Prevremena i zategnuta predsednička trka

AIM, Tirana, 30.10.2001.

Još uvek neoporavljena u potpunosti od parlamentarnih izbora održanih

1. juna, najdužih u njenoj istoriji, Albanija je ušla u još jednu trku koja izgleda da će biti isto toliko zamorna, ako ne i više od parlamentarnih izbora. Predsednik Socijalističke partije koja vodi vladinu koaliciju u zemlji, Fatos Nano, javno je objavio 18. oktobra da će biti kanditat njegove partije za predsedničke izbore, koji bi po redovnoj proceduri trebali da se odvijaju u albanskom parlamentu jula naredne godine.

Lična i jednostrana izjava o kandidovanju socijalističkog predsednika ne konsultujući pritom i uopšte ne pitajući nijedan od rukovodećih foruma najveće partije u zemlji, praktično je inaugurisala predizbornu kampanju za predstojeće predsedničke izbore u Albaniji. Iako su ostali socijalistički rukovodioci, iznenađeni objavljivanjem kandidature Nanoa, požurili sa izjavama da njihova partija nije otvorila to pitanje i da ga neće otvarati ove godine, istina je da je Nano već inaugurisao prevremenu predsedničku trku, ali što je još važnije trku koja je već sada zategnuta i čiji smer i reprekusije sadrže mnoge nepoznanice i iznenađenja za politički život u Albaniji.

Činjenica je da je predsednik najveće političke partije u zemlji odmah podigao političku temperaturu u zemlji i to se manifestovalo u nekoliko smerova. U Socijalističkoj partiji su ponovo započele tenzije i sudari, gde su se odmah zacrtale podele između dve grupe, grupe koja podržava kandidaturu predsednika partije i najveće grupe koja ne podržava njegovu kandidaturu. Kakvo je raspoloženje partijskih institucija najbolje je pokazao generalni sekretar Socijalističke partije Gramoz Ruci koji je izjavio da ovo nije vreme za raspravu o kandidaturama i da će o njima odlučivati forumi. Ali, isto toliko snažnom se čini i odlučnost Nanoa koji je u obaveštenju o svojoj kandidaturi dodao i novu seriju napada oko duboke moralne krize i korupcije u Socijalističkoj partiji.

U političkim krugovima u Tirani se veoma mnogo raspravlja o tome koji su mogući motivi koji su podstakli predsednika partije da otvori novu veliku političku bitku koja će trajati oko godinu dana. Neki to povezuju sa ličnim motivima i njegovom porodičnom krizom nakon objavljivanja razvoda od svoje žene s kojom je živeo 30 godina, zbog ljubavi i braka sa devojkom 20 godina mlađom od njega. U prilog ovoj tezi ide i činjenica što je Fatos Nano objavio iste noći svoju kandidaturu za predsednika i razvod od supruge, kao i brak sa novom ženom. Ali, ako na prvi pogled to izgleda nekako ubedljivo, to ipak nije dovoljno za objašnjavanje razloga preduzimanja tog koraka od strane socijalističkog predsednika.

Njegov potez se više tiče njegove aktuleno slabe političke pozicije na čelu partije, odnosno straha od gubitka kontrole nad partijom, što je doprinelo da njegova politička budućnost postane nejasna pošto je uživao dominantnu poziciju 10 godina zaredom. Ambicija za položaj predsednika je njegova poslednja bitka za politički opstanak. U ime te ambicije on je izgradio i problematičnu preduzbornu strategiju Socijalističke partije za poslednje parlamentarne izbore igrom predstavljanja socijalističlkih kandidata kao “nezavisnih” i veštačkim uvođenjem nekih novih savezničkih partija u parlament. Međutim, Nano otvara bitku u trenutku kada je izgubio u nastojanjima da nametne Glavnom upravnom odboru Socijalističke partije drugog premijera umesto Ilira Mete koji je glasovima više od dve trćine tog odbora pokazao da je ojačao kontrolu i nad Socijalistilkom partijom. Nano želi da dobije u vremenu i objavljuje politički rat upravo sada jer zna da je snažna grupa koja se njemu protivi u Socijalističkoj partiji, okupljena oko premijera sada koncentrisna na realizaciji vladinog programa.

Trenutak koji je Nano izabrao ne deluje kao slučajan. Tek što je objavljen izveštaj ODIHR o parlamentarnim izborima u Albaniji, gde osim priznavanja izbora ima i drugih primedbi kojima se mora pozabaviti Vlada Mete. Opozicija, s druge strane, pod vođstvom Demokratke partije bivšeg predsednika Berishe je odbila da učestvuje u radu Parlamenta koji je proizašao iz junskih izbora i vrši snažan pritisak na Vladu.

S druge strane, Nano je preduzeo taj korak u vreme kada je mađunarodna zajednica napravila jedan od onih poteza koji se nazivaju “potezima na stolu” kako bi opoziciji ponudila alternativu da njen kandidat dođe na mesto budućeg predsednika. Ovaj predlog (upućen nedelju dana pre objave Nanoove kandidature) iznet od strane Doris Pak, predsednice Komisije Evropskog parlamenta za Jugoistočnu Evropu, izgledao je kao jedan od načina da se opozicija vrati u parlament od strane međunarodnog faktora, od kojeg je Berisha javno zatražio “pomoć za pronalaženje načina za vraćanje u Parlament”. Odmah nakon međunarodne ponude, dve karizmatične figure albanske desnice kao što su Pjeter Arbnori bivši predsednik Parlamenta i Sabri Godo bivši predsednik Republikanske partije su izneli njihovu spremnost za preuzimanje predsedničkog položaja. Međutim, izneti predlog međunarodnih predstavnika je odbacivao šanse Fatosa Nanoa za predsednika.

I u vreme kada je izgledalo da je blokiran u ćošku ringa i od strane njegove partije i od strane međunarodnog faktora, on je objavio kandidaturu za predsednika. Iako je to bila individualna odluka, potez Nanoa se ne može potceniti od strane albanske politike. U stvari, taj potez nosi sa sobom jasno upozorenje. Sam predsednik Socijalističke partije se nije ustručavao da otvoreno objavi pretnje protivnicima u njegovoj partiji, izjavljujući da on u rukama ima blokirajuću snagu i da "svaka strana može blokirati drugu stranu". To je upozorenje za njegove protivnike u partiji, da ako eventulano odrede drugog kandidata oni će se morati suočavati sa blokirajućom snagom glasova Nanoove grupe. Jer, prema Ustavu, da bi se birao albanski predsednik on treba da dobije tri petine glasova u Parlamentu, a ako ih ne dobije u četiri uzastopna glasanja, onda se proglašavaju novi parlamentarni izbori. U jednom ili drugom obliku Nano preti svojim protivnicima u partiji novim parlamentarnim izborima i tu se on u stvari pridružuje zahtevima Berishine Demokratske partije koja takođe traži nove izbore.

Nano je svojim potezom izgleda primorao aktuelnog predsednika Albanije, Meidanija da uđe u igru koji izgleda da gaji aspiracije za još jedan mandat i već je obezbedio podršku snažne grupe rukovodilaca unutar Socijalističke partije. Nano ga je javno diskvalifikovao izjavljujući da Meidani ne predstavlja socijalističku većinu. Već sutradan nakon objave kandidature Nanoa, Meidani je započeo turneju u nekoliko gradova jugoistočne Albanije, što za četiri godine njegovog mandata nije nijednom uradio I to je od ovdašnjih posmatrača ocenjeno praktično kao početak njegove predsedničke kampanje.

Predsednička trka započeta pre vremena i veoma zategnuta, iscrpiće albansku politiku u narednih skoro godinu dana. Očekuje se da će ona zaoštriti odnose unutar Socijalističke partije, odnose u vladinoj koaliciji i sa opozicijom i uopšte mogu se stvoriti situacije koje mogu voditi ka parlamentarnim i ustavnim krizama. Predsednička trka je poslednja bitka socijalističkog predsednika i on izgleda ne samo da je odlučan da se za nju bori svim sredstvima, već i da je spreman da u maratonu prema predsedničkoj fotelji svesno ugrozi i parlamentarnu pobedu Socijalističke partije i njenu sadašnju Vladu.

AIM Tirana, Arjan LEKA