Univerzitet u Mitrovici
Mitrovica, 3.11.2001.
Pored početka predizborne kampanje za centralne organe vlasti na Kosovu, tokom oktobra meseca dominirala je još jedna tema - vezana za obrazovanje. Preciznije, da li će studenti srpske nacionalnosti ubuduće nastaviti svoje studije na Kosovu ili će kao u poslednje dve i po godine sticati visoko obrazovanje po raznim fakultetima - kojeg su nazivali ''Prištinski univerzitet''- u Srbiji. Razlog tome je što su nastavu pohađali uglavnom kod profesora koji su do 1999. godine držali nastavu na Univerzitetu u Prištini.
Dilama je bilo kod svih strana, a rezultat je još uvek vrlo zamagljen. U srpskoj zajednici dolazilo je do različitih stavova – od toga da se taj Univerzitet zove ''Prištinski Univerzitet'', aludirajući na kontinuitet onog u glavnom gradu Kosova, pa do toga da se radi o ''povratku Prištinskog Univerziteta''. Predstavnici kosovskih Albanaca su smatrali da se radi o paralelnoj instituciji i da se početkom njegovog rada krši Rezolucija 1244. Članovi medjunarodne administracije čini se da su povlačili više poteza. Izgleda da su prvo bili dozvolili otvaranje jednog Univerziteta u severnom delu Mitrovice, a zatim su naveli da neće podržavati paralelne institucije...
Ipak, 22. oktobra svečano je obeležen početak nastave na srpskom jeziku u objektu Univerziteta u severnoj Mitrovici tj. počeo je sa radom pravni, filozofski (odsek filologija) i fakultet umetnosti. Zgrada Fakulteta umetnosti nalazi se u Zvečanu, Pravni i Filozofski u Mitrovici. Toga dana su svečano uručeni i indexi studentima prve godine.
Mogućnost da na Kosovu otpočne rad fakulteta na nastavnom srpskom jeziku prvi put se čula aprila meseca, ali ta ideja se tek uzgred pominjala na konferencijama za novinare. Prema tadašnjem raspoloženju srpske javnosti na Kosovu, malo ko je verovao da se tako nešto može i realizovati. Najozbiljnije su težnje ovdašnjih pripadnika srpske zajednice doživljavali roditelji I studenti koji su pohađali nastavu na "prištinskom univerzitetu" i koji potiču iz Srbije. Svoje neslaganje i revolt da fakulteti umesto u Srbiji - nastave sa radom na Kosovu pokazivali su blokiranjem saobraćajnica u Srbiji i organizovanjem protesta. Izgleda da je primaran bio strah od dolaska na Kosovo, odnosno zato što su smatrali u da nisu bezbedni. Parole tipa "Nećemo na Kosovo", "Ko nama garantuje bezbednost" i sl. samo su razbesnele građane srpske nacionalnosti na Kosovu. Na pitanje u tada sprovedenoj anketi u severnoj Mitrovici "da li studenti u Srbiji imaju pravo na proteste?", odgovori su glasili: "Treba da ih bude sramota, šta mi koji smo ostali ovde, nismo ljudi nego stoka?", zatim "To je Univerzitet koji pripada Kosovu što i njegov naziv pokazuje. Kome se ne sviđa ne mora ni da dođe!", onda "Ja imam dete od šest godina i ovde je sa mnom u Mitrovici I nije jedino, svi su ovde sa decom. Pa da li smo mi ili oni ludi. Život moga deteta nije bitan, a njihov jeste, ne moraju ni da dolaze, ko neće ne mora ali naši fakulteti moraju da se vrate" Međutim, protesti su započeli u Srbijim, a studentima i njihovim roditeljima pridružili su se i neki profesori koji su potpisali peticiju protiv početka rada Pravnog, Filozofskog i Fakulteta umetnosti na Kosovu.
Shvativši da se gubi kontrola nad situacijom vezanom za početak akademske godine za studente srpske nacionalnosti, član Koordinacionog centra za Kosovo Marko Jakšić je u susretu sa novinarima rekao "da se vodi kampanja koja dobija sve veći intezitet protiv 'povratka Prištinskog Univerziteta' na prostoru severnog Kosova i da postoje mnoge neistine kako bi se povratak onemogućio". I profesor na Pravnom fakultetu, čiji su profesori držali nastavu u Vranju, Ljubica Mandić je izrazila svoju zapanjenost "onim što rade pojedine njene kolege i studenti" kako bi nastavili sa predavanjima i studijama u Vranju. "Pojedini studenti su prisiljavali druge da potpišu peticiju da ne žele da se vrate na prostoru severnog Kosova, a na sednici naučno-nastavnog veća koja je održana u maju, 95 odsto članova kolektiva se nije složilo sa ovom odlukom", prenela je Mandić. Ona je još dodala da su protiv studiranja na Kosovu uglavnom osobe koje nisu živele i radile dugo na ovom prostoru, odnosno da se radi o licima koja su primljena u radni odnos poslednje tri do četiri godine. Već 30 avgusta održana je i prva sednica nastavno-naučnog veća profesora srpske nacionalnosti na rudarsko- metalurškom fakultetu u sevrnom delu Mitrovice, na kojoj je uskladu sa već donetom odlukom vlade Srbije data saglasnost da se u Mitrovicu, Zvečan i Zubin Potok započne nastava na srpskom jeziku. Rektor srpskih studenata Gojko Savić izjavio je da je Rektorat "premešten u Mitrovicu" i da će za 14 dana biti osposobljene i prostorije, a da je na vladi Srbije da objekat YU programa bude predat studentima kao i da su predviđena montažna odeljenja za smeštaj studenata. Na istom sastanku je dogovoreno da će naredne 2001. godine početi nastava i na Medicinskom, Prirodno-matematičkom i Poljoprivrednom fakultetu.
Predstavnici studenske Unije pravnog fakulteta posetili su severni deo Kosova kako bi se uverili da se radi o koliko toliko bezbednoj sredini I otišli su zadovoljni. No, predsednik Saveza studenata Pravnog fakulteta je nakon zvanične odluke vlade Srbije 15.oktobra - da se "sedište Univerziteta u Srbiji privremeno izmesti u Kosovsku Mitrovicu, kao i da studenti koji ne žele da studiraju na Kosovu mogu da se prebace na neke druge fakultete u Srbiji", ponovo organizovao blokade puteva. Predstavnici studenske Unije pravnog fakulteta (studenti srpske nacionalnosti) optužili su dekana Slobodana Barača "da vrši pritisak na neke studente kako bi protestovali, ucenjujući ih ispitima", predsednika Saveza studenata pravnog fakulteta da je dekanov "pion". Na sledećoj sednici nastavno-naučnog veća, održanoj 17.oktobra odložen je početak akademske godine za 22. oktobar.
Istog dana održan je i miting ispred objekta rudarskog Fakulteta za prestanak protesta u Srbiji, u organizaciji Studenske unije. Rezultat svega ovoga je početak nastave krajem oktobra meseca.
Sada ostaje da se vidi kako će se cela priča završiti, imajući u vidu poslednje stavove međunarodnih predstavnika na Kosovu. Šef UNMIK-a Hans Haekerup je izneo stav da se ovaj Univerzitet neće priznati od strane administracije OUN jer nije dobio dozvolu za rad od UNMIK-a te da se radi o nelegalnoj instituciji. Mihael Daksner, međunarodni administrator Univerziteta u Prištini, u jednom intervjuu je istakao da na Kosovu postoji samo jedan Prištinski Univerzitet na čijem je čelu on i da je sve ostalo falsifikat. Portparol UNMIK-a u Kosovskoj Mitrovici Djordji Kakuk kaže da dogovor oko Univerziteta na nastavom srpskom jeziku još nije postignut, ali da se zna da će fakulteti (Univerzitet) biti pod pokroviteljstvom UNMIK-a, da će diplome biti priznate u Evropi, kao da će UNMIK finansirati Univerzitet, tj. da će se obezbediti sredstva iz kosovskog budžeta. Profesori srpske nacionalnosti i njihov rektor tvrde suprotno: da će fakulteti (Univerzitet) biti finansirani od strane Ministarstva prosvete Srbije te da će svi Univerziteti i oni u Srbiji imati diplome koje će se u budućnosti priznavati i u Evropi. Poslednju izjavu šefa civilne Misije UN na Kosovu Hansa Hekerupa u kontekstu ovog pitanja - da se na Kosovu neće prihvatiti paralelne institucije, Suzan Manuel portparol UNMIK-a je objasnila navodeći da se još nisu okončali razgovori na temu univerziteta na severu Kosova.
Za sada je nepoznato da li je tokom razgovora između g.Hekerupa i zvaničnog Beograda u cilju izlaska kosovskih Srba na parlamentarne izbore 17. novembra pokrenuta i tema Univerziteta. Nevezano za to, činjenica je da studenti srpske nacionalnosti bez ikakvih prepreka pohađaju nastavu na pomenutim fakultetima. Ne smeta im što nemaju dozvoluUNMIK-a, što se objekti i nastava smatraju nelegalnim. Jedan profesor je ovih dana izjavio: "Najbitnije je da je, da su fakulteti počeli sa radom, a da li ih UNMIK priznaje ili ne to je već njihov problem"
AIM Mitrovica, Valentina Čukić