Dvostruka diplomatija o izborima u Albaniji
Tirana, 9.11.2001.
Bilo je potrebno nekoliko stotina posmatrača i činovnika organizacija ODHIR-a i OEBS-a, kao i više od 100 dana da bi se okončala mora isčekivanja definitivnih rezultata parlamentarnih izbora održanih u Albaniji tokom jula i avgusta meseca ove godine. Mora koja je uznemiravala političare pozicije, ali i one opozicije, koji su očekivali izveštaj međunarodnih posmatrača kao nadu za spas. Ali, zašto je bilo potrebno toliko vremena da čitava ova ''vojska'' diplomata i stranih činovnika donese ovakav zaključak? Prirodno je da bi njegov značaj bio veći da se nije čekao toliko dugo. Politički razvoji u zemlji su se već promenili i pojavili su se novi problemi, zato bi bilo na mestu da su zaključci međunarodnih posmatrača o predugim albanskim izborima doneti mnogo ranije.
U ocenama međunarodnih predstavnika zapazila se jedna dvostruka linija. S jedne strane EU i s druge strane organizacije OEBS i ODHIR. Stav predsednice delegacije za odnose EU sa Jugoistočnom Evropom, Doris Pack bio je mnogo kritičniji. ''Bilo bi dobro da pozicija prizna manipulacije na opštim izborima, kako bi okončala ovu situaciju i zatražila oproštaj'', istakla je ona na konferenciji za štampu u Tirani. Takođe, Pack je sugerisala i održavanje Okruglog stola pozicija – opozicija koji bi bio od koristi opozicionoj koaliciji ''Savez za pobedu'' da otpočne parlamentarni život. Akcenat njenih kritika se posebno odnosio na zonu 60 gde su manipulacije ne samo bile očite već su izvršene sa političkom prepotencijom. ''Eventualno ponavljanje izbora u toj zoni ne bi dalo rezultate sada kada su karte otkrivene'', izjavila je Pack. ''Diplomatskije'' u njihovim ocenama bile su organizacije OEBS i ODHIR koje su podnele i zvaničan izveštaj o toku poslednjih izbora u Albaniji. Šta je rečeno u konačnom izveštaju?
Na 44 veoma zamornih za sažimanje stranica, razrađuju se mišljenja, sudovi i ocene oko izbornog procesa. Jasno se ističe da su ''parlamentarni izbori 2001. godine označili napredak'', dakle oni se međunarodno priznaju, čuvajući tako politički status kvo u ovih poslednjih četiri meseca. U izveštaju se istovremeno govori i o neregularnostima tog procesa koji su se pojavili u nekim od glavnih pokazatelja ovog procesa koji je ocenjen kao ''predug, konfliktuozan, nesiguran i fragmentiran pošto je trebalo pet rundi glasanja za njihovo okončanje''.
Kritike se tu ne završavaju, već se nastavljaju oko drugih brojnih aspekata koji su okarakterisali izbore, posebno u vezi sa sudovima i njihovim odlukama vezanih za brojne žalbe podnetih od strane glavnih partija. Prema izveštaju, odluke sudova ''nisu bile transparentne tokom sudskih seansi, koje su u brojnim slučajevima bile problematične, dospevši čak dotle da se određena dokumantacija ne preda međunarodnim posmatračima''.
Primedbe stižu čak i do najbanalnijih slučajeva kao što je ubacivanje nekoliko glasačkih lističa od strane jedne osobe, nedostatak tajnosti tokom glasanja, intervencija partija u izbornoj komisiji, brojanje glasova koji se ocenjuje kao nezadovoljavajući, nedostatak tačnosti u biračkim spiskovima kao i druge činjenice. Nakon ovih primedbi ako se to doda i one koje se odnoise na zonu 60 gde su verifikovani sumnjivi zapisnici i nejasnog porekla, kao i druge slične primedbe, ne treba mnogo da bi se shvatilo da su poslednji izbori imali beskrajnih neregularnosti, koje stvaraju sumnje u njihov konačni rezultat.
Ono što se ne može shvatiti u ovom izveštaju je činjenica zašto OEBS i ODHIR pošto su na čitavim stranicama izneli konkretno i ubedljivo čitav niz problema, nazvali izbore ''progresom''? Jedina stvar koju međunarodni predstavnici nisu umeli da objasne je ovaj ''progres''.
Još nešto. Što je više od uočenih neregularnosti sa svih aspekta u izbornom procesu trebalo, počev od biračkih spiskova do Ustavnog suda, da bi se oni okarakterisali kao napredak? To se dešava kada lista primedbi međunarodnih posmatrača prevazilazi onu opozicionih partija. Onda šta se tiče iza ovog napretka?
Nije teško shvatiti da međunarodni posmatrači koriste dvostruke standarde ili tačnije rečeno standarde samo za Albaniju. Možda ''uspeh'' leži u činjenici što ljudi nisu viđeni kako uzimaju kalašnjikove i koriste tenkove tokom glasanja. Dovoljno je bilo što se nije desio takav scenarij, a problema neka bude na stotine. Ono što najviše interesuje diplomatiju je sprečavanje izbijanja konflikta i očuvanje nekakvog reda. Govori se o neregularnostima, da ne kažemo o prevarama, ali to je već semantička stvar.
No, kako bi reagovala Evropa da su se te ''neregularnosti'' desile u Danskoj ili Austriji? Da li bi se oni smatrali kao ''progres''? Bilo bi uzaludno odgovoriti na ovo pitanje, ali bi bilo veoma značajno da shvatimo da i Albanija, barem geografski, pripada Evropi i da je treba tretirati kao jednu takvu zemlju.
Činjenica što je ODHIR u konačnom izveštaju modifikovao ocenu izbora, predstavlja korak napred, ali svi su izgledi da je taj korak nedovoljan.
AIM Tirana, Arjan KONOMI
Do You Yahoo!? Find the one for you at Yahoo! Personals http://personals.yahoo.com