Koji ti je antraks
Širenje masovne paranoje, ili zašto su se Srbi uplašili crnog prišta
Očekivalo bi se da zemlja kao Srbija, koja je još do grla u ekonomskim problemima, u kojoj se i dalje vodi žestoka borba za vlast, i koja je prebrodila NATO bombardovanje, nekoliko strašnih gradjanskih ratova i najveću hiperinflaciju na svetu, ima "jači imunitet" na bioterorističke pretnje
AIM, Beograd,23.10.2001.
Dan "D" u širenju panike u Srbiji od zaraze antraksom bio je ponedeljak
- oktobar kada je jedna Beogradjanka primila koverat sa belim prahom. Koverat su preuzeli pripadnici jedinice za odbranu od atomsko-biološko-hemijskih dejstava Vojske Jugoslavije, a dotična gradjanka, njena sestra i još pet policajaca koji su došli na njen poziv,smešteni su u karantin. Uzbuna se, kao i na desetine sličnih koje su usledile, pokazala kao lažna, pismo s praškom kao bezopasno sa stanovišta biološkog terorizma, ali vrlo zanimljivo ukoliko je reč o masovnim psihološkim fenomenima, globalnim trendovima, ili pak sposobnosti srpske države da prevlada krizne situacije.
Kada je reč o globalnim trendovima, antraks je "stigao" u Srbiju petnaestak dana nakon prvog pojavljivanja u Americi. Medjutim, za razliku od SAD, u Srbiji nije dosad zabeležen ni jedan "napad", odnosno prah-pismo upućeno nekom političaru i predstavniku naroda. Ali u skladu sa svetskim zbivanjima, mediji su bili drugi na "udaru", odmah posle pošta. Tako je novinskoj agenciji Beta, na ime direktorke Ljubice Marković, stigla koverta sa belim prahom; lokalna televizija u Nišu dobila je pismo sa porukom na engleskom jeziku "ne pitajte zašto", sadržajem koji sitno zvecka i za koji se opravdano sumnja da je šerbet, odnosno ispečeni šećer; radio stanici u Lajkovcu kod Valjeva takodje je stigla sumnjiva pošiljka sa kasetom na kojoj je snimljen deo programa, i naravno praškom. Deo zgrade nacionalnog avioprevoznika JAT bio je evakusan po prispeću pisma norveške naftne kompanije "Stejt oil" iz koga se širio iritirajući miris zbog čega su službenici naprasno počeli da se češu. Na adresu jedne gospodje u Sremskoj Mitrovici stigao je koverat na kome je samo pisalo "antraks", a poruka sa prahom stigla je i u zgradu Višeg privrednog suda u Beogradu. Učenici u Mladenovcu kod Beograda ostavili su u školi kesu sa praškom na kojoj je pisalo "džihad, Bin Laden", posle čega je škola zatvorena na jedan dan. U Obrenovcu je policija privela dvojicu klinaca kod kojih je pronadjeno nekoliko paketića sa šećerom, nakon čega su policijski zvaničnici saopštili da je "slučaj rešen u prvom pokušaju što je uštedelo pare državi...”
Sama država i njene institucije nisu se proslavili u suzbijanju panike. Stručnjaci najelitnije klinike u zemlji VMA saopštili su da u prvih pet slučajeva prah-pošiljki nema antraksa, a onda su obavestili stanovništvo da je reč o isuviše skupim neslanim šalama i da oni nemaju nameru da ispituju sve slučajeve, pošto "kompletna analiza" staje oko 10 hiljada nemačkih maraka. U pokušaju da objasni narodu da se putem pošte ne može zaraziti antraksom, jer je za to potrebno 10 hiljada spora, što odgovara jednom gramu kafe, doktor Ljubiša Krstić sa VMA uspeo je da dodatno uzmeniri javno mnjenje ustvrdivši da je "jedina realna opasnost aeroslona bomba". Na zahtev novinara za objašnjenje,Krstić je uspeo da svim strahovima koji more gradjane doda još jedan - mogućnost da neko rasprši spore antraksa pod velikim pritiskom.
Katastrofičan scenario dalje nije teško iskonstruisati pošto javna glasila vrve brojim polunaučnim objašnjenjima o antraksku - kao lako upotrebljivoj ali potencijalno vrlo opasnoj bakteriji tipa "svaki student prve godine mikrobiologije može da stvori smrtonosni prah" i "ekspertski komitet Svetske zdravstvene organizacije procenjuje da bi prilikom terorističkih napada avionima koji rasprši 50 miliona kilograma spora antraksa nad urbanim područjem gde živi pet miliona stanovnika broj žrtava iznosio 250.000 od koji bi 100.000 umrlo bez lečenja".
Doktor Miloje Šobeljić, šef Instituta za epidemiologiju, posavetovao je stanovnike da svako sumnjivo pismo ne otvaraju, nego odnesu u najbližu policijsku stanicu, ili da ga potope u prokuvanoj vodi najmanje trideset minuta, ili spale. Policija je sa svoje strane upozorila gradjane da se manu neslanih šala, a visoki policijski funkcioner Radovan Knežević održao je pres-konferenciju u cilju smirivanja javnosti, na kojoj je saopštio da su preduzete pojačane mere kontrole poštanskih i drugih pošiljki. Osoblje u poštama koje radi na razvrstvanju pošiljki dobilo je rukavice i hirurške maske, kao pomoćna sredstva za rad. Javne ličnosti oglasile su se uglavnom nonoštalnim izjavama na ovu temu. Tako je advokat Veljko Guberina ustvrdio da je uzrok "pojave" antraksa u Srbiji pokušaj skretanja pažnje sa nesredjene političke i ekonomske situacije; Žarko Jokanović, visoki funkcioner Nove demokratije (ND), čiji je lider srpski ministar policije naglasio je da se ne boji zaraze, jer veruje državnim organima. Slobodan Orlić, savezni sekretar za informisanje, kazao je da država ima toliko problema, a i on lično na poslu, da nema vremena da razmišlja o antraksu.
Ulične ankete u elektronskim medijima pokazale su, pak, da takozvani obični grdjani nimalo nisu ravnodušni na mogućnost da ih pomori ova boleština, a reporter Radija B92 čak je pronašao sedamdesetogodišnju bakicu koja je kao dete preležala kožni oblik crnog prišta i ispričala detaljno svoje sećanje na to. To nije mali uspeh s obzirom da je doktor Ivanko Bojić, šef Klinike za infektivne i tropske bolesti, predočio da je u protekloj deceniji u celoj SRJ registrovana 81 osoba obolela od antraksa, od kojih 57 sa Kosova, dok su ostale iz Srbije i Crne Gore, što svedoči da je reč o bolesti koja je slabo zastupljena na ovim prostorima.
Stoga masovna pojava pisama sa brašnom ili šećerom u Srbiji, od kojih, nema sumnje, priličan broj šalju ljudi sa pakosnim namerama i ne baš dobrim smislom za humor, i istovremeno širenje paranoje u Srbiji, koja dovodi dotle da neki od onih koji su bili u dodiru sa kovertama pate od jakog svraba - lekari kažu subjektivnog - najbolje objašnjenje ima na terenu socijalne psihologije. Očekivalo bi se da zemlja kao Srbija, koja je još uvek do grla u ekonomskim problemima, u kojoj se i dalje vodi žestoka borba za vlast, koja je prebrodila NATO bombardovanje, nekoliko strašnih gradjanskih ratova i najveću hiperinflacija na svetu, pokazuje "jači imunitet" na bioterorističke pretnje. Pogotovo, kada je Srbija konačno došla do perioda mira sa susedima, i kada ne postoje gotovo ni najmanji motivi da je neko napadne antraksom, i kada se epicentar svetske krize sa Balkana preselio u Aziju i Ameriku. Umesto toga, deca se u školi igraju napada antraksom, a u svakodnevni žargon ušlo je kao dobar fazon pitanje "koji ti je antraks” (andrak).
Ima psihologa koji tvrde da je upravo zbog svih kriza kroz koje je stanovništvo nedavno prošlo, sklonost ka masovnim psihozama u Srbiji porasla. Bilo je to vidljivo golim okom, na primer 1999. godine, ubrzo nakon NATO bombardovanja, kada pri jednom običnom pomrčenju Sunca gotovo da nije bilo žive duše na ulicama Beograda, a nema ko nije čuo glasine da je sasvim moguć kraj sveta.
Društvene okolnosti su naterale savremenog čoveka da se oseti nemoćnim i pred prirodom i da je se plaši, isto kao i ljudi u primitivnoj zajednici, teza je Žarka Koraća, socijalnog psihologa i potpredsednik Vlade Srbije. On smatra da su ljudima vratio iracionalni i pradavni strah od prirode. Gradjani Srbije su ovih godina mogli pričilno da psihološki ekpserimentišu na sebi Ono što se činilo kao nemoguće ili paranoično - poput bobmardovanja osiromašenim radioaktivnim bombama, ili priča koje kolaju još od početka devedesetih godina da se leševi iz ratnih područja prevoze u hladnjačama i potapaju u reke - kasnije pokaže kao istina. Neki mediji pokušali su da gradjanima vrate optimizam, pa je tako državna televizija RTS otkrila da beloglavi sup - retka vrsta orla koji na svetu živi samo u jednom delu Srbije i možda Makedonije - otporan na antraks, iako ne prima ni rusku ni američku vakcinu. Stručnjaci za ptice još se nisu javili da potvrde ili opovrgnu ovu tvrdnju.