Sudije na stubu srama

Srpski ministar pravde započeo akciju čišćenja pravosudja

Odluka Vladana Batića da javno iznese spisak sudija čije razrešenje traži zbog neodgovornog obavljanja posla, izazvala oštre kritike u javnosti, a beogradske sudije za prekšaje najavili i krivičnu prijavu protiv ministra

AIM, Beograd, 12.11.2001.

Srpski ministar pravde Vladan Batić pokrenuo je početkom novembra više nego neophodnu akciju "pročišćavanja" godinama zloupotrebljavanog pravosudja, ali na prilično neobičan način. Batić je, naime, javno izneo spisak sudija koji će, po raznim osnovama, najverovatnije biti razrešeni, dodajući, pri tom, da je u pitanju samo prva u nizu sličnih inicijativa. Tako radikalan gest vrlo brzo izazvao je i kontraudar: 105 sudija za prekršaje, medju kojima ima i onih čija se imena nisu našla na svojevrsnom "stubu srama", spremaju krivičnu prijavu protiv ministra zbog "linča i presude pre sudjenja", a beogradska štampa prepuna je osuda na račun Batićeve akcije.

Batić je 2. novembra saopštio da je, po Zakonu o sudovima, uputio Vrhovnom sudu inicijativu za razrešenje 58 sudija sudova opšte nadležnosti i to zbog prekrajanja izborne volje gradjana, sudjenja u politički montiranim procesima i uzimanja više stanova i stambenih kredita. Ministar je istovremeno zatražio razrešenje 60 sudija zbog neefikasnosti, uz obrazloženje da je manje od polovine njihovih presuda potvrdjeno na višim instancama. Vladi Srbije Batić je podneo inicijativu za prestanak sudijske funkcije 70 sudija za prekršaje koji su sudili nezavisnim medijima tokom primene restriktivnog Zakona o informisanju u vreme režima Slobodana Miloševića, izrekavši pri tom, ogromne novčane kazne koje su neke od tih medija finansijski potpuno uništile.

Na Batićevom spisku pravljenom za potrebe akcije lustracije u pravosudju našlo se i 30 sudija za koje je pokrenuta inicijativa za odlazak u penziju. Na adresu republičkog javnog tužioca ministar je uputio apel da zatraže razrešenje pojedinih javnih tužilaca, a predsednicima sudova apel da i sami iniciraju razrešenja u slučajevima gde za to ima osnova.

Svoju inicijativu ministar Batić gotovo svakodnevno medijski potkrepljuje podacima o katastrofalnom stanju u kome se pravosudje nalazi. Uz krilaticu "narod traži pravde i hleba", Batić voli da kaže da istraživanja javnog mnjenja pokazuju da samo jedan procenat gradjana ima poverenje u pravosudje i da je "pred sudovima u Srbiji u toku 200.000 postupaka", što, "kada se pomnoži sa učesnicima u tim sporovima i članovima njihovih porodica, pokazuje da je čak oko dva miliona gradjana nezadovoljno".

Problem je, medjutim, što niko i ne osporava potrebu da se u pravosudje uvede red. Sporan je samo način na koji je ta akcija započeta – javnom prozivkom ljudi, pre nego što je regularna procedura utvrdjivanja njihove odgovornosti završena. Objavljivanje spiska kandidata za izbacivanje s posla nije zasmetala samo prozvanim ličnostima. Čak je i Vrhovni sud Srbije, usvojivši zahtev za razrešenje jednog od svojih sudija za koga je ustanovljeno da je nestručno i nesavesno obavljao svoju funkciju, osudio Batićev gest. Ističući da je ministrova inicijativa za razrešenje većeg broja sudija "legalna i legitimna", opšta sednica Vrhovnog suda zaključila je da je neprimereno "objavljivanje imena sudija i razloga za njihovo razrešenje pre nego što je predsednik Vrhovnog suda pokrenuo postupak, a opšta sednica utvrdila razloge za razrešenja".

Još oštrije je reagovanje 105 beogradskih sudija za prekršaje, koji su najavili podnošenje krivične prijave protiv ministra Batića zbog "javnog linča i presude pre sudjenja". Na Batićevom spisku našlo se "svega" 70 sudija za prekršaje, koji su, u vreme najveće represije Miloševićevog režima, sudile medijima po ozloglašenom Zakonu o informisanju, ali su inicijativu za pokretanje krivične prijave protiv ministra podržale i sudije čijih imena nema na "listi za odstrel". Njihova zajednička odbrana glasi – sudije su se pridržavale zakona, i nikako ne mogu snositi odgvornost zbog činjenice da je on bio nakaradan. A u slučaju da su se tada odlučili da postupe suprotno važećem zakonu, prema rečima Dragane Papić, predsednika Veća za prekršaje, sledovala bi im krivična odgovornost!

Dodatu sumnjičavost u ispravnost načina na koji je započeta akcija suočavanja sudstva sa grehovima sopstvene prošlosti, izaziva činjenica da je spisak prekršajnih sudija čije se razrešenje zahteva, napravljen, blago rečeno – trapavo. Prema rečima Dobrivoja Glavonića, starešine gradskih sudija za prekršaje, na spisku (čiji je faksimil objavljen u štampi) nalazi se nekoliko ličnosti koje više i nisu prekršajne sudije

• jedna od navedenih žena je u penziji, troje su advokati, dvoje rade u Privrednom sudu, a jedna sudija u Veću za prekršaje. Neke sudije koje su sudile po spornom Zakonu o informisanju su izostavljene, ali se, zato, na spisku nalaze neke koje po tom aktu nisu ni sudile, neke sudije su po dva puta navedene na spisku

Batićeva akcija naterala je Zorana Tomića, profesora Upravnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu, da ministru objasni šta bi trebalo da budu njegove nadležnosti: "Ministarstvo pravde i lokalne samouprave samo je jedan od državnih organa uprave, podredjenih vladi; dakle, pripada izvršnoj grani vlasti koja samostalno obavlja pripadajuće poslove, ali u granicama. Ono ne sme biti iznad sudstva, nije nikakav žrec pravde", istakao je Tomić. Podsećajući na činjenicu da bi sudovi, kao organi sudske vlasti trebalo da budu nezavisni i vrše sudske poslove isključivo na osnovu merodavnih propisa najviše pravne snage, Tomić naglašava da sudije "nisu podredjeni nikome, pa ni ministarstvu čiji je resor pravosudje, organi za prekršaje i javna uprava".

Na sve kritike, Batić spremno odgovara da nije prekršio zakon i da je njegova inicijativa naišla na dobar prijem i gradjana ali i mnogih predsednika sudova u zemlji. "Mi imamo ponegde i malo dvojnog morala - jedno se priča pred sudijama, da se izarazi solidarnost, a s druge strane se Ministarstvu pravde dostavljaju podaci da pojedine sudije treba da budu razresene. Upravo to i bio razlog za pokretanje ove inicijative, koja je u svakom slučaju pozitivna, jer narod misli da je pozitivna", uporan je Batić u odbrani svoje kampanje.

Pokretanje inicijative za razrešenje pojedinih sudija ne znači i automatsku smenu svakog pojedinog "kandidata". Batićeve predloge trebalo bi da razmotri Vlada (kada su u pitanju sudije za prekršaje) i Vrhovni sud Srbije (kada su u pitanju sudije opšte nadležnosti) a zatim i parlament. A nije isključeno da se tu pojave za ministra neočekivane prepreke. Predstavnik Demokratske stranke Srbije (DSS) Djordje Mamula već je ocenio da takvim odlukama "ne treba pristupiti olako" i podsetio da "nemamo 1000 novih sudija za sudove opšte nadležnosti, niti 1000 novih generala, kao što neki ljudi koji pokušavaju da budu vodje javnog mnjenja, s vremena na vreme plasiraju takva mišljenja javnosti, stvarajući utisak da je to sve gotovo, samo treba da se dogovorimo ko će to biti".

Da ministar pravde nema dobar rejting kod pripadnika stranke Vojislava Koštunice, znalo se i ranije, ali su u poslednje vreme počele da mu se dešavaju čudne stvari, koje su u javnosti već protumačene kao spremnost Koštunici suprotstavljenog dela DOS da Batića "pusti niz vodu". Nakon što mu u Skupštini nisu prošli predlozi zakona o sudskim taksama i izmene i dopune Krivičnog zakona, Batić je, naime, doživeo još veći peh: umesto dugo najavljivanog zakona o pravosudju koga je pripremilo njegovo Ministarstvo, u skupštinsku proceduru ušao je paket zakona o sudstvu koje je izradila Koštunicina DSS. Verzija reforme pravosudja koju je pripremalo Ministarstvo pravde podrazumevala je da se kroz ustrojstvo novih sudova obavi i neka vrsta male lustracije, čega u DSS-ovom predlogu nema, što je Batića, izgleda, nateralo da preduzme, prema njegovim rečima, "carski rez u pravosudju".

Vera Didanović (AIM)