Objava socijalnog rata

**U ocekivanju usvajanja ustavnih reformi radnicki protesti potresaju Makedoniju. U zemlji pola milijona gladnih. Armija gubitasa i sirotinje

• tempirana bomba.

AIM Skopje, 31.10.2001

Nezadovoljstvo gladnog naroda u Makedoniji ovih dana dostize vrhunac. Masovnim strajkovima oko osam hiljada radnika preduzeca koja godinama negativno posluju, i kojima preti stecaj i likvidacija, pokusavaju da se izbore za spas svojih kolektiva, za isplatu godinama zaostalih plata i doprinosa za zravstveno i penzijsko osiguranje, za jednokratnu novcanu pomoc od 300 maraka da bi obezbedili ogrev i najosnovnije namirnice za prestojecu zimu. Pridruzuju im se i oni koji su vec odavno, zbog katastrofalno lose sprovedene privatizacije drustvene svojine, kao tehnoloski visak ostali bez posla i zivotare sa socijalnom nadoknadom od 100 DM mesecno, kao i oni, mahom mladi i skolovani, koji mogu, a nemaju gde da rade i da zaradjuju za zivot dostojan coveka. Strajkuju cak i piloti najvece domace avio kompanije “Avioimpeks”. Blokiraju se ulice ispred Sobranja, Vlade, ili ministrastava finansija, ekonomije, rada i socijalne politike u glavnom gradu, proleterski zauzimaju fabrike, ili prostorije fabrickih mocnika – uglavnom bogova sa partijskim oreolom, ili opstinskih rukovodstava koja su, po oceni gladnih, “grdno zagorcala ” njihov zivot. I to se desava, manje ili vise, u gotovo svim delovima zemlje. Zaustavlja se saobracaj na glavnim magistralama, opsedaju inostrana diplomatska predstavnistva koja daju iseljenicke vize. Spas samo u obecanoj zemlji Kanadi, na primer, trazi cak 80.000 ljudi, ogorcenih, razocaranih, beznadeznih gradjana Makedonije. Pripadaju raznim etnickim zajednicama, jer beda i siromastvo ne vode racuna o nacionalnosti i ne priznaju granice.

Sezona strajkova je otvorena objavom “rata” vladi premijera Ljubca Georgievskog koja je, mesecima zaokupljena oruzanim sukobima, visokom politikom i vlastitim biznis interesima, na narod jednostavno zaboravila. Kako inace protumaciti podatke koji potvrdjuju da su bas u vreme ratno, vlastodrsci potrosili 375 miliona maraka vise od planiranog za putne troskove i dnevnice, ili da su samo, kako navode, “skromnih 300 nemackih milioncica” dali za kupovinu novog namestaja, kompjutera ili sluzbenih automobila. Za to vreme su ljudi sa radnickih barikada samo povecavali red pred kontejnerima uz ciju pomoc prezivljavaju!

Za to vreme je makroekonomska stabilnost Makedonije bila i jos uvek jeste, na “staklenim nogama”. Rezerve se trose, raste deficit, opadaju proizvodnja i izvoz. Drzavna kasa je sve praznija. Prihodi u njoj od poreza, carina ili akciza su podbacili od 10 do 70%. Glavni uzrok za to nije samo u objektivnim okolnostima izazvanim bezbednosnom krizom, vec u, kako se sve argumentovanije tvrdi, zloupotrebi sluzbenog polozaja prvog carinika Dragana Daravelskog, bliskog saradnika premijera Georgievskog i vernog vojnika partije na vlasti. Da li je, umesto drzavne kase, punio svoje djepove, treba da utvrdi istraga u toku.

Makedonska privreda je u agoniji, a sirotinja se svakim danom povecava. Sa 21% koliko je iznosila 1999 godine, ove 2001 je stigla na 23 procenta, saopstili su statisticari. Ne treba, medjutim, zaboraviti da oni anketiraju samo odredjene grupe ispitanika, sto znaci da realno ima vise gladnih nego sto se zvanicno prikazuje. Procenat je, po oceni nezavisnih ekonomskih analiticara poput dr. Natalije Nikolovske, profesorice ekonomskog fakulteta u Skoplju, oko 48. Trenutno u zemlji dve trecine stanovnistva jedva obezbedjuje ekzistencijalni minimum. Sa “talibanskim” standardom, na rubu provalije i bede se nalazi pola milijona ljudi!

U brojku nije uracunato oko 150 hiljada proteranih i izbeglica koji su zbog oruzanih sukoba napustili domove i koji kod rodjaka, prijatelja, ili u kolektivnim centrima jos uvek cekuju milostinju medjunarodnih humanitarnih organizacija, sa nadom da ce politicki mirovni proces uroditi plodom i da ce do zime moci da se vrate kuci.

Izdrzljivost i strpljenje ljudi koji placaju ceh ekonomske i bezbednosne krize se svakim novim danom smanjuje. Raste samo broj kolektiva koji se namerno guraju u stecaj, ili obezvrednjuju da bi se lakse prodali nekom bliskom vladajucoj oligarhiji. Raste i broj otpustenih sa posla, kao i redovi pred zavodima za zaposljavanje. Armija nezaposlenih dostize fantasticnih 450 hiljada - bezalo cetvrtina stanovnistva! Vlasti zvanicno barataju sa oko 100 hiljada manje, ali nema ko da im veruje!

Socijalnu pomoc od 1700 denara po clanu prima oko 77 hiljada porodica, u proseku sa po cetiri clana domacinstva, i jedva sastavlja kraj s krajem. A samo pre tri godine, potsetimo, 1998 takvih je porodica bilo 62.000. Sledece 1999 godine njihov broj je porastao na 64 hiljade, zatim 2000 – na 71000. Do juna ove godine je od skromne socijalne pomoci zivelo 72000 ljudi.

Oko 25 hiljada preduzeca danas ima blokirane ziro racune. Jedva oko 300 hiljda radnika ima kakav-takav posao, ali bezmalo polovina od njih neredovno prima skromne zarade. Jednom na svaka dva-tri meseca. Oko 60% ima manju platu od prosecne, koja, prema poslednjim javno objavljenim podatcima, iznosi 10.500 denara, ili oko 330 DM. Statisticari su na osnovu kretanja cena i stanja na trzistu izracunali, da je za normalan zivot prosecne porodice u Makedoniji danas potrebno mesecno minimun od 23 do 30 hiljada denara, ili od 700 do oko 1000 maraka ( 1DM = 31 Den).

Prema metodologiji OUN indeks siromastva u Makedoniji se krece od 35 do 40 procenata. Ekonomisti upozoravaju da ce on i dalje rasti ukoliko se pod hitno ne saniraju ratne stete i ne dodeli konkretna finansijska pomoc kolabiranoj privredi. Nedostaje sveobuhvatna strategija savladavanja ekonomskih problema, ili pak, tamo gde nesto slicno i postoji, nema hrabrosti za realizaciju. Najcesce pominjani alibi "rat proteklih osam meseci" ove godine mozda i "drzi vodu", ali djubre smrdi od mnogo ranije. Njegovim stavljanjem "pod tepih", upozoravaju ekonomski analiticari, nece moci da se zaustavi sve prisutniji "zadah" domace privrede na samrti.

Radnici koji su primorani da na ulicama traze spas od siromastva i pravdu, medju kojima se nalaze skopski proizvodjaci autobusa, topionicari Zeljezare, nekadasnjeg giganta crne metalurgije, zatim rudari Toranice i Sase, tekstilci stipske "Makedonke", skopskih "Godel" i Hemteks”, veleske "Porculanke", gostivarske "Silike"-optuzuju aktuelnu makedonsku vladu da njihove fabrike namerno gura u stecaj umesto da ih spasava, kako im je dolaskom na kormilu drzave obecavala. Ni u jednom kolektivu koji je otisao u stecaj, tvrde, proizvodnja nije restartirana ( vec je likvidiran), a svi zaposleni bez ikakvog socijalnog obestecenja ostavljeni na milost i nemilost crne svakodnevice.

Teret krize je kompletno na ledjima naroda. Gladna radnicka soldateska je drzavnom vrhu uputila pismo, (za sada, bez antraksa), sa zahtevom da se pod hitno preduzmu mere koje ce zaustaviti njihovu agoniju. Trenutno su u strajku 22 preduzeca od kojih 12 kuburi sa neisplacenim zaradama, 9 ima problema sa strateskim partnerima, a ostali sa gazdama i menadzerima-lopovima u sprezi sa mafijom. Ljudi traze svoje osnovno pravao na rad i pristojan zivot. Dosta im je vise oruzanih sukoba, visoke politike, ustavnih amandmana, preambula, partijskih mesetarenja svake vrste. Najglasniji su zahtevi za obusatvu svih stecajnih postpaka u toku, za reviziju osporenih privatizacija, za finansijsku inspekciju i policijsku kontrolu, za isplata zaostalih plata i doprinosa unazad tri godine. U vrhu trazenih prioriteta je i korekcija Zakona o radnim odnosima kako bi se omogucio prevremeno penzioniranje radnicima sa stazom vecim od 25 godina, odnosno isplata jednokratne pomoci svima u visini prosecne zarade.

Nakon masovnih protesta u kojima je pocetkom sedmice sto ostaje za nama, samo zahvaljujuci brzoj intervenciji brojnog kordona policije, sprecen bliski susret radnika sa premijerom i ekonomskim ministrima, Makedonska vlada je formirala radnu grupu koja je, uz posrednistvo lidera Veca Saveza sindikata, pocela pregovore sa socijalnim partnerima. Koliko ce trajati i da li ce uspeti nezahvalno je prognozirati. Mogucnosti za spas vlastitim snagama su zaista minimalne. Stoga se nade polazu u obecanu donatorsku konferenciju, cije je odrzavanje najavljeno samo ukoliko se do sredine novembra prihvate ustavni amandmani i dosledno sprovede u zivot sve ostalo dogovoreno Ohridskim mirovnim sporazumom.

Ovo je samo pocetak, tvrde dobro upuceni u zbivanja na makedonskoj ekonomskoj sceni. Veoma je ilustrativan i napis na jednom gradskom bilbordu koji je osvanuo ovih dana u Skoplju. Na njemu, gradjansko udruzenje hendikepiranih porucuje vladi i poslanicima : "Obrisite sintagmu socijalna drzava, ocistite Ustav svih licemerja." Kako stvari trenutno stoje, jer Parlament radi po principu "kreni-stani" uz mnostvo kocnica i scenarija povredjenih sujeta, lako se moze dogoditi, upozoravaju analiticari, da vrlo brzo etnicki oruzani sukob u ovoj zemlji bude zamenjen socijalnim konfliktima.

Makedonija je, dakle, ekonomski, moralno i u komunikaciji sa svetom, bukvalno na kolenima. Stoga ce mozda biti u pravu skeptici koji potsecaju na onu narodnu: "ne umri magare do zelene trave".

AIM Skopje

BRANKA NANEVSKA