Pikanterije ekonomskih programa

Priština, 23.10.2001.

Sva je prilika da albanske političke partije računaju na biračko telo sa niskim stepenom znanja, te je možda to bio glavni razlog što su njihovi ekonomski programi, specijalno pripremljeni za predizbornu kampanju, pisani veoma jednostavnim rečnikom. Čak su i ekonomske pristupe predstavili na veoma niskom nivou, a baveći se tako farmama, stočarstvom i povrtarstvom, kultivisanjem tradicionalnih pića i hrane, ne ostavljaju toliko prostora krucijalnim problemima sa kojima se Kosovo danas suočava, kao što su budući privredni i vlasnički odnosi sa Srbijom, privatizacija, zapošljavanje i obezbeđivanje investicija za razvoj.

Tu prednjači Rugovin Demokratski savez Kosova (LDK). U programu LDK više mesta je posvećeno izgradnji minihidrocentrala nego iskorišćavanju ostalih energetskih potencijala ili osposobljavanju sadašnjih kapaciteta za proizvodnju, barem za potrebe Kosova. Međutim, ambicije ove političke snage idu i do ''procene resursa za nuklearnu energiju''. U njihovom ekonomskom programu se između ostalog kaže da će se u poljima oko Prizrena kultivisati pirinač ''za državnu reprezentaciju'', ali se ne precizira i koliko se hektara zemljišta može pretvoriti u močvare, odnosno u pirinčana polja ili, pak, kakvi su klimatski uslovi za njegovo kultivisanje. Ima i mnogo drugih pikanterija, kao što je ''aktiviranje tradicionalnog praznika ''Darka e lames'' – (večeri žetve), koji inače nikada nije imao nekog posebnog značaja na Kosovu. Zatim, LDK obećava ''posvećivanje pažnje uzgajanju šarplaninaca i širenju te pasmine u svetu; kultivisanje tradicionalnih peradi koje su zapostavljene: patke, ćurke, šotke; kultivisanje retkih tradicionalnih jela - kao što je kuvani kajmak sa sirom, mlečni proizvodi: bistro kiselo mleko, gusto mleko; modernizacija proizvodnje osvežavajućeg proizvoda: mleko sa snegom; proizvodnja lekovitog pića ''Gentiana'' (lincura), otkriće ilirskog kralja Genca...''. LDK obećava ''izgradnju i iskorišćavanje kapaciteta alternativne energije kao što je geotermalna energija (dolina Dukađina), solarne energije i energije vetra'', ali i ''razvoj novih istraživanja za eksploataciju prirodnog gasa (dukadjinska ravnica i drugi delovi Kosova)''.

Štošta bi ovde i moglo biti atraktivno u nekoj višoj fazi razvoja, da se veliki postotak građana Kosova ne suočava sa tako ekstremnim siromaštvom. Ili, bili bi provokativniji u uslovima razvoja turizma, a ne sada kada je Brezovica, kao jedini turistički centar, zatvorena...

Demokratska partije Kosova (PDK), na čijem je čelu Hashim Thači, ima donekle racionalniji pristup. Njen ekonomski program nije tako arhaičan kao program LDK, ali ipak i on posuđuje dosta toga iz tradicije. PDK daje prednost ''sektorima tradicionalne proizvodnje sa mogućnošću razvoja: agroprehrambenoj industriji, turizmu, industriji tekstila i konfekcije, industriji građevinskog materijala, preradi drveta i ostalim sektorima lake industrije i zanata''...

Treća partija koja gaji aspiracije da preuzme vlast na Kosovu, Alijansa za budućnost Kosova (AAK) Ramusha Haradinaja, izgleda da je angažovala bolje eksperte za pisanje svog ekonomskog programa. Njihov program je mnogo jasniji i naznačena je vizija i perspektiva razvoja, iako se i u njemu nije uspeo izbeće folklorizam i tradicionalizam. ''Alijansa će stvarati povoljne uslove za razvoj porodičnih ekonomija, pre svega poboljšanjem uslova finasiranja, snižavanjem interesnih stopa i davanjem dužih rokova za otplatu, posredstvom stvaranja veće konkurencije među bankama i ostalim finasijskim institucijama, stvaranjem mreže institucija za pružanje podrške, konsalting i profesionalnu podršku'', navodi se u prvim tačkama ovog programa.

Alijansa je takođe obećala podršku farmerima koji će razvijati svoje porodične ekonomije i proizvoditi za tržište, na primer, voće i povrće. Ona će takođe podržati razvoj stočarstava, subvencioniraće proizvodnju mleka i podržati investicije za preradu tih proizvoda za domaće tržište i za izvoz.

No, s druge strane, oko krucijalnih problema sa kojima se suočava privreda Kosova zapaža se veoma površan pristup, možda zbog nedostatka želje ili zbog toga što nije bilo hrabrosti da se suoče sa suštinom problema. LDK najavljuje ''stvaranje jedne makroekonomske politike na Kosovu, otvorene privrede slobodnog tržišta, jačanje i stimulisanje privatnog sektora, postepenu privatizaciju državne privrede i stvaranje Fonda za privatizaciju''. Što se tiče spornih preuzeća, odnosno preduzeća u društvenom vlasništvu koje UNMIK tretira sa nejasnim vlasničkim statusom, najveća politička partija na Kosovu obećava ''jačanje i razvoj privatnog industrijskog sektora. Postepena privatizacija srednje industrije na Kosovu. Postepeno aktiviranje makroindustruje ''Trepča'', ''Feronikl'', ''Karačeva''... Održavanje i izgradnja novih termoenergetskih kapaciteta na bazi uglja (Kosovo raspolaže sa 15 milijardi tona rezervi uglja). Održavanje i izgradnja novih hidroenergetskih kapaciteta (izgradnja malih hidrocentrala na planinskim rekama Kosova). Povećanje kapaciteta za izvoz elektrilčne energije''...Kada su u pitanju rudnici, LDK planira ''aktiviranje kompleksa ''Trepče'', ''Feronikla'', ''Karačeva'', ''Magure'', ''Gremnika'' itd., sa stotinama miliona rezervi minerala. Modernizaciju rudnika, njihovu bezbednost. Nova istraživanja rezervi rude. Racionalnu eksploataciju mineralnih bogatstava, očuvanje mineralnih bogatstava''...

PDK ipak prvo zahteva da se završi sukcesija sa SRJ gde bi, po njima, i Kosovo trebalo da učestvuje u raspodeli imovine. ''PDK će nastojati i istrajavaće na tome da i Kosovo kao bivša jedinica SFRJ učestvuje u sukcesiji i uzme svoj deo kao i svaka druga savezna jedinica'', piše u programu ove partije. Dalje, ona ima i aspiracije da Kosovo bude deo evropskih institucija integracija kao što je Pakt stabilnosti... ''PDK će vršiti maksimalne napore u sanaciji posledica rata, za smanjivanje stepena ekonomske zaostalosti koja karakteriše Kosovo u odnosu na ostale zemlje Evrope'', kaže se u programu. Prema ovoj partiji, ''privatizacija će biti pravedna, izvršiće se transparentno i pod punim nadgledanjem državnih organa koji će se u tom cilju i osnovati. PDK će privatizaciju ostvariti obazrivo, otvoreno i pravedno, njena primena će biti kvalitetna i efektivna. PDK će takođe pomagati privatizaciju putem bankarskih kredita i ostalih oblika konkretizacije. Svaki privatni subjekt će biti gazda u svom vlasništvu. Privatno vlasništvo i privatna imovina će biti zaštićeni zakonom''. Transformacija društvene privrede u privatnu će biti izvršena u skladu sa strategijom demokratizacije i posredstvom kosovske agencije za privatizaciju koja će nadgledati taj proces. A ''javna imovina će se zakonom deliti na nacionalno bogatstvo i lokalno i u skladu sa tom podelom će se određivati i odgovornosti određenih institucija''.

Alijansa za budućnost Kosova obećava ''prelazak iz privrede takoreći u potpunosti zavisne od inostranih donacija u stabilnu i razvijenu privredu''... Deblokiranje procesa privatizacije društvenog vlasništva. ''Preduzeća u društvenom vlasništvu su uvek pripadala Kosovu i ono treba da stvori program i sveobuhvatnu strategiju privatizacije'', kaže se u tom programu. Za postizanje tog cilja Alijansa se prvenstveno zalaže za osnivanje agencije za privatizaciju. Ova partija kaže da će veoma brzo realizovati proces privatizacije uz program monitoringa i otvorenosti kako bi se izbegla korupcija. ''Alijansa smatra da Kosovo može ostvariti svoju budžetsku nezavisnost u narednih tri do pet godina uporedo sa rastom ekonomske aktivnosti, usavaršavanjem politike taksi i izbegavanjem fiskalne evazije'', stav je AAK. ''Alijansa se angažuje da u prvom sazivu parlamenta Kosova usvoji Zakon o statusu porodica palih boraca i invalida poslednjeg oslobodilačkog rata'', kaže se u ekonomskom progamu AAK...

Stiče se utisak da ekonomski predizborni programi glavnih kosovskih političkih partija predstavljaju, uglavnom, puko gomilanje grubih ideja i već poznatih stavova oko rešavanja krucijalnih privrednih problema. Međutim, ono što se može smatrati gorim od nedostatka inventivnosti i opštih mesta je sklonost političkih partija pristupima tzv. dirigovane privrede (koncepta poznatog još iz vremena komunističke vladavine), odnosno nepostojanje jasnog koncepta dokle može ići upliv politike i države u ekonomske tokove. To, svakako, nije baš dobar nagoveštaj za privredu Kosova.

AIM Priština, Ibrahim REXHEPI