Danguba

Na osnovu onog sto se u Makedoniji dogadja pedantni hronicar bi mogao zakljuciti da se u njoj nista ne dogadja. Ali, opasno zaludno trosenje vremena moze zemlju dovesti u pravi krvavi rat.

AIM Skopje, 4.11.2001

Na zadnjem susretu sa novinarima predsednik makedonskog parlamenta Stojan Andov izneo je svoju (optimisticku) procenu da ce do kraja ove nedelje doci do usvajanja ustavnih amandmana, a odmah zatim, nakon uskladjivanja termina sa pretstavnicima Evrope, i do njihovog svecenog proglasenja. Time bi parlament ostvario najvazniju obavezu koja proizilazi iz okvirnog sporazuma lidera 4 najacih parlementarnih partija. Na istom presu Andov - koji slovi kao najbolji ovdasnji dokaz da su politika i najstariji zanat na svetu dosta bliski - u svom stilu izjavio da se kraja meseca u parlamentu mora debatirati o samoraspustanju, da bi vanredni parlamentarni izbori bili odrzani u terminu predvidjenom okvirnim sporazumom (27.1.2002).

Andov ne bi bio Andov ako na samoj pres konferenciji nije izrekao jos nesto, sto je stvorilo pravu konfuziju. On je izjavio da ce iskoristiti sva zakonska ovlascenja koja mu stoje na raspolaganju da ne proglasi ustavne promene ukoliko za njih ne glasaju dve trecine parlamentaraca Albanaca. De jure time amandmani nece stupiti na snagu. Tako je parlamentarni spiker ponovio ekvilibristiku po kojoj je nadaleko poznat. U jednom istom danu, na jednom istom susretu sa novinarima bio je optimista u pogledu zavrsetka parlamentarne procedure usvajanja ustavnih promena koja je probila sve rokove, time dokazao da je za implementaciju bez uslovljavanja i da je kooperativan u odnosu na zahteve medjunarodne zajednice, a u isto vreme ukazao na dve mogucnosti koje se mogu iskoristiti za suprotnu opciju. Prvo, da se parlament samoraspusti ne obavivsi posao, drugim recima da se rasprava o ustavnim promenama razvlaci do kraja meseca, koji je i zadnji termin za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora za kraj januara. Drugo, po ko zna koji put da se krivica razvlacenja implementacije okvirnog sporazuma prevali na drugoga, u ovom slucaju albansku Partiju za demokratski prosperitet (PDP) koja odbija da glasa za ustavne promene ukoliko se predlozi novi tekst preambule, onakav kakav nije predvidjen ohridskim okvirnim sporazumom.

Za ovu drugu varijantu Andov ima dobru argumentaciju. Ustav iz 1991 izglasan je bez glasova albanskim paralamentaraca. Ta "fabricka greska" je simbolom nametanja volje makedonske vecine nad albanskom manjinom, desetgodisnjeg neusvajanja politickih zahteva Albanaca.. svega onog sto je uzeto za opravdanje pocetka rata. Neglasanje polovine albanskih parlamentaraca za ustavne promene tako ne znaci samo nesaglasnost da ponudjeno bitno popravlja stanje koje e dovelo do rata, vec ostavice otvorenu mogucnost daljeg produzavanja nesporazuma dvaju najvecih opulacija u Makedoniji.

Ali Andov je i u ovom sedammesecnom ratu vise puta pokazao da sve sto je radio jeste da je brinuo o ostvarivanju svojih konkretnih interesa. Kada je prekinuo parlamentarnu sesiju odlucivanja o pocetku ustavnih promena, prakticno je resio sukob vlade i grcke "Okte" sa nekadasnjim naftnim monopolistom "Makpetrolom", koji je u Andova investirao od samog pocetka. Sada, po misljenju Socijaldemokratskog saveza (SDSM), kojeg je izrekao koordinator njihovih parlamentaraca Nikola Popovski, Andov zastupa stavove, igra ulogu "losta" za VMRO-DPMNE u scenariju smetnji za implementaciju okvirnog sporazuma. Andov licno time dobija garanciju da ce uprkos gubljenju snage njegove Liberalne partije, on ipak opstati na politickoj sceni, time sto ce mu biti placena cena za njegove sadasnje usluge u vidu neke znacajne pozicije nakon sledecih parlamenarnih izbora. Za SDSM nije sporno i to da je Andov na pomenutoj pres konferenciji prakticno najavio spektar mogucnosti za dalje razvlacenje usvajanja ustavnih promena.

U tom pravcu je u javnosti izbacena i ideja o novoj vladi pre odrzavanja novih parlamentarnih izbora. Ideju je promovirao premijer Ljubco Georgievski u intervjuu za TV A-1, izjavivsi da ne veruje da ce ova njegova vlada doziveti nove izbore. Tome su se nadovezale speklulacije o novoj koaliciji VMRO-DPMNE sa starim partnerima Demokratskom alternativom i VMRO-VMRO, kao i suprotne o koaliciji SDSM sa istim manjim partijama.

U okviru scenarija za tehnicku vladu, koja bi na sebe preuzela breme i odgovornost za sprovodjenje okvirnog sporazuma i stvorila uslove za fer izbore, spekulira se i imenom bivseg ministra unutrasnjih i spoljnjih poslova Ljubomirom Frckovskim, kao njenim premijerom. Frckovski, u momentu veoma uticajan savetnik potpretsednice VMRO-DPMNE Dosta Dimovske i predsednika drzave borisa Trajkovskog, kazu "pali i gasi" u vladi Georgievskog. Po ovom scenariu, Frckovski bi na sebe i svoju tehnicku vladu "ponizavajucu ulogu" makedonskih partija u implentaciji okvirnog sporazuma, a s druge strane bi svojimm moralnim i politickim integritetom bio garancija da ce novom izbornom legislativom otstranio mogucnost zloupotreba na izborima. I ovde problem je u tome sto Frckovski verovatno sebe smatra sampionom demokratije i idealnim autorom projekta "Makedonija demokratska drzava", ali mnogi smatraju da njegove politicke ambicije, kao "covek za sva vremena" vec placa brzom promenom svojih politickih mislenja.

U ovoj dangubi ima i mnogih drugih stvari koje scenaristi haosa cini se umesno realiziraju. Ovdasnji mediji, posebno oni na makedonskom, postali su zrtve podmetanja afera sto se vec prevara u pravi proces gubljenja njihovog kredibiliteta kod njihovih konzumenata. Ovim medijima stizu dobro zapakovane afere na koje se oni "navlace" jer su pre toga od istih izvora dobili istinite fakte o aferama koje su objavili. Sada, nasedaju dobro osmiljenim podmetanju, pa tako "Dnevnik", koji je usao u populisticku avanturu, je na osnovu svojih izvora objavio seriju napisa o poveznosti Osama Bin Ladena sa nacionalnom oslobodilackom armijom, "Utrinski vesnik" je od njega uzeo i produzio aferu o masovnoj grobnici nestalih lica, zrtava NOA. Afere koji je po nekima podmetnulo MUP i njen prvi covek Ljube Boskovski, koji pak o svemu tome u javnosti sada izlazi sa ogradama svojstvenim odgovornim i pazljivim politicarima... Sve to treba da otupi ostricu sedme sile u vreme neposredno pre izbora, vreme u kome bi politicari trebali platiti cenu za svoju nesposobnst.

Gotovo je cudno kako lako ove stvari prolaze: Andov ce i dalje manipulisati parlamentom kako njemu odgovara, ili zavisno od toga koja opcija ima visu cenu. Frckovski ce i dalje prakticirati "skolu demokratije" po njegovim uzansima, ministar unutrasnjih ce i dalje svojom "poezijom" u vidu "patriotizma", MRTV i dalje zavisno do narudjbi upotrebljavati meksi ili tvrdji propagandisticki jezik. U takvom haosu i dalje ce o ekonomiji u raspadanju, izmedju ostalog i zbog izostajanja strane pomoci i kredita, koji se uslovljavaju zavrsetkom implementacije okvirnog dogovora, govoriti samo u kontekstu socijalnih tenzija, omogucnosti da se one kombiniraju sa nezadovoljstvom makedonske populacije "ponizavajucim" po njih sporazumom, kojim iz temelja teba da se menja njihova nacionalna drzava. Vec se u javnosti javljaju nova udruzenja gradjana protiv okvirnog sporazuma, koji i prete oruzanim suprotstavljanjem svojih simaptizera, koje vode prepoznatljivi ljudi koji su se ranije nalzili u ulozi lidera nezavisnih sindikata, udruzenja stecajnih radnika, inicijatora blokada puteva i sl.

U Makedoniji veci deo javnosti i makedonskih politicara i dalje slepo smatra da je mir moguc bez ispunjavanja minimalnih promena koje nudi ohridski sporazum, da neaktivnost makedonske UCK jeste rezulat njene nemoci ne kooperativnosti. Na zalost, kako vreme odmice, sve bliza je opasnija varijanta moguceg razvoja stvari - ulaska u novi, pravi krvavi rat.

AIM SKOPJE

ISO RUSI