Dug otpisan, teret ostaje

Pariski klub poverilaca dao šansu reformama

U bilansima za 2002.ne treba obezbediti 9,5 milijardi dolara nego samo 30 miliona na ime plaćanja dela kamata. "Tek kada u zemlju budu ušle 50 velikih svetskih firmi, mi smo na konju", objašnjava Miroljub Labus.

AIM, Beograd, 21.11.2001.

Torta i šampanjac koji su dočekali jugoslovenski pregovarački tim po povratku iz Pariza gde su završeni teški pregovori sa Pariskim klubom poverilaca, kao i neskrivena radost i osmesi na umornim licima onih koji su u tome učestvovali, makar za trenutak uneli su optimizam u sumornu političku stvarnost Srbije. Tu sliku upotpunile su, ovog puta uglavnom sinhrone, izjave najvažnijih političara o tome da je reč o do sada najvećem uspehu novih vlasti. Zahvaljujući tome čitav dogadjaj je protekao bez postavljanja pitanja ko je za to najviše zaslužan - predsednik Koštunica, premijer Djindjić ili pregovarački tim predvodjen potpredsednikom Vlade SRJ dr Miroljubom Labusom. Sam Labus je na jedno takvo pitanje odgovorio kratko "svi, jer je svako radio svoj deo posla na najbolji mogući način".

Jugoslavija je zahvaljujući takvom pristupu uspela i da ostvari do sada najpovoljnije uslove reprograma i otpisa duga u kategoriji srednje razvijenih zemalja kojima pripada. Otpis 66 procenata duga, ili prevedeno u dolare tri od 4,5 milijarde dolara, šestogodišnji grejs period uz plaćanje samo 40 odsto kamata i otplata glavnice duga na 22 godine uz tržišnu kamata od prosečno 6 odsto na godišnjem nivou, i to samo nakon jedne godine sprovodjenja reformi. To je rezultat kojim jugoslovenska delegacija s pravom može biti ponosna. To zadovoljstvo ne mogu pomutiti čak ni oni koji su zemlju doveli u stanje apsolutne prezaduženosti, u kojoj je svaki njen stanovnik dugovao 1200 dolara stranim poveriocima, a koji danas nastavljaju sa pričom da “nema nama šta svet da otpisuje dugove jer je on kriv što nas je držao u blokadi pa nismo mogli ni da proizvodimo ni da plaćamo dugove".

Možda je kao vic dobra priča o tome kako su naši nekadašnji pregovarači na pitanje poverilaca šta će da rade ako im dugovi ne budu otpisani rekli "ništa, pitanje je šta ćete vi da radite jer vam ionako ništa ne plaćamo”. Ali za zemlju koja ima ozbiljne namere da se razvija i priključi svetu, činjenica da je 9,5 od nešto preko 12,3 milijardi dolara ukupnog duga dospelo na naplatu, značila je omču oko vrata koja je svakog trena mogla da bude do kraja zategnuta. Labus je to slikovito opisao rečima "to je značilo da čitave naredne godine radimo a da ništa ne jedemo , ništa ne trošimo, sve da damo za otplatu dugova".

Smanjenje tog duga posle pregovora u Parizu na 900 dolara po stanovniku, uz nadu da će posle uspešno završenih pregovora sa Londonskim klubom on pasti na 700 dolara, za običnog gradjanina možda ne znači bog zna šta, ali za one koji vode ekonomsku politiku to znači da u bilansima za 2002.ne treba obezbediti 9,5 milijardi dolara nego samo 30 miliona na ime plaćanja dela kamata,ili petinu prosečnog mesečnog priliva od robnog izvoza izdvojiti za servisiranje duga a ne ceo godišnji dohodak zemlje. I ovaj iznos od 30 miliona dolara za propalu privredu ali i za gradjane predstavlja ogroman teret,s obzirom na to da te pare treba da budu namaknute iz poreza. Ali,ako se pristaje na igru po pravilima medjunarodne zajednice onda je jasno da se krediti moraju vraćati.Poverioci okupljeni u Pariskom klubu, dakle vlade 19 zemalja Zapada, saglasili su se da Jugoslaviji treba pružiti šansu da ostvari započete reforme i da time stvori uslov za vraćanje duga.U tome će joj nesebično pomoći,dajući joj pod najpovoljnijim uslovima sredstva preko Svetske banke i finansijskih institucija EU koje će pokrenuti proizvodnju. Biće i iduće godine donacija,sve zajedno negde oko jedne milijarde dolara, neračunajući tu sredstva za rekonstrukciju puteva i energetike.

Ali, ono što svet očekuje sada od Jugoslavije jeste da ne posustane sa reformama. Svojevrsni dokaz za to su i uslovi pod kojima je potpisan sporazum sa Pariskim klubom. Naime,51 odsto duga će biti formalno otpisano tek na proleće naredne godine posle postizanja srednjoročnog sporazuma sa MMF, a preostalih 15 procenata za tri godine kada budu jasni rezultati reformi koje jugoslovenska strana obećava da će sprovesti.

Rečju, medjunarodne finansijske instituicije pokazale su spremnost da pomognu SRJ,a na državi je sada da na delu potvrdi ono što je na rečima obećala: da sprovede reforme.Na to iz sveg glasa upozoravaju članovi pregovaračkog tima iz Pariza, dr Labus i Božidar Djelić,srpski ministar finaisija,koji kažu da niko ne treba da se zanosi sada da će to što je stvoren dodatni prostor u srpskom budžetu iz koga se dugovi plaćaju smanjenjem obaveza prema stranim poveriocima,značiti da će te pare otići u plate."Ovo nam je šansa da rasterećeni nekih obaveza iz ranijih perioda stvaramo pare,a ne da se trvemo oko toga kako ćemo podeliti ono čega nema",upozorava Labus. On naglašava da regulisanje dugova sa Pariskim i Londonskim klubom znači najjasniji signal stranim investitorima da mogu da krenu u direktna ulaganja u privredu Srbije. U prvo vreme kroz privatizaciju, koja je otpočela,i iz koje se naredne godine očekuju pet puta veća sredstava nego ove godine. Potom i kroz druge oblike ulaganja."Tek kada u zemlju budu ušle 50 velikih svetskih firmi, mi smo na konju" , slikovito objašnjava Labus.

Ne čekajući da se to desi, domaći reformatori će morati da krenu u odlučnu akciju sprovodjenja politike koja ne znači kozmetičko popravljanje zatečenog stanja , nego radikalne rezove,veoma bolne i politički osetljive. Otpisom ovolikog dela duga i reprogramom njegovog ostataka stvoren je prostor za konačno raščišćavanje bilansa banaka iza koje sledi odluka o njihovoj sanaciji ili likvidaciji. Takodje,nešto slično se mora dogoditi i u privredi, naročito u nekih 30-tak javnih preduzeća koja su bili najveći dužnici prema inostranstvu. Iako će njihova zaduženost i dalje biti veoma visoka , sigurno je da će bar jedan deo moći lakše da diše i da tako relaksiran pronadje strateške partnere i potencijalne kreditore za nove poslove.

Predstoji svakako i jedan veoma težak i mukotrpan pregovarački proces u vezi dugova lociranih na Kosovu, odnosno njegovu privredu i banke.Naime, u ukupnom jugoslovenskom dugu koji preostaje negde oko pola milijarde je dug subjekata sa Kosova. Sa UNMIKM-om će veoma brzo morati da otpočnu pregovori oko njegovog servisiranja a kako kaže dr Labus,tu postoje samo dve opcije:ili će sa UNMKOM biti dogovoreno da se deo poreza koji se prikuplja na Kosovu sliva na poseban račun u Srbiji namenjen za otplatu ovog duga, ili će UNMIK preuzeti na sebe obavezu da obezbedi njegovo srevisiranje.

Najrazvijenije zemlje zapada obezbedile su "povoljan vetar u jedra jugoslovenskim reformama", ali koliko će uspešno taj brod ploviti, zavisi isključivo od onih koji ga vode . Za proteklih godinu dana , po oceni svetskih eksperata , pokazalo se da su "srpski krmanoši" uzeli dobar kurs i sada imaju istorijsku šansu da pokažu da znaju kako da taj brod izvedu u mirne vode. Ta šansa će trajati narednih tri-četiri godine. To je rok u kome treba do kraja sprovesti reforme. Svako dalje trvenje oko tog reformskog kursa uz kočenje usvajanja potrebnih propisa,pre svega onih u oblasti stranih ulaganja i finansijskih tržišta, a sve radi skupljanja sitnih političkih stranačkih poena moglo bi da dovede do toga da se ta šansa prokocka, bez šanse za popravak.

Tatjana Stanković (AIM)