Granice nesigurnosti

AIM, Priština, 28.10.2001.

Stanovnici nekoliko sela u istočnom Kosovu danima su kucali na vrata međunarodne administracije i one lokalne, u nadi da će im neko objasniti ''u kojoj to oni zemlji žive''. Oni tvrde da iz njihovih kuća - koje se nalaze duž granične linije sa Makedonijom i Srbijom ''vide čudne pokrete na njihovim imanjima i dvorištima kuća''. Seljaci kažu da su srpske snage u nekoliko navrata ušle unutar teritorije Kosova, povodeći se ''nekim novima kartama po kojima one pripadaju Srbiji''. Xhemaili Hyseni, potpredsednik opštine Gnjilane navodi da su takvi pokreti zapaženi posebno nakon ukidanja zone kopnene sigurnosti i da su stvorene čudne podele ljudi s jedne i njihove imovine s druge strane. Naselje Ajvazi u selu Slubica, opština Gnjilane, recimo ''ima svoje njive na Kosovu, dok se kuće prema srpskim zvaničnicima nalaze na teritoirji Srbije''! Xhemaili kaže da je to svojevrsni presedan. Srpski zvaničnici tvrde da je pomeranje granica usledilo nakon sporazuma između Vlade u Beogradu i one u Skoplju oko granične linije, što je prema gospodinu Hyseniju neprihvatjivo za Albance.

Takvi slučajevi su zabeleženi i u opštini Kamenica i opštini Vitina, takođe na istoku Kosova. Stanovnici sela Karačevo u opštini Kamenica tvrde da je na granici viđen čak i sprski ministar unutrašnjih poslova koji je pokazivao njegovim pratiocima iz KFOR-a imanja albanskih seljaka, što su oni shvatili da je govorio o ''našim zemljama''. Predsednik Skupštine opštine Kamenica Shaip Surdulli je napisao pismo KFOR-u izražavajući zabrinutost stanovnika tog kraja i obaveštavajući da je u toj zoni zabeleženo nekoliko slučajeva ''inkurzija'' srpskih snaga. On je takođe napisao pismo i administratoru Kosova Hansu Haekerupu zahtevajući stvaranje Komisije na nivou Privremenog administrativmog veća (zajedničko administrativno telo na Kosovu) za urgentno razmatranje ovog pitanja. U pismu se kaže da je ''neprihvatljiv ulazak srpske strane u delu Kosova, a posebno delu asfaltiranog puta Novo Selo – Karačevo. Dakle, protivimo se prisustvu srpskih snaga u ovom pograničnom području, jer je karta ponuđena od jugoslovenske strane falsifikovana'', kaže se u pomenutom pismu. Gospodin Surdulli tvrdi da je ''srpska strana prezentirala novu kartu iz '90-tih godina, prema kojoj Srbija želi da postavi ''klin'' između Novog Sela i Karačeva, odvajajući tako deo asfaltiranog puta i parcele koje su u privatnom vlasništvu građana prema karti iz 1962. godine''.

Brige oko ovog pitanja izneo je i predsednik opštine Vitina Samet Dalipi prema kojem je u pograničnim selima sa BJRM zabeleženo nekoliko slučajeva prelaska granica od strane snaga ove Republike. Posebno su takvi slučajevi zabeleženi u pograničnom trouglu Kosovo, Srbija, Makedonija, koji se u žargonu međunarodnih vojnih predstavnika naziva ''Chicken Leg''. U blizini te zone američki vojnici u sastavnu KFOR-a su uhapsili a zatim predali Vladi u Skoplju trojicu makedonskih vojnika koji su ušli unutar teritorijie Kosova ''da bi uhapsili neke albanske seljake'' koji su po Makedoncima sekli drva na teritoriji ove Republike...

Međunarodni zvaničnici u tim regionima tvrde da su upoznati sa žalbama građana i lokalnih rukovodioca, ali da nemaju nekog odgovora na to pitanje. Iftikharr Ali, odgovoran za informisanje pri Misiji OUN u Gnjilanu kaže da je ''pogranična linija u opštini Vitina deo sporazuma između predstavnika Srbije i Makedonije i da Misija OUN nije bila uključena u to pitanje''. S druge strane što se tiče pogranične linije kod sela Gnjilana i Kamenice, međunarodni zvaničnici tvrde da nisu upoznati sa njenim kršenjem od strane srpskih snaga osim što je registrovano nekoliko slučajnih prelaska nekoliko vozila tih snaga tokom postavljanja pograničnih znakova. Uprkos zvaničnim tvrdnjama, regonalni upravitelji međunarodne administracije su zatražili od šefa Misije OUN Hansa Haekerupa ''da se jasno odrede granične linije, čime bi se izbegla svaka mogučnost izazivanja tenzija u regionu''.

Ranije postignuti Sporazum između Skoplja i Beograda je naišao na oštro protivljenje albanskih predstavnika na Kosovu. Međutim, UNMIK nije dao nikakva objašnjenja u vezi sa ovim pitanjem, a u vezi sa žalbama građana istočnog Kosova, Suzan Manuel glasnogovornica UNMIK-a kratko je odgovorila: ''Nama nije poznato da je bilo kakvo zemljište prešlo u druge ruke''.

U američkom Uredu u Prištini tvrde da su takođe zatražili razjašnjenje pitanja granice i da ''vlada SAD nije bila uključena u rešavanja ovog pitanja''.

Bilo kako bilo, izgleda da su ''granični znakovi ipak pomereni s mesta i to bez saglasnosti kosovara i (barem ne zvanično) bez blagoslova međunarodnih predstavnika. Poznavaoci međunarodnog prava na Kosovu kažu da se u ovom slučaju mora primenjivati princip ''uti posidetis'' koji znači da međunarodno prisustvo mora da zadrži tu teritoriju onakvu kakvu je preuzeo pod administraciju. Otuda oni upozoravaju da se ''pitanje granica treba tretirati polazeći od stanja koje je postojalo početkom raspada bivše Jugoslavije 1991. godine i svako drugo pomeranje bi moglo da ima nepredvidive posledice po region''!

Pogranična linija između Kosova i Makedonije i posebno ona sa Srbijom i Crnom Gorom i dalje ostaje nejasna. Diskusija oko ovog pitanja se iznova aktuelizuje posebno u slučaju kada snage jedne ili druge strane prelaze ''crvene linije''. Šest pripadnika policijske službe Kosova uhapšeno je pre nekoliko dana od strane snaga jugoslovenske vojske pod optužbom da su ''prešli granicu''. Više od 24 sata su držani u pritvoru i fizički zlostavljani (jedan od njih je smešten u bolnicu), sve dok međunarodni policijski zvaničnici nisu isposlovali njihovo oslobađanje. Pitanje gde su oni uhapšeni i okolnosti hapšenja i dalje ostaju nejasni, ali ''granična linija svakako ostaje ''skup problema''. Samo nekoliko dana kasnije jedinice Vojske Jugolsavije su napravile nekoliko ''upada'' čak i sa teškom mašinerijom unutar granice u blizini severnog grada Podujeva i u svim tim slučajevima oni su vraćeni nazad od strane vojnika KFOR-a (nije bilo ni uhapšenih ni zlostavljanih).

Iako ocenjeno kao prvenstveno političko pitanje, problem granica Kosova izgleda da je još uvek nije na dnevnom redu, barem ne u ovoj fazi razvoja na Kosovu. Albanci zahtevaju očuvanje ''teritorijalnog integriteta Kosova'' UNMIK i KFOR i dalje istrajavaju na stavu da je to pitanje ''određeno Rezolucijom 12 44 Saveta bezbednosti OUN i da kao takvo ne podleže nikakvoj raspravi. Beograd kaže da je upravo na osnovu međunarodnih dokumenata Kosovo deo negovog suvereniteta, a ima i onih koji severnu granicu Kosova vide na liniji reke Ibar koja prolazi kroz Mitrovicu. U takvim okolnostima, cinični posmatrači kažu da rasprave oko neke njive ili livade na istočnoj granici Kosova možda i nisu vredne pomena...

Ali, tako ne misle seljaci tog regiona koje uznemirava misao da bi jednoga dana samo iz daleka mogli da gledaju ''zemlju pod senkom njihovih kuća''...

AIM Priština, Besnik BALA