Kolicija ''Povratak'' – podele među kosovskim Srbima

Priština, 16.11.2001.

''Veoma sam zadovoljan predizbornom kampanjom koja je bila na evropskom nivou, ali s druge strane žao mi je zbog činjenice što je jedina koalicija koja predstavlja kosovske Srbe, ''Koalicija Povratak'' imala samo 12 dana za kampanju'', rekao je dan pre glasanja za centralne organe vlasti na Kosovu šef Misije OEBS-a Dann Everts, jedan od najzaslužnijih u nastojanjima da se ubedi Beograd kako bi podržao učešće Srba na kosovskim izborima.

Ambasador Everts je visoko ocenio predizbornu kampanju, a pritom je, pre svega, mislio na miran tok koji je karakterisao svih 45-dana kampanje. Inače, već na njenom početku Everts, ali i šef civilne Misije OUN Hans Haekkerup, kao i šef američkog ureda u Prištini, ambasador John Menzies su poručili političkim liderima Kosova da ne bi bilo dobro da prilikom iznošenja njihovog programa govore o političkom statusu Kosova, pošto ''ovi izbori nemaju za cilj da definišu finalni status'' kao što ni institucije koje će proizaći iz opštih izbora neće imati pravo da izmene sadašnje stanje u smislu političkog statusa.

Ipak, dok albanske političke partije tokom 45 dana nisu prestajale da ističu nezavisnost kao jednu od glavnih tačaka njihovih programa, jedina srpska Koalicija čija je lista kandidata verifikovana od strane OEBS-a tek poslednjeg dana kampanje tj. 15 novembra, istakla je da je učešće na izborima i dokument potpisan u Beogradu od strane Haekkerupa i Čovića koji predstavlja osnovu za njihov odazov izbornom procesu, u stvari vraćanje kompetencija Srbije i Jugoslavije na Kosovo koje se već više od dve godine nalazi pod administracijom OUN. Tako, zamenik premijera Srbije Nebojša Ćović, zatim članica Privremenog administrativnog veća Kosova Rada Trajković i dva moderirana lidera kosovskih Srba Ranđel Nojkić i Oliver Ivanović su izneli učesnicima predizbornih skupova Koalicije Povratak da se Srbija već vratila na Kosovo i da će se njihovim angažovanjem ubrzati implementacija Rezolucije 12 44 u smislu vraćanja juigoslovenske vojske i dela policije na Kosovu. Međutim, ovi srpski lideri skoro da nisu imali kome da se obrate, pošto su naišli na snažnu reakciju najradikalnijih Srba bliskih Socijalističkoj partiji Srbije i radikalima Vojislava Šešpelja, koji su sprečili niz predizbornih skupova i to ne samo u severnom delu Kosova, koji je poznat kao poslednji bastion srpskih nacionalista, već čak i u nekim enklavama u centralnom Kosovu, gde se računalo da će Koalicija Povratrak proći relativno dobro. Prvi predizborni skup Koalicije Povratak u jednom selu nadomak Obilića, na kojem je učestvovao i zamenik premijera Srbije Nebojša Čović, pretvorio se iz verbanog duela u obračun pesnicama i vređanja između podržavaoca izlasa Srba na izbore i onih koje su ove nazivali izdajicama nacionalnih interesa Srba. I odmah sutradan, ekstemisti su sprečili i predizborni skup ove Koalicije u Lapljem Selu kao i u Gračanici. I dok su u Lapljem Selu, tada još uvek neverifikovani kandidati od strane OEBS-a Koalicije Povratak dočekani uvredama i bili proterani iz sela, u Gračanici su oni naišli na čuvare sale u kojoj je bio najavljen skup i bili su sprečavani da uđu unutra. Priča za sebe su bile i plakate sa srpskom kletvom iz 1389 godine, prilagođenu sadašnjem vremenu na kojima je pisalo: ''Ko je Srbin i srpskoga roda i izađe na albanske izbore, ne išlo mu ništa od ruke, ne dao mu Bog ni vina ni žita, ne rodili mu se ni sin ni kćer''!

U takvoj situaciji ekstremnog zaoštravanja lideri Koalicije Povratak su bili primorani da traže ''mekše'' terene kao što je selo Gradska kod Lipljana, srpsko selo okruženo albanskim selima i u kojem je

1. godine, nakon završetka rata ubijeno 14 srpskih civila. Ovaj tragičan događaj je iskorišćen od strane Koalicije Povratak da obećaju učesnicima skupa, koji je održan pod vanrednim bezbedonosnim merama, da se tako nešto neće desiti pošto je ovo početak vraćanja Srbije na Kosovu.

Nakon ovih skupova, Koalicija pod simboličkim nazivom Povratak, održala je veliki skup u severnom delu Leposavića gde je i prošle godine bilo nastojanja da neki Srbi glasaju za lokalne organe vlasti, ali oni su u tome sprečeni na najbritalniji način od strane eksremista iz redova njihovih sunarodnika. I dok skup u Lepsaviću nije protekao loše i lideri Koalicije su njime bili zadovoljni, u Zvečanu pretposlednjeg dana kampanje oni su se suočili sa snažnom eksplozijom u blizini opštinske zgrade upravo u vreme održavanja predizbornog skupa. Iz tog razloga, ali i pretnji ekstremističkih grupa Milana Ivanovića, predsednika Srpskog nacionalnog veća za sever Kosova, Koalicija Povratak je anulirala najavljeni skup u Mitrovici i tako okončala svoju kampanju.

Na ovaj način, predizborna kampanja Koalicije Povratak pretvorila se u arenu sukoba Srba koji se protive novim realnostima na Kosovu i onih koji tu realnost priznaju ali koji, kako kažu, žele da je izmene i da je njihov izlazak na izbore u stvari u toj funkciji. Lideri Koalicije su u nekoliko navrata na njihovim predizbornim skupovima ponavljali jedan paragrab Beogradskog dokumenta potpisanog od strane Haekkerupa i Čovića u kojem se kaže da Parlament Kosova nema pravo da proglasi nezavisnost, komentarišući to kao ostanak Kosova u okviru Jugoslavije i Srbije. Međutim, kao albanski lideri koji su zaboravili taj paragraf, i srski su zaboravili sledeći paragraf koji garantuje nepromenljivost Rezolucije 12 44 i činjenicu da su ovi izbori u potpunosti neutralni što se tiče finalnog statusa Kosova, kao što je to uostalom izjavio i šef UNMIK-a Hans Haekkerup.

Predizborna kampanja Koalicije Povratak je tako podelila kosovske Srbe na patriote i izdajnike i to će potrajati sve do početka rada parlamenta Kosova u vezi čega je izneta i sumnja od skepičnijih analitičara kosovskih prilika, da bi Srbi mogli da odigraju destruktivnu ulogu blokiranja rada parlamenta. Ambasador Dan Everts je, međutim, podvukao da Srbi neće opstruirati rad parlamenta i na pitanje da li ima indikacija da oni žele da učine tako nešto odgovorio da u to ne veruje pošto po njemu oni imaju brojne benificije koje im garantuju veće učešće nego što je ukupan procenat njihovog stanovništva na Kosovu te da je to obezbeđeno zahvaljući rezervisanim mestima u budućem parlamentu ) deset mesta), ali i zbog činjenice što bi njihovo lojalno učešće išlo za njihovo dobro i dobro Kosova.

S druge strane, dok su predstavnici najveće maninske zajednice na Kosovu, tj. ovdašnji pripadnici srpske zajednice, iznosili obećanja o vraćanju Kosova u Srbiju, predstavnici ostalih manjinskih zajednica - pre svega Bošnjaci i Romi su snažno orijetisani prema nezavisnosti Kosova. Turska nacionalna zajednica je bila uzdržanija i njegovi predstavanici su se više bavili ekonomskim interesima i obezbeđivanju prava na jezik, jer se osećaju manjinom koju ugrožavaju brojniji Bošnjaci. Na skupu jedne od turskih političkih partija je čak rečeno da ''smo mi unuci sultana Turske'', što je indigniralo u dobroj meri većinsku zajednicu - kosovske Albance, jer su to smatrali kao nastojanja Turaka da se pokažu superiornijim i kao znak starih neprijateljstava od strane ove zajednice, koja je prošle godine u dobrom broju bojkotovala izbore.

S druge strane, bošnjačka zajednica u svojim orijentacionim programima se zalaže za nezavisnost Kosova i obećanja njihovih predstavnika, s ovog aspekta, ničim se nisu razlikovala od obećanja albanskih partija osim što su u svojim programima dodavali i potrebu očuvanja bošnjačkog nacionalnog bića na Kosovu. Kod oba bošnjačka politička subjekta, Koalicije Vatan g. Numana Balića i Bošnjačke partije demokratske akcije g. Hilme Kandića se više zapažala pristrasnost jednoj od dve najsnažnije albanske partije. Dok je Balić jasno bio na strani PDK Hashima Thačija, Kandić se nije sutručavao da se u svojim političkim spotovima predstavi i fotografijama iz raznih susreta sa g. Ibrahimom Rugovom.

Bilo kako bilo, političke partije etničkih zajednica očekuje veliki izazov u njihovoj orijetaciji u samom parlamentu Kosova, obzirom da gotovo sve već imaju rezervisana mesta. Ostaje da se vidi da li će ispuniti minimum svojih obećanja. Prema međunarodnim zvaničnicima taj minimum bi bila konstruktivnost i duh saradnje u samom parlamentu Kosova i u organima samouprave na Kosovu. End

AIM Priština, Rahman PAČARIZI