Preambula razdora

"Ne mozete jesti Ustav. Ne mozete hraniti svoju decu ustavnim amandmanima" - porucio je Makedoniji iz Brisela generalni sekretar NATO Roberston, ali to ni malo nije dotaklo ovdasnje parlamentarce i politicare koji i dalje iznalaze sve moguce nacine da uspore realizaciju okvirnog sporazuma, koji je doneo krhki mir

AIM Skopje, 27.10.2001

Predsednik Makedonije Boris Trajkovski je uputio Djeordju W. Busu, drzavnom sekretaru Kolinu Pauelu i savetnici za naconalnu bezbednost Kondolizi Rajs po sadrzaju zaista retko pismo. Trajkovski trazi od njih poddrsku za novi tekst preambule makedonskog ustava u kome bi se vratio izraz "makedonski narod". U pismu Trajkovski informise da mu je EU vec dala poddrsku za novi tekst preambule, ali da je neophodna americka saglasnost da bi se u roku od dve nedelje prosle preostale zakonske i ustavne reforme. Ukoliko pak makedonski narod ne udje u novi tekst preambule, onda po Trajkovskom, propasce celi dosadasnji rad i Makedonija ce uci u neizvesnu krizu. Trajkovski u pismu informise Busa i njegove najblize saradnike da grupa poslanika odbija da poddrzi okvirni dogovor onako kako je potpisan u Ohridu, da makedonskom rukovodstvo, i pored svih napora, nije uspelo da ih ubedi u suprotno. Trajkovski smatra da odlaganje parlamentarne procedure jeste rezultat zelje "da budemo sigurni da ce biti izglasan ceo paket", te da resenje koje on nudi "moze biti kontraverzno" i radi toga trazi se pomoc americkog predsednika od kojeg se ocekuje da pomogne da u preambili makedonskog ustava udje makedonski narod cime bi se dobila neophodna vecina u parlamentu da bise izglasale ustavne promene koje su najbitniji deo okvirnog sporazuma.

Cudno je naravno najprije po tome sto se od americkog predsednika trazi da u sustini svojom poddrskom iznudi resenje unutrasnjeg problema, kojem ocito lokalni drzavnici i politicari nisu dorasli. I drugo, neobicno je po tome sto je vec poznato da su Amerikanci, upleteni na ovoja ili onaj nacin u realizaciji okvirnog sporazuma (americki ambasador Majk Ajnik i olaksivac Djems Perdju) vec odbili da pritiskom na albanske politicke lidere iznude saglasnost za promenu onog sto okvirni sporazum redvidja.

Ipak, "vracanje makedonskog naroda u preambulu" postala je okosnica visednevnog natezanja makedonskih i albanskih politickih partija oko implemenacije okvirnog sporazuma, koja je blokirana raspravom o ustavnim promenama u parlamentu. Pre, kroz iznalazenje i predlaganje novih verzija teksta iduce preambule makedonskog ustava hoce da promene ohrdiski dogovor, druge smatraju da se on treba realizirati onakav kakav je potpisan, jer makedonska UCK - Nacionalna oslobodilacka armija (NOA)- je vec izvrsila svoj deo obaveza koji prositicu iz njega.

Najveca prlamentarna grupa, ona VMRO-DPMNE, se vec izjasnila da nece glasati za ustavne promene ukoliko se makedonski narod ne vrati u prembulu. Poslanici ove partije - ciji je lider i premijer Ljubco Georgievski potpisao ohridski sporazum, koji sadrzi i predlog preambule bez upotrebe bilo kojeg etnickog subjekta - smatraju da ne pominjanje makedonskog naroda u ustavu znaci i njegovo brisanje, njegovu samonegaciju, a oni koji idu dalje smatraju da ceo okvirni dogovor jeste nametnut silom (kombinacijom "delovanja terorista" i poddrske koju je NOA dobila od medjunarodne zajednice).

Umesto razjasnjenja, novu konfuziu unela i i zadnja poseta Haviera Solane, koji je boraveci u Skopju u cetvrtak i petak pokusao pomiriti obe suprotstavljenje strane i iznaci uzjamno prihvatljivi tekst nove preambule ustava. Barem po onom sto se pojavilo u ovdasnjim medijima novi ce tekst uneti nove nejasnoce i izazvace nove reakcije sa makedonske strane. Nova formula uvodjenja makedonskog naroda u preambulu naime glasi "Gradjani Republike Makedonije, makedonski narod, kao i gradjani koji zive u okviru njenih granica, koji su deo albanskog naroda, turskog naroda, vlaskog naroda, romskog naroda...". Ocito Solana je prihvatio makedonski zahtev da o pominjanju makedonskog naroda, kao neceg sto ce verbalno imati neki pioritet, ali i zahteve albanskih partija koje su rekle da u slucaju pominjanja makedonskog, se moraju pomenuti i ostali narodi. Ponudjeni tekst ce najverovatnije biti neprihvatljiv za makedonsku stranu jer Albanci se pominju kao albanski narod, sto bi znacilo da im je na mala vrata dato ono na sta su oni insistirali - status konstitutivnog naroda. U svakom slucaju, tesko je ocekivati da ce i ova formulacija resiti problem koji trenutno paralizira sprovodjenje okvirnog sporazuma.

Sama po sebi preambula ustava je u dosadasnjim peripetijama oko implementacije ohridskog okvirnog sorazuma dobila po mnogo cemu vise od znacaja koji bi joj u normalnim prilikama pripadao. Nije nepoznato i to da je pre pocetka pregovarackog ciklusa, sa vise strana, koje su slovile kao bliske oficijalnoj makedonskoj opciji cak i u pisanoj formi saopsteno da makedonska strana u pregovorima sa albanskom u startu ulaze promenu ili otstranjivanje preambule iz ustava. Tako i sadasnje precenjivanje znacaja ove politicke deklaracije, koja je i po definiciji bez znacaja za normativni deo ustava, vise se moze posmatrati kao jedan od nacina da se neotkrivajuci prave razloge minira realizacija onog sto sadrzi okvirni sporazum. U tome se otislo cak toliko daleko da se zaboravlja i veoma bitna cinjenica: da i ovakav nesavrseni, za obe strane do kraja nerihvatljivi okvirni sporazum, bio i zasad jos uvek jeste jedina prava alternativa ratu. Na kraju krajeva sporazum je i zaustavio sedam mesecni rat. Sveprisutnija iluzija na makedonskoj strani da je moguce odrzati mir bez sprovodjenja obaveza koje proisticu iz sporazuma, jer navodno NOA je marginalizirana, je prakticno racun bez krcmara.

Nedavno u Brislu na susretu sa novinarima iz Makedonije, generalni sekretar NATO-a Djordj Robertson pokusao je na neki nacin objasniti da jalove diskusije u parlamentu ne doticu potrebe realnog zivota. Roberson

• koji je pre toga zajedno so Solanom i Mircea Gjoanom, predsedavacem OESB upozorio makedonske politicare da se moraju drzati svog dela obaveza, da ih moraju realizirati onako kako su - izjavio "Ne mozete jesti Ustav. Ne mozete hraniti svoju decu ustavnim amandmanima". Tom prilikom je novinarima rekao i ovo: "Fakt je da svi vi mora da zivite kao jedna Makedonija. Ili cete ziveti zajedno ili necete postojati".

Prilikom kasnije oficijalne posete Lisabonu, generalni sekretar NATO-a o stanju u Makedoniji izjavice da situacija prouzrokovana oko usvajanja ustavnih promena stvara frustraciju: "Frustracija se pojacava i jasno je da bi mogla prerasti u nasilje". On je i ovom prilikom potsetice da je liderima politickih partija postavljeno "dovoljno poslova na kojima se trebaju koncentrisati" i izrazio ocekivanje da ce oni ispuniti ono sto su sveceno obecali.

U medjuvremenu u Makedoniji malo ko se osvrce na gotovo tragicno erodiranje ekonomije, na socijalnu bedu u kojoj se nalazi polovina stanovnistva, na gotovo svakodnevne izlaske na ulice i blokada puteva nezadovoljnih radnika. Ekonomisti kazu da najgore tek pretstoji, ukoliko ne pristigne obecana ekonomska pomoc, koja je pak uslovljena ostvarivanjem okvirnog sporazuma.

U ovakovoj atmosferi ocekuje se nastavak parlamentarne procedure usvajanja promena u ustavu. I dalje nije jasno kako ce ona zavrsite, jer jos uvek su sve opcije otvorene. Tesko je cak i pretpostaviti da se ovdasnji politicari iznaci nacin da reze medjuzobne nesuglasice i najazad usvoje ustavne promene, koje su samo jedan deo onog sto predvidja okvirni sporazum. A dobro je poznato i to da i realizacija okvirnog sporazuma sama po sebi nece na tanjiru doneti prestanak svih nevolja. Jer ostvarivanje okvirnog sporazma na neki nacin je pocetka duzeg, ali i po mnogo cemu bolnog procesa transformacije makedonskog drustva.

ISO RUSI