Ko je naručio ubistvo?

Ubica Željka Ražnatovića Arkana osudjen na 20 godina zatvora

Na maratonskom sudjenju saslušano je 70 svedoka, izrečene su mnoge šokantne stvari i optužbe, ali je na kraju ispalo da "niko ništa nije video", što je, u obrazloženju presude konstatovao i predsednik sudskog veća Dragoljub Djordjević: "Neshvatljivo je da veliki broj svedoka iz hotela , kako su izjavili, ništa nisu videli. Ubedjeni smo da veći broj njih, ili nije hteo, ili nije smeo, da to kaže i pomogne sudu da utvrdi istinu"

AIM, Beograd,3.11.2001.

Sudjenje okrivljenima za ubistvo Željka Ražnatovića Arkana, komandanta Srpske dobrovoljačke garde, zvanično poslastičara i "biznismena" koji se bavio širokim spektrom poslova, završeno je. Ubica je osudjen na 20 godina zatvora, podstrekači i pomagači od 15 do tri godine, ali su ključne stvari ostale nerazjašnjene - ko je naručilac i koji je motiv ubistva.

Na maratonskom sudjenju (održano je 30 pretresa), saslušano je 70 svedoka, izrečene su mnoge šokantne stvari i optužbe, ali je na kraju ispalo da niko ništa nije video, što je, u obrazloženju presude konstatovao i predsednik sudskog veća Dragoljub Djordjević:"Neshvatljivo je da veliki broj svedoka iz hotela , kako su izjavili, ništa nisu videli. Ubedjeni smo da veći broj njih, ili nije hteo, ili nije smeo, da to kaže i pomogne sudu da utvrdi istinu".

Arkanov ubica, policajac Interventne brigade beogradske policije Dobrosav Gavrić (u trenutku izvršenja krivičnog dela bio je na bolovanju, a policija je od početka u svojim saopštenjima tvrdila da se radi o njihovom "bivšem" pripadniku, što nije tačno) na sudjenju je, kao i njegovi saučesnici, negirao da je izvršio to krivično delo, tvrdeći da se u hotelu "Interkontinental" našao slučajno. Na pitanje sudije zašto je onda na sebi imao pancir, odgovorio je da mu je "bilo hladno, pa ga je obukao". Umešanost u ubistvo negirali su i njegovi saučesnici.

Ražnatović je ubijen 15. januara 2000. godine u beogradskom hotelu "Interkontinental", zajedno sa ljudima koji su bili sa njim u društvu – prijateljem i poslovnim partnerom Milenkom Mandićem i funkcionerom savezne policije Draganom Garićem. Njegov telohranitelj, koji je bio udaljen desetak metara, uspeo je da rani ubicu (igrom slučaja metak je pogodio bočni spoj pancira, koji ne pruža zaštitu, a policija je, posle tog saznanja, pojačala nadzor nad bolnicama.

Ranjenog Gavrića pomagači prebacuju u Loznicu (odakle je, inače, većina aktera ubistva), vode ga kod privatnog lekara (takodje je osudjen za pomaganje), a ovaj im, kada vidi o kakvoj povredi se radi, nalaže da idu u bolnicu. U bolnici Gavrića prijavljuju pod lažnim imenom Dragan Glišić, a lekari potom, kako propisi nalažu, obaveštavaju policiju da je dopremljena osoba sa ranom od vatrenog oružja.

Ko stoji iza Arkanovog ubistva, kao da nije ni pokušano da se razreši. Zvanično, sitni "biznismeni", Milan Djuričić Miki (osudjen na 15 godina) i Dragan Nikolić Gagi (u bekstvu), ali u tu verziju niko, a verovatno ni sud, ne veruje, zato je proces i vodjen kako je vodjen, uz maksimalnu opstrukciju policije.

Arkanov kum Borislav Pelević, koji ga je nasledio na mestu predsednika Stranke srpskog jedinstva(SSJ), odmah po ubistvu je rekao da su likvidaciju "komandanta" naručili "CIA i šiptarska mafija" i za to platili pet miliona dolara. Pelević je, posle izricanja presude, direktno optužio "biznismena" Andriju Draškovića, koji je trenutno u zatvoru zbog ubistva, a koji je pominjan u procesu i saslušavan kao svedok, da je jedan od glavnih organizatora, da "i vrapci znaju koja je njegova uloga u Arkanovom ubistvu", kao i da sud i tužilaštvo, i pored dokaza o tome, nisu reagovali.

Posle Arkanovog ubistva krenuo je obračun u beogradskom podzemlju, a likvidirani su svi oni koji su, na ovaj ili onaj način, bili umešani ili pominjani kao mogući organizatori ubistva. Arkanov sin Mihajlo rekao je da su, pola sata posle ubistva, znali da je to organizovao Zoran Uskoković Skole, vodja takozvanog "miljakovačkog klana". Skole je ubrzo likvidiran, kao i mnogi drugi ljudi iz njegovog okruženja. Ubice nikad nisu pronadjene.

Mihajlo Ražnatović direktno je optužio "deo Državne bezbednosti" da stoji iza ubistva njegovog oca, što je teorija u koju su mnogi skloni da poveruju, jer je nerealno očekivati da bi se u avanturu ubistva jednog od najmoćnijih ljudi u Srbiji, koji ima i svoju privatnu vojsku, upustili ljudi koji nemaju debelu "zaledjinu".

"Svi su predosećali da će doći do neminovnih promena u Srbiji i da bi moj otac, kao i uvek, tada stao na stranu naroda. Naravno, strah pojedinaca, pre svega šefa DB Radeta Markovića i bračnog para sa Dedinja, bio je veliki, jer su znali koliki je uticaj na kompletnu policiju imao moj otac. Siguran sam da bi ga kordoni policije bez reči poslušali kad bi im naredio da se razidju i pridju narodu. U to niko ne treba da sumnja. Moj otac je bio nedodirljiv, policija ga je veoma cenila", izjavio je on.

Mihajlo Ražnatović je obelodanio i još jedan važan detalj - da mu je Pelević jednom prilikom preneo "zapanjujuću" poruku Radeta Markovića, koja je glasila: "Nemojte na sudu, odnosno sudjenjima optuženima za ubistvo ništa da pitate okrivljene, budite mirni i staloženi. Dobili ste zeleno svetlo da pobijete sve umešane u Arkanovo ubistvo, ali morate da pazaite da sve bude čisto, bez otisaka".

Najavu preokreta u sudjenju, i to veoma bitnog, doneo je iskaz bivšeg načelnika lozničke policije Vojislava Jekića, koji je za organizaciju ubistva direktno optužio Markovića i Andriju Draškovića. Jekić, koji je organziovao hapšenje Gavrića, posle ubistva se sklonio u Republiku Srpsku, odakle je rodom, a policija je za njim raspisala poternicu. I pored poternice, on se, u pratnji Arkanovih ljudi, pojavio na sudu i tamo ispričao šokantne stvari, na koje, opet, sud nije reagovao da ih, bar donekle, istraži i osvetli, tako da je, posle izjava onih koje je Jekić prozvao, a radi se o visokim policijskim funkcionerima, na taj deo stavljena tačka.

Opisujući optuženog Đuričića kao, uprošćeno rečeno, policijskog "cinkaroša" koji mu je "otkucavao" neke stvari, Jekić je rekao da ga je Miki 15. januara uveče pozvao da se sretnu. "Sišao sam pred zgradu, video Mikija i Gagija. Rekli su mi da je njihov dobar drug povređen, da im treba moja pomoć. Gagi je rekao da treba da im pomognem da ga prebace u Bijeljinu. Rekao sam im ta to ne dolazi u obzir. Gagi me pozvao na večeru i piće, odbio sam. Rekao mi je onda, pokazujući na džip udaljen 4-5 metara:Evo, tu je i Andrija, javi mu se. Upitao sam: koji Andrija? Andrija Drašković. Poznavao sam Draškovića, bio je do vozača u najnovijem džipu 'mercedes', crne boje. Džip je imao crveno i plavo (policijsko) svetlo u braniku. Rekao sam: Ne dolazi u obzir, neću da se javljam nikome.Djuričić mu je tada, kako tvrdi Jekić, rekao i da su do Loznice došli bez problema jer Andrija ima službenu legitimaciju i policijska svetla na džipu, kao i da nema frke, jer je on (Drašković) svakih pet minuta na vezi sa gazdom, generalom Markovićem".

Onda je nastupio najzanimljiviji deo Jekićevog svedočenja, na osnovu čega je, kako kaže, posle tridesetogodišnjeg policijskog staža, osetio da nešto "smrdi". Pozvao je, nakon tog saznanja, svog pretpostavljenog načelnika Uprave kriminalističke policije Dragana Ilića i obavestio ga o svemu."Rekao sam mu da se u celom slučaj uspominje ime Radeta Markovića, a da je u Loznicu te večeri došao i jedan njegov (Markovićev) veliki prijatelj. Pitao sam Ilića da pogodi o kome se to Markovićevom prijatelju radi i on je, nakon kratkog razmišljanja, rekao:Andrija Drašković".

Drašković je, kao i Marković, na sudu demantovao bilo kakvu umešanost u ubistvo, tvrdeći da ne samo da nikada nije bio u Loznici, nego i da ne zna ni gde se ona nalazi, a na pitanje predsednika Veća da li poseduje džip mercedes odgovorio je da ne zna, jer "ima desetak automobila". Na pitanje u kojim zemljama su registrovani ti automobili, tj. čije tablice imaju, odgovor je bio identičan.

Marković je, s druge strane, rekao da Draškovića pozna "površno, sa tenisa" i da mu se ovaj "šlihtao", tj. lažno se u društvu pozivao na nepostojeće prijateljstvo sa njim. Bez odgovora je, medjutim, ostalo pitanje kako je, ako je to istina, Marković Draškoviću, u vreme NATO bombardovanja, dao potvrdu da je pripadnik Resora državne bezbednosti i legitimaciju Službe.

Ražnatovićeva supruga poznata folk pevačica Svetlana - Ceca na sudu se pojavila samo jednom, kao svedok, ispričala da ubistvo nije videla jer je bila u svom butiku, koji se nalazi u sklopu hotela, ali da je videla ubicu kako pre toga sedi u separeu pored Arkana.Arkanova sestra Jasna Diklić, koja je prisustvovala svakom pretresu, tvrdi, opet, da "Ceca zna istinu", kao i da su optuženi bili plaćeni da izvrše ubistvo i da su "bili izmanipulisani od strane DB-a".

"U tome su učestvovali Andrija Drašković i još neki ljudi i sigurna sam da oni neće dobro proći. Istinu znaju i oni koji nisu danas bili u sudnici, uključujući i moju snaju Svetlanu Ražnatović, koja je dan uoči rekonstrukcije zločina otišla u Tursku", rekla je ona.

O budućnosti osudjenih i tome da "neće dobro proći", o čemu se priča u krugovima bliskim podzemlju, govori i Pelevićeva izjava da je "pravda dostižna". Sve vreme od hapšenja osumnjiceni su, inače, bili u potpunoj izloaciji, pretpostavlja se iz straha za njihov život. I Drašković je, po hapšenju za ubistvo Zvonka Plećića, jednog od vodja "surčinskog klana", umesto u klasičnom pritvoru, bio u odeljenju za maloletnike, verovatno iz razloga bezbednosti.

Posle likvidacija ljudi koji su mogli da imaju veze sa "slučajem Arkan", a u dosta slučajeva se radi o takozvanim "honorarnim saradnicima" Državne bezbednosti, u proteklih nekoliko meseci ubijeni su i njegovi bitni ljudi i odani prijatelji - prvo Milan Djordjević Bombona, Arkanova "desna ruka", i "čovek iz senke", a potom, pre desetak dana, i Slavko Mijović Mijaga.Početkom avgusta ubijen je i bivši pripadnik DB Srbije Momir Gavrilović, takodje Arkanov prijatelj i čovek koji je, u vreme dok je Ražnatović sa svojim ljudima ratovao po istočnoj Slavoniji, u toj regiji bio prvi čovek bezbednosti.

Na slučaj Arkan je, za sada, po svoj prilici stavljena tačka, a on praktično nije ni rešen. Većina aktera, s obe strane, koji bi mogli da progovore i razjasne ne samo ubistvo, nego i ostale likvidacije koje su potom usledile, nalazi se pod zemljom. Rade Marković o svemu ćuti i verovatno nikad neće progovoriti, kao što nije progovorio ni o ostalim slučajevima u koje je, kako se sumnja, bila umešana Državna bezbednost u vreme dok je on bio na njenom čelu.

Davor Lukač (AIM)