Antraks na bugarski način

Histerija zahvata i Bugarsku - preko 100 lažnih signala o podozrivom belom prahu

AIM Sofija, 28.10.2001

Pošto je 5. oktobra 63-godišnji fotoreporter američkog izdanja časopisa "San" Robert Stivens preminuo zbog respiratornog oblika antraksa, više niko ne misli da su smrtonosna biooružja sajens fikšen. Ne misle to ni u Bugarskoj. Šta više, posle svih alarmantnih vesti koje stižu s one strane Okeana, psihoza polako zahvata i tu balkansku zemlju. Donedavno nepoznata reč već je trajno ušla u rečnik Bugara.

Od priče do priče stvari su došle do prave histerije. Zbog straha od antraksa Buragin je počeo da izbegava javni saobraćaj, izbegava ulične telefonske govornice, čak bankomate, plaši se da otvori svoje poštansko sanduče...Čuje se da neke brižljive mame već daju svojoj deci antibiotike, onako, preventivno, i pored upozorenja da bi to moglo jedino da oslabi njihov imunološki sistem.

Lekari strahuju da će se u predstojećim zimskim mesecima čak i zbog bezazlene prehlade ili kašlja ispred njihovih ordinacija stvoriti dugi redovi pacijenata. Svako ko ima povišenu temperaturu poželeće da ode na analizu za antraks, mada se bolest ne prenosi sa jednog na drugog čoveka.

Do sada je zabeleženo 6 slučjeva antraksa, pretežno u severoistočnoj Bugarskoj. Prema nezvaničnim podacima samo u rejonu grada Dobriča ove godine su zabeležena 4 takva slučaja. Ima po jednog obolelog u Sofiji i Ruseu. Radi se jedino o kožnom obliku te strašne bolesti, a ne o respiratornoj i crevnoj formi koje su opasnije.

Stručnjaci su kategorični da se u ovim slučajevima ne radi o terorističkom činu. Čitava Dobrudža (u Severnoj Bugarskoj) osejana je antraksnim poljima još iz doba pre Hrista, tvrdi šef Rejonske veterinarsko-medicinske službe dr Aleksandar Aleksandrov. U stanici imaju mapu tih polja. Usled obilnih kiša ili dugotrajne suše spore antraksa u tim poljima se aktiviraju i svako ko je u dodiru sa zemljom ili ima ozlede na koži mogao bi da se zarazi.

Bez obzira na uveravanja da ne može biti reči o terorističkim napadima, psihoza je zahvatila većinu Bugara. Ulje na vatru dolivaju i mediji kada potpuno dobronamerno objavljuju savete kako da se ljudi zaštite od te bolesti. Među preporukama su i takve da se ne dotiču nepoznatih predmeta, da ne otvaraju sumnjiva pisma ili pošiljke itd. Ako su ipak stupili u dodir sa sumnjivim belim prahom, da se odmah jave policiji ili Nacionalnom institutu za zarazne i parazitne bolesti.

I telefoni su počeli da zvone. Pogotovu nakon što je od 22. oktobra u Nacionalnom centru za zarazne i parazitne bolesti otvorena vruća telefonska linija. Svakog dana između 8.00 i 22.00 časova na telefon 43 47 241 građani mogu da signalizuju o pronađenim sumnjivim predmetima ili supstancama.

Ova mera je preduzeta pošto je strah od antraksa izazvao masovnu psihozu u Bugarskoj. Nedelju dana pre toga širom zemlje su počeli da se pojavljuju pošiljke ili kesice sa sumnjivim belim prahom. Skoro da ne prođe dan a da ne stigne signal o takvim slučajevima na različitim javnim mestima ili dostavljenim poštom kovertima i kutijama. Neki su čak nosili natpis "Antraks" što je bilo dovoljno indikativno za sadržanu u njima "opasnost".

Policija, Civilna zaštita i medicinske ustanove organizuju specijalne ekipe koje proveravaju svaki signal uspaničenih građana. Do sada međutim, pokazalo se da nijedan od analiziranih "prahova" ne sadrži uzročnike te infektivne bolesti. U svih preko 100 slučajeva podmetnutog belog praha u različitim gradovima zemlje radilo se o brašnu, gipsu, deterdžentu ili samlevenom mramornom prahu.

Za sada je policija otkrila petoricu "šaljivdžija". Konstatacija MUP glasi da su većinu lažnih signala upućivali ljudi koji su to činili tek zabave radi. Protiv njih će biti pokrenut krivični postupak u skladu sa odgovarajućim članom Krivičnog zakona koji predviđa od 2 do 8 godina zatvora ili prinudnog rada. Među tim "šaljivdžijama" je i 35-godišnji di džej Toni Dži koji je platio tinejdžerima da bace beli prah u lice 14-togodišnje devojke u diskoteci da bi kamerom snimio njenu reakciju.

I pored toga što je predsednik Komisije za zaštitu stanovništva prilikom elementarnih nesreća i industrijskih havarija, ministar Nedžet Mollov izjavio da za sada ne postoji realna opasnost da Bugarska postane objekat bioterorizma, ljudi se ipak pripremaju za eventualne napade.

Direktori i razredne starešine u mnogim školama širom zemlje su na svoju inicijativu pokrenuli kampanju koja ima za cilj da se učenici nauče kako da se zaštite u slučaju hemijskog ili bakteriološkog napada. Oni to rade ne samo u učionicama nego i na lokalnim kanalima kablovske televizije. A u sofijskoj 44-oj školi "Neofit Rilski" koju pohađaju deca od 1. do 11. razreda učitelji su zatražili od dece da se hitno snabdeju tako zvanim "individualnim paketima prve neophodnosti" koji uključuju gazu ili masku za lice, sapun i antibiotik doksiciklin.

Stručnjaci savetuju da se ne kupuju antibiotici tek tako, jer se u slučaju eventualnog hemijskog napada mora znati o kakvim se mikroorganizmima radi, a na svaku vrstu utiču tačno određeni specifični lekovi.

U svakom slučaju, učenici su smislili još jedan način da ne ulaze u učionice

• dovoljno je da neko prospe malo šećera u prahu po klupama. Međutim, to da će stradati neko predavanje je manje zlo - to bi se nekako moglo i nadoknaditi. Ono što je gore jeste da svaka provera signala od strane ekipe Civilne zaštite košta skupo. Analiza uzorka praha košta između 400 i 500 leva, odnosno DEM.

S druge strane, preventivne mere protiv bionapada u Bugarskoj koštaće Ministarstvo zdravlja skoro 140.000 leva, odnosno DEM, pokazuju računi Ministarstva. Novac je potreban za kompletnu opremu bioloških laboratorija i za zaštitnu odeću ekipa. Takve ekipe za brzo reagovanje iz Ministarstva ekologije, Minisatrstva odbrane i Protivpožarne zaštite pomagaće zdravstvenom resoru.

Inače, iz Ministarstva odbrane pružaju uveravanja da su specijalne vojne ekipe sa najmoderniojom tehnikom spremne da rade u slučaju havarija. Zbog Černobilja i pre svega zbog osiromačenog uranijuma na Kosovu hemijski stručnjaci su već odavno u stanju pripravnosti, kažu iz odeljenja za nuklearnu, hemijsku i biološku zaštitu pri Generalštabu.

Očekuje se da će se sa vestima o novim slučajevima antraksa u Americi povećavati i panika među Bugarima. Bogu hvala, za sada su signali lažni. Bez obzira na to policija i civilna zaštita će i dalje ispitivati svaki od njih, bez obzira dali se radi o šećeru u prahu, gipsu ili deterdžentu. Jer, bolje da jure za lažnim signalima nego da utvrde da se radi o realnoj opasnosti od antraksa. Što se šaljivdžija tiče, prema njima zakon treba da se primenjuje svom strogošću. Jer antraks nije šala.

Plamen Kulinski (AIM Sofija)