Levi talas ispeo Georgija Prvanova na predsednički položaj

Bivši komunista nastaviće evroatlantsku orijentaciju Bugarske

AIM Sofija, 20.11.2001.

Bugarska ima novog predsednika i on se zove Georgi Prvanov.Dojučerašnji 44-godišnji lider socijalista pobedio je u takmičenju sa aktuelnim predsednikom Petrom Stojanovim u drugoj rundi izbora 18. novembra pokupivši skoro 2 miliona glasova - više nego što je osvojio vladajući Nacionalni pokret Simeon Drugi (NDSV) na parlamentarnim izborima 17. juna. Tada je tako zvani carski pokret zbrisao vladu Saveza demokratskih snaga (SDS) koji je sada stao iza nezavisne kandidature Stojanova zajedno sa NDSV i još nekim manjim formacijama ali opet nije uspeo da mu obezbedi ponovni izbor za predsednika.

U tom smislu mnogi posmatrači skloni su da govore ne toliko o porazu samog Petra Stojanova, koliko o porazu SDS. Jer, bez obzira što je nastupio kao nezavisan, bilo je nemoguće da se njegova kandidatura ne povezuje sa SDS odakle je počela njegova politička karijera i čiji je on talac u krajnjoj liniji ispao. Njegovi jedva čujni apeli da se prestane sa korupcijom u vladi Ivana Kostova za vreme njegovog mandata nisu imali nikakav efekat i prihvaćeni su pre kao pokušaj da se predsednički rejting poveća.

Uostalom, rejting Stojanova je mesec dana pre izbora zaista bio visok. I možda su upravo zato prognoze glasile da će se on boriti protiv samog sebe za drugi mandat. Naročito pošto je dobio podršku NDSV. Međutim, nakon serije autogolova koje je uspeo da zabeleži za vreme predizborne kampanje, moglo bi se reći da je Stojanov zaista uspešno pobedio samog sebe.

Pokazalo se da su očekivanja posmatrača da će izbori biti dosadni totalno pogrešna. Jer su doneli najveće iznenađenje u najnovijoj istoriji Bugarske.

Pre sega ovi izbori bili su praćeni raznoraznim greškama. Grešku su dopustili sociolozi koji su u prvoj rundi prognozirali da će Prvanov mal te ne biti eliminisan iz dalje trke i da će na balotažu otići prvi Stojanov, a drugi - lider Građanske partije za Bugarsku Bogomil Bonev. Umsto toga Prvanov je izbio na prvo mesto dok je Bonev izostao iz presudnog dvoboja 18. novembra.

Uostalom, takvoj konfiguraciji snaga su u najvećoj meri dopineli upravo sami Bonev i Stojanov. Uoči prve runde oni su poveli ljutu debatu služeći se kompromitujućim materijalima. Birači su bili šokirani ponašanjem obojice i to je uveliko uticalo na glasanje u prvoj rundi izbora - 11. novembra se skoro 60% građana s pravom glasa odreklo tog svog prava. A mnogi od onih koji su ipak izašli na birališta, izbegavali su listiće sa imenima Stojanova i Boneva. U drugoj rundi međutim odziv birača je povećan, tako da je 18. novembra aktivnost birača bila za 15% veća. To poriče i tvrdnje da je glasanje za Prvanova bilo neubedljivo i nedovoljno reprezentativno.

Od skoro dva miliona birača koji su podržali Prvanova, kao crveni mogu biti određeni manje od 40% birača. Tako da ne bi trebalo da se podrška dosadašnjem socijalističkom lideru određuje kao "crvena". Uostalom, isto se odnosi i na podršku Stojanovu koja takođe nije bila skroz "plava". Što navodi na zaključak da se u ovom slučaju radilo o većinskom glasanju.

U osnovi pobede Prvanova stoji činjenica da se biračko telo NDSV podelilo na dve polovine i to je postalo jasno još u prvoj rundi izbora: jedna polovina glasala je za Stojanova, onako kako ih je pozvao premijer Simeon Sakskoburgotski, njihov lider, a druga - za Bogomila Boneva. U drugoj rundi međutim dve trećine tih birača glasale su za Prvanova.

Za ubedljivu pobedu Prvanova presudna je bila podrška birača Pokreta za prava i slobode (DPS) - partije bugarskih Turaka koja je pozvala svoje pristalice da ga podrže u drugoj rundi.

Pošto je sebi obezbedio mesto u izvršnoj vlasti (DPS je koalicioni partner NDSV), sada se pokret izborio za pozicije i u predsedništvu. Uskoro bi se moglo očekivati da će se spisak imena diplomata Bugarske u inostranstvu popuniti imenima koja ne zvuče kao bugarska.

Međutim, ono što je važnije kada je reč o podršci DPS Prvanovu je nešto drugo. Ljudi Ahmeda Dogana izvršili su pravi podvig pomirivši se sa naslednicima bivših komunista koji su bili krivi za njihove patnje. Naravno, oni će uvek pamtiti nasilnu smenu turskih imena za vreme tako zvanog preporodilačkog procesa iz 80-ih godina. Danas su međutim oni okrenuli leđa prošlosti da bi pokazali šta zapravo žele ljudi.

Ne može se poreći da je teška ekonomska situacija Bugara u najvećoj meri odredila njihovo glasanje za Prvanova. Jer im je on obećao da će voditi socijalnu politiku ma da nije u stanju da tu stuaciju promeni - jednostavno predsednička institucija ne daje mu takve poluge vlasti.

Sada, kada je bivši komunista postao predsednik zemlje, a bivši car - premijer, Zapad je počeo da gleda na tu prilično egzotičnu konfiguraciju sa izvesnom dozom snebivanja. Jer se on boji promena u spoljnopolitičkoj orijentaciji Sofije mada je ona bar za sada kristalno jasna - EU i NATO.

I Prvanov je požurio da smiri duhove potvrđujući svoje obaveze prema toj orijentaciji. Obzirom na ulogu koju je odigrao u socijaldemokratizaciji svoje partije, teško da bi se moglo očekivati da će doći do zaokreta u njegovim spoljnopolitičkim nastupima. Tim pre da šef države nema na raspolaganju bog zna kakva pravomoćja da bi nešto pogrešio u tom pravcu.

Možda će jedina intruga u okviru 5-godišnjeg predsedničkog mandata Prvanova biti njegovi odnosi sa partijom čiji je do sada bio lider. Jer, bez obzira što rukovodstvo BSP izgleda reformirano, to se isto ne može reći o njenom članstvu i pojedinim frakcijama u partijskoj eliti. To će u velikoj meri zavisiti od naslednika Prvanova na partijskom položaju - od njegove sposobnosti da ovlada antinatovskim raspoloženjima koja su u redovima BSP prilično jaka.

Ne bi se moglo očekivati da bi eventualne trzavive između socijalističke partije i predsednika mogle da utiču na ponašanje novog šefa države kada je reč o spoljnopolitičkoj orijentaciji države.

Inače, smena predsednika došla je opšte uzev na način na koji je u junu došao u izvršnu vlast i bivši car Simeon Sakskoburgotski. Zato što je i on došao sa u suštini levim porukama. Jer je osetio da ljudi traže radikalnu promenu svog položaja.

Kao da su i tada, i sada Bugari tražili pokrovitelja. Nisu ga našli u bivšem caru koji je poput dobrog princa došao sa vrećom lepih obećanja o čudesima. Za sada se ta čudesa ne događaju. Možda će ga novi presdednik pogurnuti da ih ispuni. Takva su bar očekivanja - da pošto se popne na najviši položaj u državi ispoštuje obećanje da će se pridržavati onoga što je zabeleženo u Ustavu, a naime, da je Bugarska socijalna država.

Plamen Kulinski (AIM)