Cunak u corsokaku

Slovenija - Hrvatska

Zvanicna Ljubljana i Zagreb su jula ove godine s mnogo pompe obelodanile da su konacno postigle dogovor o medjusobnom razgranicenju na kopnu i moru te sudbini nuklearne elektrane Krsko. Pet meseci kasnije - dogovor je pod znakom pitanja.

Ljubljana, 14.11.2001.

"Slovenija je svoj deo zadatka obavila, ali se stvari komplikuju u Hrvatskoj. Sta sada?" Zapitao se javno predsednik slovenacke vlade Janez Drnovsek na nedavno odrzanoj konferenciji za stampu, umalo parafrazirajuci poznatu Lenjinovu frazu, a povodom nejasne sudbine parafiranog sporazuma o granici. Problem je utoliko tezi, jer je Drnovsek ocekivao da ga je skinuo sa dnevnog reda, sto bi mu zgodno doslo i u predstojecoj kampanji za predsednicke izbore i izgledno preuzimanje funkcije predsednika republike koju sada obavlja Milan Kucan.

A mozda je bas zbog predstojece predsednicke kampanje pitanje odnosa s Hrvatskom posebno vazno za Janeza Drnovseka. Nema sumnje da je isto pitanje jednako vazno i za njegovog kolegu iz Hrvatske Ivicu Racana, koji je 19. jula ove godine potpisao sporazum o granici. Jasno je da bi uspesno razresenje bar nekih od vec deceniju otvorenih medjusobnih pitanja izmedju dve drzave oba premijera znala dobro da iskoriste u politickim bitkama koje ih ocekuju na domacem terenu. Zelje su, ocito, jedno, a realizacija nesto sasvim drugo; upravo to je tacka koja premijerima nije posla za rukom. Prvo je ta tacka dnevnog reda u hrvatskom parlamentarnom Odboru za spoljnu politiku nekoliko puta odgadjana, a onda je usledilo i na Internetu objavljeno pismo Janeza Drnovseka Ivici Racanu; konacno, poslednjih nedelja se sve cesce ponovo pominje mogucnost arbitraze. Ivica Racan je odlucio da sudbinu sporazuma o granici prepusti Saboru (umesto pomenutom Odboru za spoljno politiku), posto u Saboru ima vise sansi da prikupi potrebnu vecinu za potpis i ratifikaciju sporazuma. Tako je ispalo da je julski dogovor zapeo, a da je parafiranje predstavljalo neku vrstu fototermina za oba premijera, posto parafiranje sporazuma o granici u pravnom smislu nije obavezalo ni Sloveniju ni Hrvatsku, pa nije ni prvi put da senzacionalno najavaljeni dogovor kasnije tiho propadne. U proslosti je vec bilo nekoliko slucajeva otkazivanja ili "zamrzavanja" netom potpisanih sporazuma izmejdu drzava.

Odugovlacenje potpisivanja sporazuma otvara prostor za spekulacije i nove predloge, koji zapravo ponistavaju vec postignut dogovor. Profesor medjunarodnog prava dr. Davorin Rudolf na primer smatra da je sporazum o granici u suprotnosti sa hrvatskim ustavom i da Ivica Racan nije bio ovlascen za odluku kojom se Hrvatska odrice dela teritorijalnog mora. U istom smislu je reagovao i zastupnik istarskog IDS-a Dino Debeljuh koji je predlozio da se medjunarodni koridor umetnut u hrvatsko teritorijalno more suzi na kilometar sirok i trideset kilometara dug pojas (imenovan i "cunak"), ali pod uslovom da Slovenija Hrvatskoj preda "25 kilometara dug i 40 metara sirok autoput", koji bi preko slovenacke teritorije vodio do Skofija, slovenackog medjunarodnog prelaza s Italijom. Taj predlog, navodno, podrzavaju i "ribari iz Umaga". Predsednik Hrvatske stranke prava Ante Djapic je otisao jos dalje, ocenjujuci da Hrvatskoj posle julskog parafiranja sporazuma sa Slovenijom vise ne odgovara ni arbitraza, jer je Hrvatska "pogorsala svoje pregovaracke pozicije."

Odugovlacenje potpisivanja "julskog sporazuma" odgovara i njegovim ljutim protivnicima u Sloveniji. "Poslednja izjava Janeza Drnovseka za Globus je dokaz da je Civilna inicijativa u vezi granice u Istri sve vreme u pravu," izjavio je na poslednjoj konferenciji za stampu predsednik inicijative i advokat Daniel Starman. Njegova izjava se odnosi na Drnovsekovu konstataciju da bi u tom "slucaju arbitraze Slovenija trazila da joj pripadnu cetiri zaseoka uz reku Dragonju." Starman zakljucuje da Slovenija do sada "zaseoke nije trazila samo zbog sporazuma."

"A ako bismo isli na arbitrazu - trazili bi vise! I dobili bi vise," siguran je Starman. Analiticari u Slovenije uprkos tome izrazavaju sumnju da bi takva politika, koja se uklapa i u predizborni slogan vladajuce Liberalno demokratske partije od pre nekoliko godina: "Vec Slovenije!"(Vise Slovenije!), naisla na plodna tla i odobravanje medjunarodnih sudija. Neki od argumenata koje Starman navodi ipak bi moli da ugroze jedva postignut sporazum. Slovenacki parlament jeste dao zeleno svetlo za potpisivanje sporazuma, ali nista ne sprecava domaci spoljnopoliticki Odbor da kao odgovor na odugovlacenje hrvatskih kolega oko potpisivanja sporazuma o granici i sam odgodi potpisivanje sporazuma o nuklearnoj elektrani Krsko, koji je u neposrednoj vezi sa sporazumom o granici. Sto bi, lancano, ugrozilo pregovore Slovenije i Hrvatske o dugu Ljubljanske banke hrvatskim stedisama. Sto je dokaz vise da se u celoj prici radi o vezanoj trgovini na najvisem nivou.

Stoga je slovenacki premijer Janez Drnovsek povukao donekle neobican potez u diplomatskoj komunikaciji i uputio javno pismo hrvatskom premijeru Ivici Racanu, pokusavajuci da resenje spornih pitanja pokrene s mrtve tacke. Drnovsek je u pismu odbacio mogucnost ponovnih pregovora o resenjima za koja je vec postignuta saglasnost. Prema Drnovseku bi ponovno pregovaranje na istu temu moglo da ugrozi "dostignuce koje je moglo da bude uzor medjunarodnoj zajednici i drzavama u regiji, ali i dokaz politicke i istorijske odgovornosti vlada u vezi razresenja tog vaznog problema." Zanimljivo je da Racanov kabinet nije poklonio posebnu paznju pismu slovenackog premijera, a slicno su reagovali i hrvatski mediji koji su na kratko izvestili tamosnju javnost o pismu slovenackog predsednika vlade. Janez Drnovsek kasnije, u nekim drugim javnim nastupima, nije odbacio mogucnost novih pregovora ili cak arbitraze, ali uz ogradu da je takva mogucnost "malo verovatna".

Da se premijer Ivica Racan precutno ipak slaze sa navodima u Drnovsekovem pismu potvrdjuje Racanova izjava da Hrvatska s"porazumom vise dobija nego gubi," i da bi saniranje spornih pitanja koristilo Hrvatskoj i u sirem politickom kontekstu. Predsednik hrvatske vlade je objasnio "da Hrvatska ne moze u Evropu sa neuredjenim pitanjima ili pogorsanim odnosima sa Slovenijom". Uprkos tome, nestabilnost unutar vladajuce koalicije, privredni problemi i zapleti sa Haskim sudom za sada sprecavaju hrvatsku vladu da nacini novi korak napred i potpise ratifikovani sporazum. Neuspeh pregovora trenutno vise steti Sloveniji koja je na pragu ulaska u EU i NATO, a na duzi rok ne koristi ni Hrvatskoj. Zbog jalovih konferencija za stampu na kojima politicari vec godinama ponavljaju iste klisee, diplomatije dve drzave u poslednje vreme vise lice na orudje za preusmeravanje paznje javnosti u maniru nekadasnjeg Sovjetskog saveza, a manje kao efikasni servisi za medjusobno komuniciranje i dogovor izmedju dve moderne drzave. Sve to bi brzo moglo da se popravi kada bi se politicari i diplomate s obe strane slovenacko-hrvatske granice slozile da kao odgovor na parafrazu Lenjinove izreke "Sta da se radi?" primene gvozdeni zakon uspesnih pregovora - nije moguce opozvati koncesiju kad si je jednom dao.

Igor Mekina (AIM Ljubljana)