Makedonija i MMF- kraj ljubavi

Zbog neizvesne politicko bezbednosne situacije, odsustva ekonomske strategije, nediscipline i rasipnickog ponasanja vladajuce garniture otkazana donatorska konferencija koja je bila najavljena za decembar, a bilateralni odnosi zaledjeni na neoredjeno vreme!? Zemlji preti bankrot, a ceh rata ce platiti narod!

AIM Skopje, 08.11.2001

Donatorska konferencija za Makedoniju nece biti odrzana ove godine. Nakon nekoliko uzastopnih odlaganja, (juli, septembar, oktobar, pa decembar ), ovo poslednje je, cini se, definitivno! Vise se kao uslov za saziv mogucih investitora uz ciju pomoc bi se sanirale ratne stete i stanje u domacoj privredi, ne postavlja usvajanje ustavnih amandmana i implementacija Ohridskog mirovnog sporazuma, vec se navode mnogo ozbiljniji, ne politicki, vec, navodno, cisto ekonomski razlozi.

Kap koja je prelila casu strpljenja i tolerancije medjunarodnih finansijskih zandara, pod cijom se budnom kontrolom Makedonija nalazi od 1994 godine,( kada je dobila prvi novac na ime STF aranzmana) je odluka Vlade da, bez konsultacija i odobrenja od MMF, smanji stopu akciza za uvoz autobomila sa 25% i 50% na svega 7,5 procenata. Kako bi popunila praznu drzavnu kasu, odnosno, podigla vlastiti rejting pred prestojece vanredne parlamentarne izbore. Odluka je suprotna zahtevima MMF koji se zalaze da se budzet puni redovnim putem, revnosnim ubiranjem poreza i doprinosa, naplatom carina i akciza i disciplinovanim stezanjem kaisa na svim nivoima, a ne rasipnistvom i stimulacijom potrosnje.

Nezvanicno se saznaje da su medjunarodni monetarci i uvredjeni i ljuti na makedonsku vladu, ne samo zbog ovog poslednjeg, veci i zbog toga sto u zadnje vreme, takodje bez konsultacija, za kupovinu oruzja daje velike pare. Po procenama eksperata EU cak 10% Bruto Nacionalnog Dohodka. Procenjuje se da se budzetska sretstva, opcenito, trose nekontrolisano i veoma neracionalno, sto je stvorilo deficit od fantasticnih 700 miliona maraka! Neslavni rekorderi u trosenju su ministarstva unutrasnjih poslova i odbrane. Da bi mogli efikasnije da se suprostave naoruzanim albanskim ekstremistima i da odbrane drzavu, odobrena su im posebna, znatno veca sredstva od planiranih. Poslednjim rebalnsom, umesto 123 miliona maraka, koliko je prvobitno bilo predvidjeno Armiji je dato 440 miliona. Policija je svoj mirnodopski budzet od 147 miliona maraka zamenila ratnim, koji je veci za 120, pa do kraja tekuce godine moze potrositi ukupno 276 miliona DM. Strahuje se da ce i ove vanredne sume biti nedovoljne da se zadovolje povecani apetiti pojedinaca koji u ime "visih ciljeva" drzavne pare trose nemilice za razne i vazne i nevazne potrebe vojske i policije i tako, otvoreno se sumnja, pune svoje licne, kao i dzepove rodjaka ili prijatelja. Pri tom se, tvrde medjunarodni finansijski kontrolori, ne postuju stroga pravila nabavki. Najcesce se kupuje bez raspisivanja tendera, dogovorima ispod ruke i u cetiri oka. Posebno zabrinjava i to sto je poreska evazija stalno u porastu, sto izaziva debalans izmedju prihoda i rashoda u drzavnoj kasi. Trenutno iznosi 158 miliona maraka. Za samo tri meseca primene rebalansiranog budzeta, izuzev prihoda od VAT poreza na dodatnu vrednost od kojeg je sakupljeno 82 miliona maraka, sve druge stavke su negativne. Najvece su rupe od nenaplacenih carina 47 miliona i akciza - 186 miliona maraka.To se pravda padom uvoza, nerealnim projekcijama i bezbednosnom krizom, u sta MMF bas posve ne veruje.

Sve navedeno je uticalo da se donese odluka o neorganizovanju planirane donatorske konferencije za Makedoniju do daljnjeg. Do nekih "boljih vremena"! Sta se pod tim podrazumeva, niko ne objasnjava zabrinutim gradjanima na cija ce pleca, po svemu sudeci, pasti najveci teret bezbednosne i ekonomske krize.

Makedonija ovim potezom MMF gubi veoma mnogo. Ne samo 150 miliona maraka koje su od danatora ocekivani za sanaciju ratnih steta, vec i 50 -tak miliona eura pomoci Evropske Unije, 45 miliona maraka vec odobrenih grantova vlade Holandije koji se moraju povuci do 20 novembra, jer ne mogu biti prebaceni za sledecu godinu i td. Za popunjavanje platnobilansne rupe, kao i za otplatu inostranih dugova ce morati da se koriste devizne rezerve sa svim rizicima po stabilnost nacionalne valute, inflacije i ostalog sto od toga vreba!

Odnosi Makedonije i MMF nikada nisu bili gori, ocenjuju nezavisni ekonomski analiticari. Od 1992 godine kada je, kao jedna od zemalja naslednica nekadasje SFRJ Makedonija pristupila Fondu, do ove 2001, zajednicki se proslo kroz vise nivoa bilateralne saradnje. Prvi aranzman, takozvani STF za sistemsko prestrojavanje od 40 miliona americkih dolara je zakljucen 1993 godine, kada je tek pocelo oblikovanje makedonske ekonomije i kada je rupa u budzetu bila veca od sadasnje. Ali su tada vremena bila drugacija! Makedonska oaza mira je sada pretvorena u pustinju, ironicno potsecaju skeptici. Zatim je usledio prvi stendbaj aranzman od 35 miliona dolara za pomoc vladinoj stabilzacjijonoj politici, sklopljen krajem 1994 godine, a postao operativan 1995 kada se zemlja suocavala sa eksternim sokovima izazvanim sankcijama OUN prema SRJ i trajao 13 meseci. Treci, ovoga puta ESAF aranzman je Makedoniji dodeljen 1997 godine, posto je cela 1996, u vreme grckog ekonomskog embarga, protekla bez medjunarodne finansijske podrske. Bio je "tezak" 75 miliona dolara i trebao je da traje tri godine, pod uslovom da se privatizuje ili likvidira 12 u to vreme kolektiva gubitasa. Danas je njihov broj trocifren! Aranzman ESAF je bio u funkciji svega godinu i po dana. Usporene reforme, izbori i dolazak nove vlade Kolacijie za promene su bili razlog sto je zemlja jos novih 365 dana ostala bez pomoci medjunarodnih monetaraca. U 1999 godini je bio na redu CCFF aranzman za zastitu od neocekivanih spoljnih uticaja na ekonomiju, ali je dosla kosovska kriza. Makedonija je tada, treba li potsecati, prihvatila 360 hiljada izbeglica, pa joj je MMF omogucio da povuce 19 miliona dolara iz kvote takozvanog zajma za kompenzacije. Ostale, takoreci, tri puta vece troskove zbrinjavanja izbeglica je morala snositi sama, sa velikom dozom gorcinom potseca ministar finansija Nikola Gruevski, strahujuci da ce se isto zemlji dogoditi i sa ratom! Tek krajem novembra 2000 godine krenulo je nabolje, pa je Makedonija sa MMF zakljucila kombinovani aranzman za smanjenje siromastva PRGF (kojim je zamenjen dotadasnji ESAF) i reformski EFF, zajedno vredan 45 miliona dolara. Od njih je uspela da iskoristi svega jednu transu od 3,5 miliona dolara. Trenutno se Makedonija nalazi pod specijalnim sestomesecnim monitoringom, na takozvanom "mostu za aranzman" kako ga naziva sef pregovarackog tima MMF Bisvardjit Banerdji. To prakticno znaci da saradjuje sa monetarcima u pracenju svih ekonomskih kretanja, radi na utvrdjivanju potreba koje ce se prezentirati eventualnim donatorima kada za to dodje vreme, priprema makroekonomsku politiku za sledecu godinu i strategiju izlaska zemlje iz krize. Uz to ima zadatak da normalizuje ekonomske tokove i spasi drzavu od klasicnog bankrota pred kojim se nalazi!

Odlaganje odrzavanja donatorske konferencije u javnosti izaziva razlicite reakcije. Jedni smatraju da je odnos MMF prema Makedoniji neprincipijelan i krajnje nekorektan, a na nju je od strane svih faktora medjunarodne zajednice izvrsen ogroman pritisak da zadovolji zahteve Albanaca i reformira Ustav, sto ce reci, da se iz temelja promeni. U znak kompenzacije, treba da bude nagradjena, a ne kaznjena! Drugi su, pak, uvereni da je "otkazivanje ljubavi" bilo neminovno u uslovima rasipnickog ponasanja vladajuce vrhuske koje je osobito doslo do izrazaja u vreme najvece krize sa kojom je zemlja uopste bila suocena tokom desetgodisnje nezavisnosti. Savetuju vladi da razloge za fijasko u odnosima sa MMF traziti u vlastitom dvoristu!

Rat je Makedoniju vratio na pocetak tranzicije, ocenjeno je ovih dana na tribini nezavisnih ekonomista u organizaciji revije za biznis i politiku "Kapital" na kojoj je raspravljano o perspektivama buduceg razvoja. Zbog nesposobnih menadzera i politicara, uz to jos i gramzivih, zbog okruzenja u kojem se nalazi, te bezbednosne i politicke krize sa kojom je suocena, Makedonija nije iskoristila ponudjene sanse za ubrzan razvoj. Najvise je primedbi i kritika izreceno na racun katastrofalno lose sprovedene privatizacije drustvenog kapitala, na neodlucnost u rezavanju sudbine gubitasa, odnosno oslobadjanju drzavne administracije od prebukiranosti zaposlenima. Ukazano je i na neodgovornost u reguliranju budzetske potrosnje koja je od 1996 do juna 2001 godine, na primer, porasla za neverovatnih 77%. To je iz zemlje bukvalno oteralo gotovo sve inostrane investitore.

Sve dosadasnje vlade su lagale narod, culo se izmedju ostalog na ovom skupu. Bivsi ministar finansija Boris Stojmenov je izneo podatak da je spoljni dug zemlje dostigao 51% BDP, sto izaziva probleme u likvidnosti. Prevedeno na jezik obicnih smrtnika znaci da je Makedonija vec protektorat medjunarodne zajednice! Pitanje je dana kada ce MMF uvesti valutni bord da bi obezbedilo naplatu potrazivanja investitora i zajmodavaca. Takvo nesto je Banerdji vec nagovestio, ali se premijer Ljubco Georgievski, navodno, energicno usprotivio, jer drzava za sada jos uvek uredno namiruje svoje spoljne obaveze. Veliki je samo znak pitanja dokle ce to moci.

Neki ekonomisti predlazu promenu odnosa prema MMF od kojeg je drzava do sada ukupno dobila 214 miliona dolara. Recept je u stilu one narodne: " u se i u svoje kljuse". Ukoliko se dosledno sprovede za samo jedan mandat bilo koje vlade, moguc je, tvrdi se, efekat poput sve dosadasnje pomoci MMF. Predlazu se reforme u svim segmentima drzave. Pre svega se navodi odlucno smanjenje zaposlenih u javnoj administraciji gde radi 90 hiljada ljudi, a realne potrebe se mogu zadovoljiti sa svega 30 hiljada. Samo na ime plata bi se ustedelo 360 miliona maraka godisnje! A zatim se mora raskrstiti sa svima koji negativno posluju, ma koliko god to bilo bolno, vodeci pri tom racuna o socijalnom elementu. Za gladnu raju treba obezbediti ne samo 100 maraka novcane pomoci mesecno za mizerno prezivljavanje, vec i nova radna mesta!

Lopta je dakle "pred golom" makedonskih zvanicnika. Od toga da li ce uvideti greske i promeniti stil "igre" zavisi buducnost zemlje, koja, u trenutnim okolnostima, nazalost, izgleda krajnje neizvesno!

AIM -Skoplje

BRANKA NANEVSKA