Narkomane nema ko da leči

Droga medju osnovcima

Zanimljiva je računica da se u samo jednom danu u Beogradu (procena je da ima oko 30.000 narkomana) proda oko pet kilograma heroina, što otprilike vredi 500.000 nemačkih maraka.U Jugoslaviji u krijumčarenju i preprodaji droge učestvuje oko 400.000 ljudi.Stručnjaci kažu da globalnog krivca treba tražiti u državi

AIM, Beograd, 21.11.2001.

Stručnjaci nazivaju narkomaniju neinfektivnom epidemijom modernog doba, tako da više niko nema iluziju da se bolest može potpuno iskoreniti. Procene su da je u bivšoj Jugoslaviji osamdesetih godina bilo 60.000 narkomana, a da je u protekloj deceniji upotreba narkotika povecana za oko šest puta. Ono, što, medjutim, najviše zabrinjava je to što se granica starosti onih koji dolaze u kontakt sa drogama pomera sve niže.

Gotovo 16.000 učenika osnovnih škola u Srbiji probalo je neku vrstu droge - duvanje lepka, marihuanu ili nešto drugo.To je pokazivalo istraživanje koje je Ministarstvo za prosvetu i sport, u okviru kampanje "Igraj za život - droga ne" sprovelo medju učenicima osnovnih škola, roditeljima i nastavnicima. Ovo istraživanje obuhvatilo je 7.200 učenika, isto toliko roditelja i 2.000 nastavnika iz 120 osnovnih škola u Srbiji. Anketirani su učenici, roditelji i nastavnici petih i osmih razreda osnovnih škola.Istraživanje je pokazalo da je čak 4,2 odsto ispitanika probalo neku vrstu droge, a alkohol je probalo 33,2 odsto učenika petih i osmih razreda. Oko 1,7 odsto ispitanika duvalo je lepak, 1,6 odsto pušilo marihuanu, dok je 0,9 odsto probalo drogu.

Ocene stručnjaka svode se uglavnom na to da su najodgovorniji roditelji, koji kako tvrde, moraju prvi da prepoznaju da im je dete došlo u kontakt sa nekom drogom. Veći deo stručne javnosti upozorava roditelje da neprestano moraju nadzirati dete, proveravati sa kim se druži, beži li sa časova i naročito kako izgleda i ponaša se. Prvi tragovi konzumiranja droga naziru se u izgledu i ponasanju tinejdzera, tvrde oni koji se godinama bore sa bolestima zavisnosti. Kad je tako, zašto roditelji, po pravilu, saznaju poslednji? Roditelji poslednji prihvataju činjenicu da njihovo dete ima problem. Ako na vreme ne počnu borbu protiv detetovog poroka, ono ima velike šanse da postane zavisnik i da predje na teže droge, upozoravaju stručnjaci.

Ipak, stručna javnost ne spori činjenicu da je srozavanje svih društvenih vrednosti koji je obeležilo poslednju deceniju u Srbiji neminovno uticalo i na porodicu, čija funkcija se u ogromnoj većini slučajeva svela na puko preživljavanje. U takovoj atmosferi borbe za golu egzistenciju od roditelja se ne može očekivati da neprestano budu posvećeni deci. Kada se roditelji i suoče sa realnošću, zbog neprijatnosti od okoline i ubedjenja da su narkomani ljudi drugog reda, pokušavaju da sami tajno reše problem, nažalost uglavnom bezuspešno. Stručna savetovališta za bolesti zavisnosti uglavnom su jedino rešenje. O tome koliko je vreme potrebno za lečenje govori podatak da u proseku godinu dana traje lečenje onih koji su droge probali, ali nisu postali zavisnici.

Statistika pokazuje da se od zavisnosti od droge potpuno izleči tek 30 odsto narkomana. Onih 70 odsto prestane jedno vreme da uzima narkotike, ali posle izvesnog vremena, opet počinju da uživaju droge. Put onih koji ne uspeju da se izleče u visokom procentu vezan je za kriminal, zbog skupih droga koje uživaju. Gotovo polovina takvih izvrši neko krivično delo kradje i razbojništva da bi se domogli novca za drogu, a neretko i sami postaju dileri.

Terapija je porodična, jer individualna retko uspeva. Statistika lečenja zavisnika pokazuje da je uzimanje droge obično u tesnoj vezi sa problemom u porodici.Istraživanja su takodje opovrgla rasprostranjeno mišljenje da maloletnici drogu probaju pod pritiskom ili pretnjom. Naprotiv, većina je istakla da ih niko na to nije naterao.Potvrda da droga u osnovnim školama nije izolovan slučaj je i to što prosečan džeparac jednog osnovca nije dovoljan za kupovinu droge (uglavnom konzumiraju marihuanu). Deca se obično udružuju i tako dolaze do droga. Po njihovom svedočenju, do droge nije teško doći jer je preprodaju stariji učenici.

Na ovim prostorima najprisutnija je marihuana, a s obzirom da je povremeno ili stalno uživaju različitie starosne grupe, mnogi je ne smatraju ozbiljnom drogom. Neki stručnjaci zalažu se za njenu dekriminalizaciju, pozivajući se pritom na iskustva nekih evropskih zemlja kod kojih je legalna upotreba marihuane dovela do opadanja narkomanije. Drugi, pak, tvrde da se sa marihuanom obično počinje i da je most ka upotrebi heroina ili kokaina. Iako se, priznaju, do danas nije utvrdilo da li marihuana izaziva zavisnost, opasna je po mlade i zbog toga što izaziva probleme u formiranju ličnosti.

Dr Radovan Jović, ekspert pri UN za kontrolu prometa droge u istočnoj Evropi, tvrdi da je zabluda da se droge više konzumiraju u urbanim sredinama.Usled ratova, sankcija i delovanja narkomafije, tokom devedesetih godina droga je stigla u sredine u kojima je dotad bila nepoznanica, tvrdi on. Ilustrativan je slučaj Crne Gore, gde do 1991. godine nije registrovan nijedan slučaj zavisnosti od droga, a danas je više od 40 odsto osnovaca makar jedanput problao hašiš ili marihuanu.

Zanimljiva je računica da se u samo jednom danu u Beogradu (procena je da ima oko 30.000 narkomana) proda oko pet kilograma heroina, što otprilike vredi 500.000 nemačkih maraka.U Jugoslaviji, prema proceni dr Jovića, u krijumčarenju i preprodaji droge učestvuje oko 400.000 ljudi.Globalnog krivca za ogroman upliv droge, smatraju stručnjaci, treba ipak tražiti u državi koja ima loše mehanizme za suzbijanje šverca droge, te nejasne i nepotpune zakone iz te oblasti. Procene su da policija uspe da zapleni svega 10 do 15 odsto narkotika, što znači da više od 80 odsto slobodno kruži crnim tržištem.Policijski zvaničnici, medjutim, tvrde da se dosledno pridržavaju slova zakona i da privode i one koji je konzumiraju i one koji drogu preprodaju. Medjutim, obično u pitanju nisu velike zverke, već samo poslednje karike u lancu šverca narokoticima.

Zamenik javnog tužioca Srbije Milena Ivić Drecun istakla je da se zalaže za najstrože kazne za preprodavce droge kao i da se to tretira kao posebno krivično delo. Ona, medjutim, priznaje da su stroge sankcije za dilere poslednja mera u borbi protiv narkotika.Država tvrdi da za efikasnu borbu protiv narkomanije - koja podrazumeva široke preventivne akcije i programe edukacije - ima potencijala, ali nažalost ne i dovoljno para.

Olivera Mamuzić (AIM)