Pune se trezori domaćih banaka
AIM Junior, Skoplje, 20.11.2001.
Novac makedonskih građana nakon dužeg vremena ponovo počinje da se vraća u banke, od kada je 12 zemalja iz euro zone odlučilo da zamene nacionalne valute novom evropskom banknotom, eurom. Prema procenama, očekuje se da će konverzija na euro doneti ogroman devizni priliv makedonskim bankama. Predviđa se da će se do kraja ove godine u banke inkasirati devizni depoziti u visini od više od milijarde nemačkih maraka. Prema stručnim procenama eksperata, građani Makedonije samo za jedan dan u banke deponuju oko milion nemačkih maraka, novac koji treba da se zameni eurom.
Devize koje su do sada čuvali u svojim kućama, građani će moći da besplatno zamene za euro najkasnije do februara meseca naredne godine. Ako do tada novac ne bude oročen u bankama, za pretvaranje će morati da se plati provizija. Bankarski radnici u Privrednoj, Komercijalnoj, Duvanskoj i Makedonskoj banci kažu da je dosadašnji odziv građana koji oročavaju svoje devize ogroman i ne kriju zadovoljstvo. Prema analizama koje su napravili njihovi eksperti, ako devize građana preko kredita uđu u makedonsku privredu, makedonska ekonomija će dobiti jaku finansijsku injekciju za domaću privredu. Zbog toga, objašnjavaju bankarski eksperti, drastično će se smanjiti potreba za inostranim kreditima.
U Privrednoj banci kažu da odziv građana raste svakodnevno sa novim prilivima deviznih sredstava.
-Sa najnovijom kampanjom stimulativnih kamatnih stopa za oročavanje deviza koje će biti zamenjene u euro, veliki broj građana ulaže strane banknote koje su do sada čuvali u kući i koji do kraja februara moraju da je zamene novom valutom Evropske Unije, eurom,- ističe Sašo Gruevski rukovodilac sektora za pretvaranje evropskih valuta u euro pri Privrednoj banci.
Inače, ova banka za oročavanje deviznih depozita na tri i na šest meseci, nudi kamate od 4,5 odsto, odnosno od 4,35 odsto mesečno. Kamate će biti isplaćene unapred. Ako štediša odluči da kamatu podigne kasnije, u tom slučaju stope su više i tromesečna iznosi 4,7 odsto, a šestomesečna stopa iznosi 4,55 odsto. Ako građani žele da oroče svoj novac na jednu godinu, kamata će biti 4, 75 odsto, a na dve godine ona će iznositi 5 odsto. Za sve oročene uloge, banka neće naplatiti proviziju pri pretvaranju uloženih deviza u euro. Privredna banka za sada nije još utvrdila visinu provizije koju će naplaćivati onim građanima koji neće oročavati novac, već će ga samo zamenjivati za euro.
I u Makedonskoj banci ističu da su prezadovoljni zbog velikog odziva građana koji oročavaju svoje devize da bi ih zamenili za euro. Nadležni u ovoj banci kažu da svakodnevno raste broj novih štednih knjižica. Makedonska banka je uvela i novine u konverziji na euro. Naime, reč je o isplati kamata u devizama za one štediše koji će svoje kamate uzimati po isteku roka na koji su oročili novac. Za eurodepozit oročen po viđenju i štediši omogućava da ga podigne kada to želi, kamatna stopa iznosi 3, 10 odsto. Kod kratkoročnih depozita limit je 1000 eura (2 000 nemačkih maraka), za oročavanje na mesec dana kamata je 3, 50 odsto, a za šest meseci iznosi 4, 50 odsto. Kod dugoročnih depozita sa limitom od 5 000 eura kamatne stope se kreću od 5, 5 do 7 odsto za jednu do tri godine. Kod rentnog dugoročnog depozita, gde se kamata podiže svakoga meseca, stopa iznosi 5 do 6 odsto oročenih na jednu do tri godine. Mlade i maloletne štediše dobijaju kamatu od 5, 50 do 7 odsto za period od jedne do tri godine.
Broj štednih uloga građana je povećan za nekoliko puta i u Duvanskoj banci, ističu njeni nadležni. Prema njima, to predstavlja dokaz da se vraća poverenje makedonskih štediša u banke. U Duvanskoj banci kamatna stopa za kratkoročne štedne uloge se kreće od 2, 5 do 4, 2 odsto za period od jedne godine.
Višestruko je povećan broj štednih knjižica i u Komercijalnoj banci. Broj novih štediša je ogroman. Vraćaju se štediše koje su i ranije bili klijenti ove banke. Ako uspe da se prikupe kao devizni depoziti pare koje su građani čuvali pod slamaricom, a koje moraju da zamene za eura, to bi bilo odlično za banke i za domaću ekonomiju - objašnjava Goce Popev, direktor Komercijalne banke. Inače, u ovoj banci kamatne stope za oročenje deviznih uloga se kreću od 3, 10 odsto za mesec dana, pa sve do 5 odsto za oročenje depozita na tri godine. Komercijalna banka će naplaćivati 0,5 odsto provizije od sume deviza koje će građani zamenjivati za eure na njihovim šalterima od 1. januara do 28. februara naredne godine. Sve devize koje će građani uložiti kao štedne uloge do kraja godine, po isteku oročenja biće zamenjene u euro bez provizije, objašnajva Popev. - Od 1. Januara do 28. februara neće se plaćati provizija za konverziju svih deviza koje će biti oročene najmanje 15 dana. Banka će produžiti sa konverzijom od kraja februara do kraja juna, a suma koja će se zameniti biće limitirana u skladu sa Zakonom protiv pranja novca. U ovom periodu će se naplaćivati provizija za konverziju koja će dopunski biti utvrđena, objašnjava Popev.
Druge komercijalne banke u Makedoniji još uvek nisu utvrdile stopu provizije koju će naplaćivati pri razmeni. Nadležni u svim poslovnim bankama su potrdili da će se naplaćivati provizija za sve transfere deviza u euro. Za razliku od direktnih transfera, nijedna banka neće naplaćivaati proviziju za razmenu deviza koje će biti oročene.
U Narodnoj banaci Makedonije kažu da svaka poslovna banka u zemlji ima pravo da samostalno utvrdi stopu provizije pri razmeni deviza u euro.
-Pri konverziji, Centralna banka nema nadležnost da utvrdi jedinstvenu stopu provizije, zato što je poslovno pravo svih komercijalnih banaka da naplaćuju svoje usluge, objašnjava Siniša Velkovski rukovodilac sektora za konverziju u euro pri NBM.
Ako makedonski građani odluče da zamene devize u euro do 28. februara, isto će to moći da urade u centralnim bankama 11 zemalja eurozone, koje garantuju neograničenu zamenu njihovih valuta u euro, bez obzira na količinu i svakako bez provizije. Euro će od početka naredne godine zameniti valute Nemačke, Francuske, Španije, Portugalije, Grčke, Holandije, Belgije, Italije, Austrije, Finske, Irske i Luksemburga.
AIM Skoplje, Emil ZAFIROVSKI