 8 avgusta, visi u vazduhu i nikako da dobije razresnicu.

Amnestija je jedana od onih stvari koja je tokom pregovora dogovorena u Ohridu, doista dosta nejasno i pomalo neformalno, i bez koje nije moguca reintegracija ranijih pripadnika NOA u drustvu, a ni uspostavljanje trajnog mira. Sada jevec ocito da natezanje prilikom pregovora u Ohridu oko toga ko ce u ime makedonskih vlasti prihvatiti obavezu, i sto je najvaznije realizirati, amnestiju bivsih boraca NOA i nije bilo slucajno. Naime u Ohridu te obavese se, na rec, prihvatio predsednik drzave Boris Trajkovski. U sjeni pregovora ostalo je resenje da Treajkovski da rec o amnestiji. Nakon Ohrida, tako, amnestija se podrazumevala, ali nikog formalno u Makedoniji nije obavezivala jer nije data napismeno, niti je deo papira okvirnog sporazuma. Nakon potpisivanja ohridskog sporazuma najpre je vodjena debata oko toga kako se po vazecem ustavu i makedonskih zakonima moze sprovesti amnestija, zatim ko ima ta ovlascenja da ju realizuje.

Ispostavilo se i tada, a to vazi i sada, uprkos mnogim lutanjima i tada i sada, da prava amnestija nije moguca bez donosenja zakona o amnestiji, onako kako je to predlozila, kao jedan od svojih prvih koraka vlada Ljubco Georgievskog, a novi parlamenet usvojio kao prvi svoj zakon, odmah nakon parlamentarnih izbora 1998 godine. Ispalo je da Trajkovski ne moze parlamentu predoziti zakon o amnestiji vec da to mora uraditi vlada. Ta natezanja traju i dan danas, a gotovo redovno, prilikom svojih poseta i Robertson i Solana i Djoana potsecaju makedonski drzavni vrh na tu njegovu obavezu. Ta natezanja vidljiva su i unutar vlade - tako ministri PDP su jedno vreme napustili rad vlade ne slazuci se vladinom potkrepom izjave o amnestiji predsednika Trajkovskog, zahtevajuci da vlada predlozi parlamentu zakon o tome. Ta natezanja, uostalom, vidljiva su i sada, Samo pre desetak dana premijer Georgievski je izjavio da ne razume insitiranje pretstavnika medjunarodne zajednice da se resi pitanje amnestije na pravi nacin, te je obznanio da njegova vlada ne razmislja da takav zakon predlozi parlamentu. Upuceni kazu, da nakon izlaska SDSM, (koji slovi kao kooperativniji u odnosu na implementaciju okvirnog sporazuma i medjunarodnu zajednicu) iz vlade stvari se komplikuju - s jedne strane ojacala je strana koja je protiv amnestije i implementacije okvirnog sporazuma uopste, ali ostankom dvaju albanskih partija u vladi moze se dogoditi da one uslovljavaju brzim resavanjem pitanja amnestije.

Kako god bilo probelmu se ne vidi kraj. Jer, iako je pocetkom jula uspostavljen prekid vatre, a tokom avgusta potpisan okvirni sporazum, kao baza kakvog takvog trajnijeg mira i naporima da se problemi dalje resavaju normalnim putem, u okviru institucija sistema, o datim garancijama pripadnicima NOA o njihovoj reintegraciji u makedonsko drustvo i da ne govorimo, oslobadjanje ovih odgovornosti ljudi koji su bili pripadnici ove vojne organizacije je nekako daleko.

Ovdasnji pravni eksperti su podrzali stav PDP da je zakon jedini nacin resenja obecane amnestije. Profesor Pravnog fakulteta i raniji ministar pravde d-r Vlado Kambovski kaze: " Pravosudni organi sude na osnovu zakona i Ustava, ne na osnovu date izjave pretsednika. Niti jedan sud se ne moze pozivati na neciju izjavu. Pravno stvari tako stoje, bez obzira na politicku zelju". Njegov kolega d-r Gjorgji Marjanovic smatra da "Boris Trajkovski u najboljem slucaju moze predloziti Sobranju Republike Makedonije zakon o amnestiji. Ali mislim da u Sobranju ne postoji raspoozenje da se zakon donese Jedino je moguce da predsednik Trajkovski daje pojedinacna pomilovanja".

Prilikom zadnje posete Robertsona Skopju nadjena je zaita retka formula o amnestiji pripadnika NOA. Naime Robertson u zahtevu da dobije kakvu takvu garanciju o realizaciji amnestije prihvatio je do donosenja zakona (ovaj deo njegove izjave medijima je presucen) vazi praksa: predsednik ce abolirati i pomilovati one koji su na dohvat pravde i protiv kojih se vodi krivicni postupak, ministar unutrasnjih poslova nece hapsiti ranije pripadnike NOA, drzavni tuzilac nece otvarati nove slucaje. Medjutim i drzavni tuzioc Stavre Djikov i ministar unutrasnjih Ljube Boskovski drzali su se te navodne suglasnosti po onoj narodnoj "drzi vodu, dok majstori odu". Djikov je samo par sati nakon odlaska Robertsona izjavio da se tuzioci drze zakona, te da za njih ne vazi izjava predsednika drzave, niti bilo kakav politicki dogovor. Dok je ministar Boskovski krenuo u avanturu hapsenja sedam ranijih pripadnika NOA, sto je dovelo do pogibije troje njegovih specijalaca i otmice stotinjak ljudi u okolini Tetova za manje od desetak sati. Vecina makedonskih partija je osudila ovaj avanturizam Boskovskog, dok su pretstavnici NATO-a imali prave muke da spasu otete.

U makedonskoj javnosti se duze vremena podgreva atmosfera oprotiv sporazuma uopste i amnestije posbeno. Ovih dana je podosta eksploatiran slucaj navodnih masovnih grobnica, 12 nestalih, ili kako mediji na makedonskom kazu "otetih od NOA" u okolini Neprostena. Od raskopavanja mesta je napravljena prava medijska drama, iako su se jos od prvog dana dogodili nesporazumi izmedju "izvora bliskih MVR" i istrazne sudike (prvi tvrde da su pronadjeni ostatci ljudskih tela, druga to negira). Tako recimo "Vecer" je, istog dana kada je Trajkovski poslao pismo ministru Idzetiju, na naslovnoj stranici najavio ispovest majke poginulog pripadnika makedonskih bezbedonosnih snaga pod naslovom "Najteze mi pada to sto ubice amnestiraju". Iako je dobro znano da odgovornosti i Hagu ne moze pobeci niko ko se ogresio o vojnim zakonima i ko je pocenio ratne zlocine. Uostalom, niko i ne pominje da od samog pocetka ratnih sukoba NOA jasno je obznanila da ce se drzati zenevskih konvencija, te da priznaje nadleznost Haskog Tribunala.

Imajuci na umu kako je prosla Karla del Ponte prilikom njene posete Skopju pre par dana, ocito je da i deo vlasti blizak VMRO-DPMNE ima gotovo identicne stavove onima kojima je Beograd doskoro imao u odnosu na Hag. Pomenuti profesor Marjanovic o tome kaze: "Ocitio je da EU nas tretira kao dominion i zato pravi pritisak da radimo nesto sto je izvan zakona". Skopski "Vecer" blizak najtvrdjem krilu VMRO-DPMNE potencira: "Ostaje nejasno dali ce Truibunal u Hagu projaviti interes da goni lidere teroristicke NOA, kao sto je na primer "vojnik u civilki" Ali Ahmeti, ili bombas iz Kiceva Fazli Veliu, koji vest o amnestiji ceka u tetovskim selima pod njihovom kontrolom".

I zaista makedonska javnost, s njom i makedonski deo vlasti, imace problema da prihvati amnestiju za nekadasnje pripadnike NOA ((UCK). Makedoncima ne ide u glavu da oni budu oslobodjeni. Isto kako sto im ne ide u glavu da ce neko (a spekulira se da taj ce biti minister policije Boskovski), otici u Hag zbog dobro dokumentiranog slucaja Ljuboten gde su ubijeni i masakrirani desetoro nezasticeni civili iz tog sela.

ISO RUSI