"Selo gori, vlada se ceslja"
U jeku bezbednosne krize i u susret konacnoj implementaciji Ohridskog mirovnog sporazuma, makedonska vlada donela odluku da pocasti "raju". Smanjenjem akciza i carina uvezeni automobili ce postati dostupniji gradjanima. Ekonomski potez, ili predizborni politicki marketing?
AIM Skopje, 15.11.2001
U crnoj makedonskoj svakodnevici, zagorcanoj jos i obnovljenim vatrenim okrsajima snaga bezbednosti sa albanskim ekstremistima i novim ratnim pretnjama, konacno malo sunca. Zracak nade za "raju", sto bi rekli neki ekonomski analiticari. Makedonska vlada je iskoristila vakuum u odnosima sa MMF, (ove godine je bez aranzmana i trenutno pod specijalnim monitoring rezimom), i donela odluku da automobile ucini pristupacnije obicnim smrtnicima. Predlozila je korekciju stopa carina i akciza, uvela njihovu unifikaciju i sve to u vidu zakonskih izmena i dopuna dostavila Sobranju na usvajanje. Tako ce gradjani uskoro moci da kupuju nova putnicka vozila, bez obzira na zampreminu motora, sa 10, a ne 12 % carine, odnosno sa akcizom od svega 7,5 procenata, umesto dosadasnjih 25% i 55%. Novina je i to sto ce svi uvezeni automobili biti carinjeni samo u Skoplju, a ne kao i do sada i u Bitolju, Kumanovu,Tetovu i drugim gradovima gde postoje carinske ispostave. Time ce, kako se ocenjuje, izmedju ostalog, biti stavljena tacka i na razne zlouptrebe zbog kojih je prvi carinik i vojnik VMRO-DPMNE Dragan Daravelski, pod pritiskom svetskih finansijskih zandara MMF i SB, izlozen kritikama i rigoroznoj kontroli, sa pretnjom da ce biti razresen, prvi puta od dolaska njegove partije na kormilu zemlje.
Domaca javnost je potez vlade uglavnom pozdravila, ali i generalno ocenila vise politickim, nego ekonomskim.
Potrosaci su vest o korekcijama stopa carina i akciza za uvoz automobila, docekali s odobravanjem i radoscu. Autodileri je ocenjuju pozitivnom, nesinhronizovanom i zakasnelom, ali ipak korisnom. Predlazu vladi da kola, na pragu 21 veka proglasi ne luksuznom robom i da potupno ukine akcize, te da carine jos jednom prepolovi, sa 10% na 5%. Ali uz dozvolu MMF sa kojim bi trebalo uskoro da pocnu novi pregovori o generalnom reguliranju oporezivanja i drugim elementima makroekonomske politike za iducu godinu. Ako se to omoguci, tek ce biti postignut zeljeni cilj, da se automobili priblize ljudima, obnovi vozni park u zemlji, a ona u ovoj privrednog delatnosti pribliziti evropskim standardima. Ipak se nadaju se da ih sunce jos do kraja godine ogrejati, te da ce im najzad posao bar malo krenuti!
Nezavisni ekonomski analiticari ukazuju na to da ce efekti ove vladine odluke biti mrsavi, iz prostog razloga sto su zakasneli. Ostro kritikuju ministra finansija Nikolu Gruevskog zbog toga sto tek na kraju godine pokusava da pronadje nacin za sanaciju budzetskog deficita. Prema nezvanicnim procenama rupa u drzavnoj kasi od nenaplacenih dazbina na ime akciza i carina vec dostize vise od 120 milona maraka. Setio se gradjana i automobila tek kada nije uspeo, kako navode, da disciplinira trgovce naftom i naftnim derivatima, kafom, alkoholom i cigaretama, jer su to uglavnom ljudi bliski njegovoj VMRO-DPMNE. Potsecaju i na to da je Makedonija na pragu vanrednih parlamentarnih izbora; udvaranje gradjanima na ovakav nacin je izuzetno dobra sansa da se "jednim udarcem ubije vise muva" i zaradi koji politicki poen. Cisti "deja vu" politicki marketing u stilu one narodne ;"Selo gori - vlada se ceslja!
Evo i konkretnih pokazatelja. Prve analize govore da ce u zemlji sada cene automobila u proseku biti manje od 12 do 30%, zavisno od kubikaze, ili u valuti, od hiljadu do tri hiljade maraka.To je za skromni dzep gradjana i te kako znacajno. Statistika distributera kaze da ce najavljenim promenama najprodavanija vozila od 2000 kubnih santimetara, koji kostaju oko 20 hiljada DM pojeftiniti svega jedan posto, a najvise ce biti smanjena cena luksuznih automobila koji u ukupnoj prodaji ucestvuju sa svega oko dva procenta. Posebno se istice da ce biti smanjena i ukupna izdvajanja za drzavu u vidu raznih poreza i doprinosa. Sa dosadasnjih 56%-75%, po cemu je Makedonija neslavni rekorder u Evropi, na 41 procenat za nova, odnosno na 47 % za stara vozila. I pored toga status rekordera ostaje nepromenjen. U Makedoniji se i dalje prilikom kupovine kola placa veliki novac na ime obaveza prema drzavnoj kasi. Dok ne stupe na snagu promene o kojima je rec, i dalje su na snazi carina od 12%, akciza od 25%-55%, ratni porez 0,5 % i VAT porez na dodatu vrednost od 19%. U normalnim zemljama u regionu, izuzev SRJ, se za kupovinu novog automobila placa samo VAT od 20% i nista vise!
Inace, prosecno se u Makedoniji od osamostaljivanja do lane godisnje prodavalo po oko 12.000 osobnih automobila. Bice dobro ako se do kraja ove godine ostvari bar pola od tog prometa, isticu uvoznici. Najprodavanija vozila u Makedoniji tokom prosle godine su bile marke Daevu i Fiat, te Lada, Pezo i Jugo. Zelja trgovaca je da se dostigne slovenacki prosek od 75 hiljada prodatih vozila godisnje, i stopa izdvajanja za drzavu od 16 do 22%.
Uvoznici sugerusu vladi da se ogranici upotrebna dozvola starih
automobila iz Bugarske kojim je zemlja, takoreci, trenutno
preplavljena.
Zbog previsokih cena, ljudi su se snalazili,ali to je posebna prica. Otvarali za male pare fiktivne firme u nekom bugarskom gradu, kupovali kola i zatim ih neograniceno, bez ikakvih smetnji, vozili u vlastitoj zemlji. Makedonskim drumovima sada krstari oko 20 hiljada takvih vozila. Zbog njih je drzavna kasa ostala praznija za 150 miliona maraka! Nedavno je najavljena njihova legalizacija, po principu jedan kubik-jedna marka, sto je, po oceni makedonskih auto dilera, ne prihvatljivo i predstavlja nelojalnu konkurenciju na domacem trzistu polovnih vozila. Sugerisu vladi da se vozila sa bugarskim registraskim tablicama mogu voziti u zemlji do 60 dana godisnje. Predlogom koji je dostavljen Sobranju na usvajanje, zajedno sa ostalim novinama u vezi prometa uvoznih kola, je naglaseno da ce automobili kupljeni u Bugarskoj moci da se voze u Makedoniji, ukoliko na svaka tri meseca predju granicu i tamo ostanu minimum deset dana.
U ocekivanju da odluke vlade o smanjenu stopa akciza i carina za uvoz putnickih automobila postane punovazna, sto znaci da dobije verifikaciju u Parlamentu, svi zainteresovani budno prate sednice Sobranja- navijaju da se usvoji mirovni sporazum dogovoren u Ohridu i da poslanici ne donesu odluku o samoraspustanju. Svaki novi dan odlaganja primene novih carinskih stopa i akciza znaci veliki minus i na racunima importera i u drzavnoj kasi!
AIM Skopje
BRANKA NANEVSKA