Dva vlasnika jedne imovine

Vraćanje imovine bivših republika

Pregled vrednosti imovine koja je ostala u svim republikama bivše SFRJ nikad nije napravljen, niti je razvrstano kako je ona promenila vlasnike. Očekuje se ratifikacija sporazuma o sukcesiji tokom novembra i decembra u svim državama sukcesorima. To,medjutim, ne sprečava preduzeća da samostalno pregovaraju. Ako se stanje zaoštri, pretpostavlja se da će države biti zainteresovane da tu posreduju . Ako ni to ne uspe, slede dugogodišnji sporovi pred međunarodnom arbitražom

AIM, Beograd, 15.11.2001.

Opšta dezintegracija prethodne Jugoslavije, kako politička tako i privredna, posle deset godina izgleda menja smer – bar kad je reč o ekonomskim vezama nekad jedinstvenog prostora. Nekadašnja braća, potom zaraćene strane, a sada susedi, utvrdili su da im se prilično isplati da nastave poslovanje na poznatim tržištima. Jedan od uslova za to su i čisti računi . Opšta otimačina imovine drugih republika dovela je do toga da sada na istu imovinu pravo polažu i stari i novi vlasnici, što može biti veliki problem, na primer, tokom predstojeće privatizacije u Srbiji.

Očigledan primer je "Beopetrol" – ovo preduzeće nastalo je izdvajanjem (7. decembra 1990. godine) izdvajanjem iz hrvatskog preduzeća "INA" i promenilo ime u RO "INA trgovina" Beograd. Od 1992. godine zove se "Beopetrol". Tako je ovom preduzeću pripalo 220 benzinskih pumpi (od toga 60 na Kosovu) sedam skladišta sa upravnim zgradama i 550 stanova. Hrvatska je vrednost ove imovine procenjivala na 200 do 300 miliona maraka. Ostavila su, međutim, i srpska naftna preduzeća imovinu u Hrvatskoj: NIS je imao tamo pumpe "Jugopetrola" i "Naftagas prometa", odmarališta i poslovne zgrade, a sada potražuje i 56 odsto Jadranskog naftovoda po osnovu ulaganja u njegovu gradnju. U NIS-u se nezvanično može čuti da njima, zapravo, država Srbija treba da dodeli "Beopetrol", na ime obeštećenja za imovinu izgubljenu u Hrvatskoj. Uredbom hrvatskog Sabora da se zatvori naftovod prema Srbiji, zaplenjeno je i 80.000 tona sirove nafte u luci Omišalj, vlasništvo NIS-a. Hrvati, pak, tvrde da su to iscrpli Srbi iz Republike Srpske Krajine.

Kako "Beopetrol" sada, odlukom vlade Srbije, ide na međunarodni tender za privatizaciju, u hrvatskoj štampi pojavljuju se napisi u kojima "INA" tvrdi da je to njena imovina na koju ona polaže pravo, pa se, dakle, ne može prodavati. Srpski ministar za privatizaciju Aleksandar Vlahović, pak, kaže da se "Beopetrol" izdvojio iz INE i osnovao posebno preduzeće još pre raspada bivše SFRJ, pa dakle nema osnova za potraživanje INE. Za kupovinu "Beopetrola" su, inače, interesovanje pokazali "Šel", ruski "Luk oil", mađarski "Mol", austrijski "OMV", grčki "Helenik petroleum", ljubljanski "Petrol". Nezvanično se čuje da je I INA zainteresovana za kupovinu ovih pumpi koje je, zapravo, gradila u vreme zajedničke države, a zahtevima za vraćanje pokušava da sebi stvori povoljniju pregovaračku poziciju.

Ovaj slučaj jeste prvi i najveći, ali svakako neće biti jedini. Evo samo nekoliko primera: poslovnu zgradu "Jadroagenta" u centru Beograda zaposeo je "Simpo" koji je, opet, izgubio poslovnu zgradu u centru Zagreba. Srpski hoteli i odmarališta ostali su u Hrvatskoj, potom imovina JAT-a, "Goše", "Zastave", "Jugopetrola" (izgubio je 30-ak pumpi u Hrvatskoj) , "Jugohemije", Željezare Nikšić, "Ineksa", "Geneksa" i tako dalje. "Varteks" je izgubio 37 prodavnica i jednu robnu kuću i tu imovinu (bez zaliha robe u njima) procenio na skoro 8,5 miliona maraka. "Borovo" je vrednost svojih 200 prodavnica procenilo na 200 miliona maraka, a "Kraš" na 3,5 miliona maraka. Rasplitanje ovog čvora tek će doći na dnevni red. Teško je verovati da se ni jedno od ovih preduzeća neće zanimati za svoju nekadašnju imovinu.

Sukcesijom nije obuhvaćeno ovo pitanje, već samo državna imovina, objašnjava Veroljub Dugalić, pomoćnik saveznog ministra finansija i član jugoslovensake delegacije u pregovorima o sukcesiji bivše SFRJ u Beču. "U pregovorima o sukcesiji pričalo se o imovini nekadašnje SFRJ i obavezama koje je ona imala, dakle reč je o raspodeli državne imovine i državnih obaveza. Imovina preduzeća koja su locirana izvan Srbije i Crne Gore, a imala su svoja predstavništva ili filijale u Srbiji ili Crnoj Gori, nije bila predmet sukcesije i o tome se u Beču nije razgovaralo. O čemu se razgovaralo – to su zajedničke devizne rezerve na računima NBJ, zatim preostalo monetarno zlato takođe na računima NBJ, sredstva u mešivitim bankama, zatim klirinška potraživanja, a pre svega iz nekadašnjeg SSSR-a, odnosno Rusije koja je to preuzela. Ostao je i dug prema Libiji od 100 miliona dolara i nekadašnji stari dugovi predratne Jugoslavije po državnim obveznicama, u ukupnom iznosu od oko 8-9 miliona dolara. I još neke obaveze po kliringu prema nekadašnjoj Čehoslovčkoj", kaže Dugalić.

Stoga sve što se odnosi na preduzeća nije bilo uključeno u pregovore. Pošto je imovina preduzeća kao što su "INA", "Pliva", "Gorenje", bila društvena, ona će biti predmet rasprave na nekim drugim instancama. Najbolje je, ako postoji mogućnost, da se zainteresovane strane međusobno dogovore o rešavanju tog problema. Ako to ne uspe, verovatno će biti predmet razmatranja na međudržavnom nivou. Ako se i tu ne postigne sporazum, onda će se ići na međunarodnu arbitražu, kaže Dugalić.

Ako razgovaramo na primer o pumpama "INE", koje je preuzeo "Beopetrol", verovatno bi bilo prirodno da razgovaraju predstavnici tih institucija, ako je moguće da sami dođu do nekog dogovora, mada vidimo da su tu oprečna shvatanja, kaže Dugalić. Prema mišljenju predstavnika "Beopetrola" i republičke vlade situacija je tu čista, jer je pitanju bilo društveno preduzeće koje se izdvojilo kad je još postojala SFRJ. Imali smo priliku da čujemo i mišljenje ministra Vlahovića, koji smatra da tu proces privatizacije može da se završi sasvim legalnim tokom, putem tendera.

Situacija je sasvim različita u pojedinim slučajevima. Nije isti položaj recimo, "INE", "Gorenja" ili nekog trećeg preduzeća. Različiti su aranžmani, različit stepen samostalnosti tih preduzeća. Ako u se u "Beopetrolu" na tada zakonski način izdvojili u posebnu jedinicu, imali referendum, onda verovatno formalno imaju neko zakonsko pokriće. Druga je situacija ako je neko imao svoju prodavnicu i ta je prodavnica ostala sa imovinom koja je u njoj zatečena, bez bilo kakve odluke ili drugog formalno pravnog akta koji bi to pokrio. Nije isti postupak koji će se sprovoditi.

Na pitanje da li je u sukcesiji bar načelno tretiran ovaj problem, Dugalić kaže da bi svako prejudiciranje u sukcesiji bilo loše, jer je to privatno-pravni odnos. Ni predstavnici međunarodne zajednice, niti država sukcesora nisu bili ovlašćni da se na taj način izjašnjavaju i na bilo koji način prejudiciraju ishod. Ali ni ta imovina nije imala privatnog vlasnika, nego je bila državna. Nešto je doduše i privtizovano u međuvremenu. To je, priznaje Veroljub Dugalić, poseban problem. U tom procesu pregovora privatna i društvena imovina nemaju tretman državne, jer bi nas to odvelo dotle da ne bi nikad rešili problem. U Hrvatskoj su ostali srpski hoteli i odmaralita, ovde njihova preduzeća. Praktično trebalo je popisati svu tu imovinu, naći pravni osnov za samostalno obavljanje delatnosti ili odvajanje i to je za svaki pojedinačni slučaj različito. "Nema mogućnosti da se sve u istom paketu reši. Niko nije ni pokušavao da razgovara o tome. Kakav odnos imaju republike prema ovome, to je drugo pitanje", kaže Dugalić.

Tvrdnju da se ne može sve na isti način rešavati, potvrđuje i primer slovenačkog "Merkatora" – on je izgubio robnu kuću u Beogradu, ali sada počinje da gradi novu. "U slučaju "Merkatora" manja je imovna nego kod, recimo, "INE". Drugo, planovi su im drugačiji. "Merkator" otvoreno pokazuje nameru da se vrati na ovo tržište. Zato je spreman da se čak odrekne nekih svojih zahteva, jer smatra da je njegov generalni interes iznad onoga što bi dobio samo vraćanjem imovine", smatra Dugalić.

Poseban segment su stanovi i vikendice, odnosno kuće fizičkih lica. To ima potpuno drugačiji tretman i u razgovorima o sukcesiji prihvaćen je stav da se sva stečena prava zadržavaju. To podrazumeva i vlasništvo i stanarsko pravo. Nosioci stanarskog prava, prema sporazumu o sukcesiji, imaju pravo da pod istim uslovim kao i građani Hrvatske otkupe te stanove i da njima raspolažu. Zabranjuje se državama sukcesorima da sprečavaju ostvarivanje tih prava. Ako sprečavaju, postoji međunarodna tužba.Privredna komora Hrvatske još pre devet godina je iznela da vrednost otuđene imovine hrvatskih preduzeća u Srbiji i Crnoj Gori iznosi 607 miliona dolara. Od toga samo "INA" potražuje 225 miliona dolara. Licitacijom u Fondu za razvoj Hrvatske na prodaju je ponuđeno 51 odmaralište srpskih preduzeća, ukupne površine od 12.500 kvadratnih metara i sa početnom cenom od 9,5 miliona dolara.

Na pitanje da li je napravljen bar okvirni pregled ove imovine u svim republikama i njena vrednost, Dugalić kaže: "Niko na žalost nije to uradio, nikad nije napravljen pregled te imovine, niti je razvrstano kako je ona promenila vlasnike, vrednost naše imovine tamo, niti njihove ovde". Očekuje se ratifikacija sporazuma o sukcesiji tokom novembra i decembra u svim državama sukcesorima. To ne sprečava preduzeća da pregovaraju. Ako neko preduzeće misli da je to u njegovom interesu i smatra da time može da ostvari svoja prava, može samo da pokrene razgovore. Ako se stanje zaoštri, pretpostavlja se da će države biti zainteresovane da tu posreduju i potraže neko rešenje. Ako ni to ne uspe, slede dugogodišnji sporovi pred međunarodnom arbitražom.

Šta će se, međutim, dogoditi ukoliko neko preduzeće pred arbitražom dobije spor, ali je njegova imovina u međuvremenu prodata? Da li će onda da se poništi prodaja i ošteti kupac, ili će država tu imovinu morati da nadoknadi, na primer, u novcu, ili će to pasti na kupca, sada je veliko pitanje. O tome svakako razmišljaju i potencijalni kupci.Veroljub Dugalić kaže: "Ako ishod bude povoljan po preduzeće ovde, neće biti pravnih posledica zato što je izvršena privatizacija. Ali ako bude nepovoljan, pa se ispostavi da preduzeće iz druge republike ima neka prava, onda će svakako biti problema. Pri tome ja ne želim da prejudiciram ishod".

Biljana Stepanović (AIM)