Civilni avion "provučen" kao vojna oprema

Slovenija i NATO

Drnovšekov kabinet je bez većih rasprava odobrio novu, 533 miliona nemačkih maraka tešku finansijsku injekciju za vojsku, a pride je na spisak neophodne vojne opreme uvrstio i novi avion za vladu.

Ljubljana, 06.11.2001.

"Ukoliko se ne odlučimo, onda ćemo izgubiti kredibilitet u medjunarodnim odnosima i postati jedna od država koje Amerikanci nazivaju 'failed countries'. To su države koje nisu sposobne da same obezbede sopstvenu nacionalnu bezbednost." Ovim rečima je slovenački ministar odbrane Anton Grizold objasnio novu nacionalnu investiciju odmah posle sednice vlade na kojoj je odobreno dodatnih 60 milijardi tolara (ili 544 miliona nemačkih maraka) za opremanje slovenačke vojske. Nekoliko dana kasnije preko slovenačke granice stižu pokretni raketni lanseri vrste Roland II, koji su efikasni u gadjanju ciljeva na visini do 3.500 metara. Roba, ipak, nije nova; kupljen je polovni raketni sistem koji je do sada služio nemačkoj mornarici.

Iako bi posle poslednjih terorističkih napada u SAD bilo na mestu pitanje da li u uslovima globalizacije uopšte postoji država koja može potpuno sama da osigura svoju bezbednost, naročitu pažnju u ovom slučaju zaslužuje brzina kojom je slovenački parlament odobrio dodatna sredstva za vojsku. Eksperti za vojna pitanja su bili jednoglasni u oceni da su na tako preku odluku, pored želje Slovenije da obezbedi što brži ulazak u NATO i stvarnih potreba slovenačke vojske, u izvesnoj meri uticale i medjunarodne prilike posle terorističkih napada u SAD i vojne akcije protiv Afganistana.

Ovo nije prvi dodatak za budžet Slovenačke vojske, mimo redovnih odvajanja iz državne kase; tako je slovenački parlament 1994. godine odobrio za vojsku pored redovnog budžeta i "vanredna" sredstva u visini od 1022 miliona nemačkih maraka. Izdatak je, prema zvaničnoj interpretaciji, bio nužan pošto Slovenija (uprkos činjenici da je od bivše jugoslovenske vojske nasledila više od 80 tenkova, na desetine borbenih vozila, kompletno pešadijsko naoružanje i slično) "podiže vojsku takoreći iz ničega". Od pomenute sume je oko 877 miliona dem već potrošeno, a novih 533 miliona nemačkih maraka biće potrošeno na opremanje 10. motorizovanog bataljona (prethodnica snaga za brza dejstva) i sličnih jedinica. Uprkos tome predstavnici Ministarstva odbrane tvrde da su izdaci Slovenije za odbranu relativno skromni - od 1,23 odsto u 2000. pa do 1,56 odsto u 2005. godini.

U Sloveniji su podeljena mnenja o tome je li povećanje izdataka za vojsku u vreme sve očiglednije recesije zaista mudar potez. Ekonomisti upozoravaju da bi država morala da poveća javnu potrošnju, ali privrednici u trošenju para za vojnu opremu ne vide posebnu korist za sebe. Posebno što se retko ispunjava zakonima regulisana obaveza "kontra-nabavke", dakle obaveza prodavca oružja da odredjeni iznos od naplaćene robe potroši na kupovinu slovenačkih proizvoda. U vreme kada vlada svako pojeftinjenje benzina kompenzuje povećanjem trošarina, kada inflacija uprkos višegodišnjim obećanjima vlade nikako da se spusti ispod magične granice od 8 do 9 %, sve glasnije se čuju glasovi onih koji bi želeli da se troškovi za vojsku smanje, a ne da se konstantno povećavaju. Tu je jasan i jedan od slovenačkih najuspešnijih privrednika, direktor Mercatora Zoran Janković, koji je izjavio da bi država morala da "smanji troškove za vojsku", a za njega ne bi moglo da se kaže da nema dobre veze u aktuelnoj vlasti.

Nova finansijska pomoć vojsci izaziva brojne nedoumice i zbog propusta prilikom proteklih nabavki vojne opreme. Vojska je, na primer, za potrebe jedinica veze kupila 50 terenaca marke Puch, da bi posle montaže opreme utvrdila da su preopterećeni i kupila 50 novih kamiona. Niko nije odgovarao zbog te "omaške". Nije bila ništa manje nesretna kupovina aviona marke "Pilatus PC-9". Radi se o trenažnim propelerskim avionima koji su nadgradjeni elektronskom tehnikom supersoničkih aviona kako bi slovenački piloti koji su u JNA leteli na MIG-ovima ostali "u štosu". Danas je pod znakom pitanja upotrebljiva vrednost rečenih aviona. Potom su se u Izraelu kupljene haubice od 155 milimetara pokazale kao preteške za težak ili mokar teren. Usledio je novi problem posle nadgradnje 30 tenkova T-55 - Ministarstvo odbrane je obustavilo nadgradnju narednih 15 tenkova proglasivši projekat "neracionalnim". Iz posebno odobrenih sredstava je kupljen i poseban radar, predvidjen da se postavi na Meninu planinu, ali je stvar propala kada se pobunilo lokalno stanovništvo koje o tom potezu uopšte nije bilo obavešteno, ali je čulo da radari mogu biti uzročnici različitih obolenja... Zato radar već pet godina čami u skladištu, a Slovenija još uvek nema radarsku sliku istočno od Ljubljane.

Konačno, vlada je prilikom usvajanja poslednjeg posebnog vojnog budžeta povukla neobičan potez. Na spisak "vojne opreme" je svrstala i novi civilni avion Falcon 900EX francuskog proizvodjača Deso (Dassault), što će slovenačke poreske obveznike koštati 35 miliona nemačkih maraka. Radi se o letilici sa 12 ili po potrebi 19 sedišta, tri motora i doletom do 8.332 kilometara. Naravno, sve za potrebe vlade. "Ako mislite da vlada nije postupila u skladu s zakonom - onde je tužite!" odbacio je na konferenciji za štampu primedbe o nezakonitosti ministar odbrane Anton Grizold. On nije krio da je postignut kompromis u stilu "ti (ministar odbrane), nama (vladi) - avion, mi tebi - dodatne pare za vojsku". Trgovina na nivou, nema sumnje.

Igor Mekina (AIM Ljubljana)