Buka oko Dokumenta Heakerup – Čović

AIM, Priština, 9.11.2001.

''Srpska zajednica na Kosovu će imati bezbednost, slobodu i mogućnost kretanja, pristup svim javnim službama, pravdu; Kosovo neće biti proglašeno nezavisnom državom od strane institucija koje će proizaći iz izbora 17. novembra, Jugoslaviji se reafirmiše teritorijalni integritet''... U najkraćem, ovako bi se mogao sažeti Sporazum koji su postigli administrator Kosova Hans Haekerup i zvaničnici u Beogradu koji je ''cementiran'' Dokumentom o razumevanju na koji su stavili svoje potpise Haekerup i Nebojša Čović, potpredsednik Srbije i posebni izaslanik za Kosovo... Njime je Hekerup (prožima se u govoto svim komentarima) platio ''cenu'' za ''da'' jugoslavenskog predsednika Vojislava Koštunice oko izlaska kosovskih Srba na opšte izbore na Kosovu.

Dokument je rezultat maratonskih razgovora Misije OUN (UNMIK) sa zvaničnicima Beograda u kojima nisu učestvovali: kosovski Albanci i Srbi. Prvi su u zebnji očekivali završetak razgovora ubeđeni da se ''Beogradu prave ustupci'', drugi su takođe isčekivali u strahu i sumnjama da bi ''oni ponovo mogli da budu žrtvovani od strane Beograda za političke ciljeve'', mada obećanja data u Dokumentu što se tiče njihovog svakodnevnog života svakako nije ni trebao da čeka neki formalni Sporazum...

Vest iz Beograda došla je zajedno sa administratorom Hekerupom koji je svega 15 minuta posvetio albanskim predstavncima da bi im pokazao dokument, a na posebnoj konferenciji za novinare nastojao je da balansiranim jezikom objasni da taj Dokument nije ništa drugo do ''reafirmacija mandata UNMIK-a u okviru Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti OUN''.

Činjenica je, međutim, da je postizanje prezentiranog Sporazuma izazvalo eksploziju emocija i oštrih reakcija u albanskom političkom spektru. Odmah nakon objavljivanja njegovog sadržaja u Prištini, na Javnoj Radio TV Kosovu (RTK) organizovana je debata i široka objašnjenja gledaocima da je ovaj Dokument potpuno neprihvatljiv. Tako je reagovala i lokalna štampa bilo kroz novinarske ili redakcijske komentare. Kosovska javnost nedovoljno upućena u sadržaj ovog Dokumenta bez ikakvih zadrški je prihvatila da se on kosi sa njihovim interesima i interesima Kosova. Strah od mogućeg ''povratka ingerencija Srbije i Jugoslavije na Kosovo'' iz dana u dan je samo učvršćivao stav da je to ''nemoguće''.

Lideri svih političkih subjekata na Kosovu koji okupljaju kosovske Albance su se negativno izjasnili povodom dokumenta, a tri političke partije koje imaju najviše šansi da dobiju mesta u budućem kosovskom parlamentu bile su u tom smislu i najuticajnije u formiranju opšteg stava. Hashim Thači predsednik Demokratske partije Kosova i bivši politički lider albanskih gerilaca je Dokument ocenio kao krajnje neprihvatljivim. On je bio među glavnim tačkama i u njegovoj predizbornoj kampanji. ''Protagonisti ovog Sporazuma treba da shvate da se Kosovo opredelilo za integraciju u globalne demokratske procese, a ne u regresivni proces vraćanja Kosova u Srbiju'' isticao je on. Insistira da ovaj Sporazum predstavlja kršenje Rezolucuje 1244 i da je to početak implementacije ''sramnog Ustavnog okvira Kosova'', usvojenog 15. maja ove godine. Thači je čini se posebno bio uvređen i zbog činjenice što je u zaglavlju Dokumenta bila istaknuta funkcija zamenika srpskog premijera Čovića kao ''šefa Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju'', naziv koji je inače omražen među kosovskim Albancima. Čini se kao da je ovakvoj fomulaciji odgovarao sledećim: ''Svi treba da shvate da je Kosovo Kosovo, da će ostati Kosovo, a ne Kosovo i Metohija''.

Alijansa za budućnost Kosova koju vodi Ramush Haradinaj, smatra da je Sporazum Haekerup – Čović štetan i nosi velike opasnosti po budućnost Kosova i regiona. ''Ovaj Sporazum ne priznajemo, ne obavezuje nas, i ne uzimamo ga u obzir'' glasila je kratka i jasna poruka. Gospodin Haradinaj je s druge strane istakao da njegova partija podržava demokratske procese na Kosovu i da se angažuje za ''izgradnju demokratskih institucija nezavisne države Kosovo, u potpunosti odvojene od ostatka SRJ i to po svaku cenu''.

Povodom Sporazuma se oglasio i Demokratski savez Kosova. Njen predsednik Ibrahim Rugova je obraćajući se svojim simpatizerima kazao da je ovakav Sporazum neprihvatljiv i da se ne brinu: ''...Jer, smo mi ovde zajedno sa UNMIK-om, KFOR - om i međunarodnom zajednicom''... Služba za informisanje pri ovoj partiji kaže sledeće: ''... U biti, Dokument perfidno načinje suštinu smisla samosvojnih institucija Kosova i njihovo izborno pravo za vršenje vlasti unutar granica Kosova, tj., te vlasti koja omogućuje istinski sistem predstavničke demokratije''... Među brojnim komentarima u lokalnoj štampi moglo je da se pročita i sledeće: ''Albanci i NATO nisu vodili i dobili rat na Kosovu za reafirmaciju suvreniteta SRJ, što je u stvari Srbija sa pretenzijama da zadrži i Kosovo i Crnu Goru pod njenom kapom, već da bi Kosovo postalo samo administrativni entitet. Ovo je istinski smisao Rezolucije 12 44 za Kosovo koja legitimiše položaj Kosova van vladavine SRJ / Srbije u prelaznom periodu, do definitivnog rešavanja statusa Kosova, uzimajući u obzir volju naroda Kosova. Volja naroda Kosova se zna: samoopredeljenje pretvoreno u nezavisnost''...

Sve je mirisalo na početak političke krize na relaciji UNMIK - albanski lideri i to samo dve nedelje do izbora i u skladu sa tim neretko su mogla da se čuju i pitanja poput: Da li UNMIK ima rešenje za izlazak iz ove krize, kao što ju je imao kada je u pitanju bio izlazak kosovskih Srba na izbore? Tenzije su se spustile za svega 24 sata...

Političke partije su počele da rat protiv Dokumenta vode u dva smera: kritikujući s jedne strane UNMIK i istovremeno prebacujući krivicu jedni na druge, ali uvek sa pozivima za nacionalno jedinstvo. Analitičari su požurili da upozore da ne treba dozvoliti da se kosovski lideri međusobno okrivljuju u predizbornoj kampanji u cilju dobijanja glasova i to ''oko Dokumenta koji nije njihov''. Oni čak smatraju da je gore od Ustavnog okvira Kosova usvajanje novih regulativa UNMIK-a. Upravo je ovo dobilo posebno mesto u zajedničkoj deklaraciji Demokratske partije Kosova i Alijanse za budućnost Kosova, usvojenoj u susretu koji je sazvao Thači i kojem nije prisustvao dr. Rugova ili predstavnik njegove partije.

UNMIK je, s druge strane, bio zbunjen reakcijama albanskih predstavnika i njegovi zvaničnici su požurili sa objašnjenjima da Dokument ničim ne krši Rezoluciju 12 44 niti Ustavni okvir, već da samo dokazuje posvećenost Misije za poboljšanje položaja kosovskih Srba. Insistirano je da ovaj Dokument ne podrazumeva vraćanje Jugoslavije na Kosovo, a sam Heakerup je izjavio da ''ni Dokument ni Rezolucija 12 44 ne isključuju nijednu opciju rešavanja finalnog statusa Kosova''. Glasnogovrnik ove Misije Suzan Manule bila je još direktnija: ''On ne označava kraj snova Albanaca za nezavisnost''... Na smanjivanje tenzija je svakako uticalo što su zvaničnici UNMIK-a veoma jasno odbacili interpretacije ovog Sporazuma od strane potpredsenika srpske vlade Neboše Čovića koji je sopstvenu javnost ubeđivao da je ''ovim Dokumentom osiguran povratak Jugoslavije i Srbije na Kosovu. ''To nije istina'', odsečno je rekao Haekerup.

Ipak, autoritet prvog čoveka Misije OUN na Kosovu, stavljen je u nezogodan položaj. Možda je to i bio razlog što je Hekerup odmah po povratku iz Beograda prvo zatražio pomoć predstavnika zemalja Kontakt grupe koje na Kosovu imaju svoje kancelarije. Nakon sastanka, svi su se pozitivno izrazili povodom ovog Dokumenta. Američki ured u Prištini je izdao saopštenje u kojem se između ostalog navodi: ''Ovaj Dokument signalizira jasnu posvećenost obeju strana za intenziviranje nastojanja i postizanje postavljenih ciljeva u Rezoluciji 12 44. U vezi sa tim, mi ističemo značaj izbora koji će se održati i važnost tih izbora u izgradnji demokratske samouprave Kosova''. Bila je to kratka i veoma jasna poruka američkog ureda...

Ipak, diskusije se nastavljaju i unutaralbanska mišljenja su počela da se mimoilaze. Nezavisni posmatrači, ali i neke partije sa kritičnijim stavovima i prema albanskoj politici tvrde da su reakcije političkih partija bile više nastojanje da se ovaj Dokument iskoristi u predizbornoj kampanji. Tako se u nekim krugovima smatra da lideri koji tokom čitave predizborne kampanje obećavaju da će Kosovo doneti nezavisnost, sada moraju da pronađu krivca koji ne dozvoljava realizaciju tog cilja, iako im je od ranije već bilo jasno da ''institucije koje će proizaći nakon 17. novembra nemaju nadležnost odlučivanja o statusu Kosova''...

Činjenica je ipak da su sve tri strane: Albanci, Srbi i UNMIK - na istoj poziciji: Bezuslovno brane Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti OUN i ako prve dve nju smatraju zloslutnim Dokumentom za ostvarivanje njihovih aspiracija. Ono sa čime se Albanci nikako ne slažu je ulazak u neku zajedničku grupu za nadgledanje implementacije te Rezolucije. Oni to smatraju kao realizaciju srpskih zahteva za koadministriranje Kosovom što za njih predstavlja ''početak pretvanja Beograda u ključni faktor u rešavanju pitanja Kosova''...

AIM Priština, Besnik BALA