Šta smo mislili, a šta je ispalo

Malo je zajedničkog poreskoj reformi vlade i predizbornim obećanjima

AIM Sofija, 22.10.2001.

Pre svega četiri meseca mladi ekonomisti iz Naciomalnog pokreta Simeon Drugi (NDSV) davali su smela obećanja za novu i adekvatnu savremenim realnostima poresku politiku. Danas kada je vlada na pragu prvih 100 dana svog upravljanja, a ti isti jupiji su deo ekonomske ekipe Simeona Sakskoburgotskog, realnosti su potpuno drugačije. Bar u onom delu koji se neposredno tiče biznisa i pojedinog poreskog obveznika.

Obećanja za adekvatnu i doslednu poresku politiku, za podsticanje ekonomskog rasta i smanjenje neposrednih poreza ostala su u ne baš tako dalekoj prošlosti. Izgleda da je ideja o većim realnim dohocima ekonomskih subjekata koji bi povećali tražnju, podstakli investicije i privrednu aktivnost, bila bacanje prašine u oči birača.

Pritisnut neophodnošću da bude potpisan novi sporazum sa MMF i da bude popunjen budžet za 2002. g., kabinet Simeona Sakskoburgotskog rešio je da u pogledu poreza radi ono što je radila i vlada Ivana Kostova. Princip vizionarstva na duge staze ustupio je pred zahtevima konkretnog budžeta. Tako da je ponovo izbor između većih poreza ili veće produktivnosti rada i jače kupovne moći u buduće.

Na pregovorima sa misijom MMF vlada NDSV učinila je prve ustupke od predizbornih obećanja. Pošto je ministar finansija Milen Velčev na početku pregovora zauzeo nepopustljivu poziciju da bi ispoštovao ranije preuzeta obećanja pred biračima, usledila je njegova poseta Vašingtonu da bi se po povratku u Sofiju odrekao skoro svih predizbornih obećanja. Ministar Velčev je objavio da će uvođenje nulte stope kod poreza na dobit za reinvesticije biti odloženo bar za godinu dana. Mada je u prvom obraćanju naciji Simeona Drugog u svojstvu predsednika vlade početak tog projekta čvrsto najavljen za

1. januar 2002.g. Međutim, misija MMF koju predvodi Džerald Šif ostala je nepopustljiva i beskompromisna.

Nije ispunjeno i drugo predizborno obećanje - široka javna diskusija o predstojećim reformama nije održana. Umesto toga je zamenik ministra finansija Atanas Kacarčev pobrojao negde pedesetak novina koje su blago rečeno bile iznenađujuće. Ništa od obećanja za adekvatnu politiku podsticanja ekonomskog rasta nije ušlo u projekat poreskih reformi. Nema ni široko proklamovanog smanjenja neposrednih poreza da bi se povećala kupovna moć ekonomskih subjekata.

Umesto toga nudi se čitav niz komplikacija koje ne samo što neće dovesti do povećanja dohodaka svakog Bugarina, nego će još više istaniti njegov i onako istaneli džep.

Poslovni krugovi koji su podržali NDSV zbog reformatorskih ideja u njegovom predizbornom programu sada već nemaju razloga da budu entuzijazirani. Pozitivni elementi nove poreske politike za realni biznis mogu se prebrojati na prstima jedne ruke. Smanjuje se korporativni porez za firme čija dobit premašuje 50.000 leva, odnosno DEM i to sa 28 na 23,5%, što bi delimično trebalo da nadomesti propalu ideju o uvođenju nulte stope poreza na dobit kod reinvesticije. Smanjuje se rok za povraćaj PDV od četiri na tri meseca, ali time se ne uklanjaju dodatne zakonske odredbe koje su do sada usporavale taj postupak. Ukida se korporativni porez kod trgovine papirima od vrednosti a kod izvoza softvera pruža se mogućnost za korišćenje poreskog kredita. I to je sve.

Vlada uvodi radikalnu meru protiv iznošenja kapitala iz zemlje - za transfere prema ofšor kompanijama plaća će se porez od 25%. "Ideja je da deo novca koji se preliva u ofšor zone ostane ovde da bi ga koristili svi koji žive u našoj zemlji. Ostalo je isticanje novca iz jedne države", izjavio je zamenk ministra finansija Atanas Kacarski.

Što se tiče malog biznisa, teško da bi on mogao biti zadovoljan novim poreskim promenama. Veliki deo patentnih poreza beleži povećanje. Povećavaju se i takse za izdavanje licence za prodaju alkohola i cigareta. Prema g. Kacarskom razlog je što se pojavilo puno prodavnica takve vrste roba. Nije se razumelo zašto vlada smatra tu činjenicu negativnom.

Ni ostali Bugari neće zadovoljno da trljaju ruke i da se pitaju na šta da potroše leve koje će im ostati posle poreske reforme. Ako prežive zimu i redovno plaćaju račune za grejanje i struju po novim, skupljim cenama. naproleće će morati da plate niz većih poreza. povećavaju se lokalni porezi i takse. porez na automobil i neke druge akcize. povećana je i avansna uplata Poreza na dohodak - sa 15% na 20%. Predviđa se jednokratni porez na dobitak iz državne lutrije i sportske prognoze, igara na sreću i hazardnih igara.

Vlasnici automobila za u buduće će plaćati dva poreza - jedan će se određivati zavisno od starosti automobila (koliko je noviji toliko će veći biti porez) a odvojeno će se plaćati i drumski porez. Ova mera je tipičan primer državničke kratkovidosti jer se tako podstiče kupovina polovnih automobila. Ostali su bez odgovora apeli Saveza uvoznika automobila da se podstiče kupovina novih vozila jer je automobilski park u Bugarskoj prosečne starosti oko 20 godina pa zemlja rizikuje da se pretvori u groblje starih automobila.

Delimična kompenzacija tog tereta će biti korigovana stopa Poreza na dohodak ali je pozitivan efekat te mere minimalan jer će se porezi smanjiti za 2 do 4%.

Posle svega dovde rečenog sledi logično pitanje: kako će onda biti postignut tako široko proklamovani ekonomski rast? Jer očigledno je da biznis nije dobio neophodne stimulanse. Rast ne može biti postignut i preko povećanja kupovne moći. Onda, po čemu se inače atraktivni mladi ekonomisti iz NDSV razlikuju od nama dobro poznatih dosadašnjih vlastodržaca?

Georgi Filipov (AIM)