Život u središtu straha

Zašto su gradjani Srbije izrazito uplašeni od vlasti

Danas postoji strah od olako datih obećanja i olako obećane brzine socijalnih i političkih promena, od laži u politici, od neizvesne egzistencije i neizvesne budućnosti, od kriminalne države, zatim od povratka na staro i povratka otpisanih, od opšte korupcije i podmitljivost, do straha od sve vidnijeg odsustva socijalne i zdravstvene zbrinutosti, straha od kršenja prava čoveka i prezira pravne države...

AIM, Beograd, 26.10.2001.

Istraživači javnog mnjenja prvi su shvatili značaj praćenja strahova. U protekloj deceniji mnogi su ih uspešno negovali i pothranjivali, pa su sociolozi prepoznavali njihovu duboku utemeljenost. Proteklu dekadu život je ovde prolazio u otvorenom ili pritajenom, u stalnom i neotklonjivom strahu, zapaža sociolog Radivoj Stepanov, profesor novosadskog Filozofskog fakulteta, zaključujući tako da je "strah postao središno mesto našeg postojanja".

Uz ranije strahove, recimo pred kontinuiranom autoritarnošću u politici, opštom političkom nekulturom, od totalizujuće nacionalističke ili verske histerije, od obesti manjine bogataških familija i opšteg ekonomskog siromaštva , straha od "prava jačeg" i "jačih prava jačih", od jednostranih, oktroisanih i nepisanih pravila represivnog državnog aparata i isključive policisjke arbitrernosti, od rata i onog "posle" rata i od govora bez dijaloga, danas je skala prisutnog straha u političkom i socijalnom životu čak i uvećana – mišljenje je dr Stepanova. On skreće pažnju da uz prethodne, danas postoji i strah od olako datih obećanja i olako obećane brzine socijalnih i političkih promena, od laži u politici, od neizvesne egzistencije i neizvesne budućnosti, od kriminalne države i kriminalizovanog društva, kao i od terorizma, zatim od povratka na staro i povratka otpisanih, od opšte korupcije i podmitljivosti, od vladavine nekompetencije i neprofesionalnosti, do straha od sve vidnijeg odsustva socijalne i zdravstvene zbrinutosti, straha od kršenja prava čoveka i prezira pravne države...

Najnovija istraživanja pokazuju da su socijalni strahovi ti koji preuzimaju primat i postaju dominantni nad svim ostalim strahovima, kaže Milka Puzigaća, direktor novosadske agencije za istraživanje javnog mnjenja "Scan". Karakteristično za ceo ovaj postizborni period, kaže ona, jeste da je strah od građanskog rata prvi put pao, pa je tako prvi put posle deset-jedanaest godina, sa prvog ili drugog mesta, pao ispod petog mesta na skali najprisutnijih strahova, mada je i dalje zastupljen i prisutan otprilike kod polovine stanovništva. Ono što je međutim karakteristično za period od poslednja tri meseca je da je ponovo počeo da se vraća onaj strah od vlasti, koji je obeležio period od 1999 -

1. godine. Odmah posle prošlogodišnjih izbora, taj strah je pao za 30 odsto, što je najdramatičniji pad među strahovima koje smo ikada zabeležili – kaže dikrektorka "Scana" - da bi od decembra do maja ove godine bilo blagog povećanja. Međutim, sva naša istraživanja i u Novom Sadu, i u Nišu, i drugde, sada beleže značajno povećanje tog straha. Od maja do septembra reč je o porastu od 10 odsto, što znači da smo kod 45 odsto ispitanika zabeležili strah od vlasti, što je samo za petnaestak procenata manje nego što je to bilo pre izbora, ističe Puzigaća. Ona komentariše da se "za ovih 11 godina ne seća se da su za tako kratak period beležili tako nagli porast straha, a da pri tom nije bilo ratova".

A upravo ovaj tromesečni period, svedoci smo, bio je pored ostaog, karakterističan i po sve češćim disonantnim tonovima unutar vladajuće koalicije, što se manje-više ipak svodilo na primedbe upućivane iz Demokratske stranke Srbije(DSS) na račun rada republičke Vlade. Milka Puzigaća tumači da je nagli porast straha građana od vlasti, na godišnjicu promena, posledica upravo toga da su građani počeli sve jasnije da prepoznaju ta razmimoilaženja, pa ocenjuje: "Očigledno građani pokazuju taj strah od neporetka, ili, tačnije rečeno, da ne žele situacije u kojima ne bi bilo kontrolisanja vlasti. S jedne strane, prepoznaje se da se dešava rascep u toj koaliciji, a sa druge strane, prepoznaje se i svrstavanje stanovništva na jednu ili drugu stranu, odnosno stvaranje dva suprotstavljena mišljenja". To samo po sebi i nije problem, no, ipak se tu prepoznaje i da je reč o dve različite strane koje imaju u svojoj nadležnosti i različita sredstva, a to znači i vojsku na saveznom nivou i policiju na republičkom. Naravno da onda to kod građana proizvodi i nesigurnost, u smislu zabrinutosti da li bi te suprotnosti i sukobljavanja mogli da proizvedu i situaciju u kojoj se vlast ne bi kontrolisala.

Ne radi se ovde o onom doslovnom strahu od vlasti, koji bi značio strah od njene represije, ili batina na ulici. Sada strah od građanskog rata opada, značajno su pali i strahovi od međunacionalnih sukoba, dakle opadaju strahovi koji upućuju na neke akcidentne situacije, što znači da je sadašnji porast straha od vlasti nešto što zaista proističe iz prepoznavanja da nešto ne funkcioniše unutar vladajuće koalicije i da građani ne žele da se dogodi nešto što bi proizvelo neželje rezultate, a ni, sa druge strane, zaustavljanje reformi za koje su se opredelili, kaže Puzigaća.

Postavlja se pitanje da li bi u ambijentu međusobnih političkih sukobljavanja unutar koalicije DOS strah građana od vlasti mogao poprimiti ulogu ravnoteže ili amortizera? Ima, naime, mišljenja po kojima su oni upravo tu ulogu odigrali u predizbornom periodu, opredeljujući se jasno za promene, ali sa uverenjem da taj posao valja obaviti sa glasačkim ceduljama, a ne na demonstracijama.Čini mi se, zaista, da je trenutno među građanima i dalje vrlo utemeljena ona građanska svest da se promene žele, ali sa svešću o tome da za njih treba vremena, i očigledno da se i na tu nestrpljivost u političkim krugovima reaguje i sa tim zazorom da se ne želi nikakva akcidentna situacija, ništa što bi, uostalom, moglo da opredeljene promene stavi pod znak pitanja, procenjuje direktorka "Scana".

Da li to, onda, građani Srbije, na godišnjicu izglasanih promena, novoj vlasti dokazuju veću zrelost od mnogih ljudi iz politike? Uostalom, promene na skali strahova Novosađana za samo tri meseca, koje svedoče da je samo od maja do septembra ove godine strah od bolesti i nemogućnosti lečenja kao dominantan i dalje u porastu, ili o ozbiljnom porastu straha od pada životnog standarda i nemogućnosti zapošljavanja, a sve uz porast i broja onih koji strah biraju kao svoje najrprisutnije osećanje – mogli bi biti dobra poruka ljudima politike. Procenti možda i nisu toliko važni, ali procesi jesu.

Žužana Serenčeš (AIM)