Skandal, farsa ili nešto treće

"Bekstvo" i "povratak" braće Karić

Šta god da je prevagnulo u odluci da se "vrate" - nagađanja se kreću u rasponu od straha zbog eventualne haške istrage o ulozi Karića u održavanju Miloševićevog režima, do razumne procene da bi država svoja potraživanja mogla naplatiti zaplenom imovine - jasno je da farsa sa "bekstvom" iz zemlje nije uspela. Ispitivanje porekla imovine predato je i u nedležnost istražnih organa, a odlučnost da se od Karića naplate svi "viškovi" po zakonu o ekstraprofitu stečenom na osnovu privilegovanog položaja u Miloševićevom režimu - bar u javnim izjavama političkih lidera - samo je dobila na snazi

AIM, Beograd, 20.10.2001.

U ponedeljak 15. oktobra Beogradom se kao munja pronela vest da su braća Karić, tvorci jedne od najvećih "poslovnih imperija" izniklih u režimu Slobodana Miloševića, pobegli u inostranstvo i stavili se pod zaštitu neke neimenovane policije. Dva dana kasnije, kompanija "Braća Karić" obaveštava da se glavni brat, Bogoljub, vratio u zemlju - posle redovnog obilaska roditelja.

Policijska saopštenja, međutim, kažu da su Karići - bez preciznije oznake koji od četvorice braće i jedne sestre - sa beogradskog aerodroma otputovali u petak 12. oktobra, avionom za Beč. Odiseja Karića je, dakle, trajala jedva šest dana; medijska samo dva. U ovom trenutku sa sigurnošću se može reći da će njene posledice, kao i istraga uzroka, potrajati znatno duže. Jer Karići nisu makar ko. O tome svedoči i analiza likova iz "unutrašnjeg kruga" stubova režima Slobodana Miloševića, koju je BBC News našao za shodno da objavi 1. aprila, na dan Miloševićevog hapšenja. Uz Milana Milutinovića (predsednik Srbije), Mirjanu Marković (supruga Slobodana Miloševića), Marka Miloševića (sin), Momira Bulatovića (bivšeg predsednika Crne Gore i premijera Jugoslavije), Vojislava Šešelja (Srpska radikalna stranka), Dragoljuba Ojdanića (načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije u ratu protiv NATO alijanse), Vlajka Stojiljkovića( bivšeg ministra policije) i drugih, svoje mesto dobila su i braća Karić. Opisani su kao najuspešniji špekulanti u ratnom i sankcijama omeđenom ekonomskom okruženju, deo one sorte novobogataša koji su to postali u simbiozi sa Miloševićevim režimom, tj. sistemom koji dopuštanje političko-poslovnih aktivnosti trampi za keš.

Bogoljub Karić, međutim, u saopštenju izdatom 15. oktobra - trećeg dana "bekstva" - izjavljuje da su njegov i život njegove porodice neposredno ugroženi: "Ljudi naoružani snajperskim oružjem i infra nišanima primećeni su sinoć kraj naše kuće". Informacija je višestruko nejasna: kad je to "sinoć", šta su "infra nišani" i kraj koje od nekoliko ogromnih kuća braće Karić na Dedinju, elitnom beogradskom naselju, su primećeni tajanstveni snajperisti. Istog dana ministri policije Srbije i SR Jugoslavije, Dušan Mihajlović i Zoran Živković, izjavljuju da policija nije upoznata ni sa kakvim pretnjama Karićima; Živković usput postavlja pitanje ko to, kad primeti da mu je kuća opkoljena snajperistima, pakuje stvari i iz kuće izlazi. Običan svet upitao se šta je radilo Karićevo obezbeđenje, koje inače ne dozvoljava ni snimanje luksuznih "objekata" a kamo li pristup nepoznatom svetu.

U pismu liderima DOS-a, Bogoljub Karić dodaje: "Psihološki izuzetno teško doživljavam činjenicu da sa vama, liderima novog demokratskog poretka Jugoslavije moram da kontaktiram na ovaj način, preko telefonskih beležaka koje iz belog sveta vam prenose moji saradnici". Uprkos pomenutom stresu, Karić predlaže formiranje nezavisne parlamentarne ili državne komisije "pred kojom bismo javno došli do istine. Bilo bi najbolje da se to učini pred TV kamerama". Imenujući kao svog najvećeg neprijatelja Aleksandra Radovića, predsednika komisije vlade Srbije za ispitivanje zakonitosti sticanja imovine i ostvarivanja profita u vreme vladavine Slobodana Miloševića, Bogoljub Karić dodaje da su u "dramatičnost pretnji fizičkog uništenja moje porodice i mene" umešani i republički ministar finansija Božidar Đelić, guverner Narodne banke Jugoslavije (NBJ) Mlađan Dinkić i neki ljudi iz MUP-a Srbije koji su, navodno neuspešno, zahtevali od PTT Srbije da podnese krivičnu prijavu protiv Karića. Uprkos pretnjama fizičkim uništenjem, Bogoljub Karić se, dva dana posle prvog, oglašava saopštenjem o povratku u zemlju, pošto je - pema njegovim tvrdnjama - u međuvremenu održano nekoliko sastanaka na nivou vlade Srbije i pojedinih ministarstava,a dobio je i uveravanja o sopstvenoj bezbednosti. Iz nekog razloga, ovom saopštenju dodata je informacija da je Bogoljub Karić u međuvremenu "imao pedesetak poziva iz raznih redakcija za intervjue i nastupe uživo u televizijskim emisijama" ali ih je sve odbio, "u želji da se odmori".

No, teško da će predvodnik familije Karić imati vremena za odmaranje. Guverner NBJ Mlađan Dinkić zaista je prošle nedelje objavio da je pod administraciju (prinudnu upravu) stavljena Astra banka (bivša Karić banka) zbog sumnje da je preko dve ili tri of šor firme na Kipru u protekle dve godine na privatne račune trojice braće Karić prebacila oko 10 miliona dolara. Taj novac komintenata i ulagača Astra banke je, prema Dinkićevim rečima, iskorišćen za podizanje nekoliko izuzetno luksuznih vila na Dedinju. Dan pred "bekstvo" Karića, 11. oktobra, ministar finansija Božidar Đelić objavljuje da je jednokratni porez na ekstraprofit koji treba da plati Astra banke utvrđen u iznosu od 67,8 miliona maraka. Dan pred Karićev nagli i neočekivani povratak, javno tužilaštvo objavljuje da istražuje ugovor kojim je svojevremeno PTT Srbije većinski udeo u mreži mobilne telefonije 063 ustupio Karićevoj moskovskoj firmi BK Trejd, omogućavajući "Mobtelu" dvadesetogodišnji monopol na tržištu mobilne telefonije Srbije.

Beogradski nedeljnik "Vreme", na čiji se tekst u otvaranju istrage o mutnim poslovima u "Mobtelu" pozvalo javno tužilaštvo - što je još jedna od neverovatnih bizarnosti ovog skandala - odluku o "bekstvu" povezuje sa uviđanjem Karića da se državna operacija ne svodi na naplatu jednokratnog poreza, već da je reč o širem zahvatu koji ugrožava imovinu, novac i buduće poslovanje familije. To je moglo biti jasno i iz ponovljenog upozorenja guvernera Dinkića da Astra banka ne preduzima ništa za vraćanje rizično plasiranih pedesetak miliona dolara, dok istovremeno zahtevi za isplate blokiraju bančine račune u službi platnog prometa. Šta god da je prevagnulo u odluci da se "vrate" - nagađanja se kreću u rasponu od straha zbog eventualne haške istrage o ulozi Karića u održavanju Miloševićevog režima, do razumne procene da bi država svoja potraživanja mogla naplatiti zaplenom imovine - jasno je da farsa sa "bekstvom" iz zemlje nije uspela. Ispitivanje porekla imovine predato je i u nedležnost istražnih organa, a odlučnost da se od Karića naplate svi "viškovi" po zakonu o ekstraprofitu stečenom na osnovu privilegovanog položaja u Miloševićevom režimu - bar u javnim izjavama političkih lidera - samo je dobila na snazi. Čak i ako je u vrhovima srpskih vlasti postojala nečija spremnost da se o visini i načinu naplate sa Karićima pregovara, njihovo operetsko "bekstvo" i "povratak" je tu mogućnost znatno smanjilo, ako ne i eliminisalo iz igre.

Nema podataka o ukupnoj "težini" mnogobrojnih kompanija koje u zemlji i inostranstvu drže braća Karić. Samohvalisave izjave da više od 90 odsto svog kapitala obrću u inostranstvu (SAD, Kanada, Velika Britanija, Rusija, Kina...) ne znače mnogo, jer u tom slučaju ne bi trebalo da imaju problema sa isplatom onoga što im je - kao i svima koji su u Miloševićevoj senci iznikli u obliku srpske varijante novobogataša - razrezano po zakonu. Što se porekla bogatstva tiče, Karići se drže svetske bogataške mitologije: ono je, naravno, proizvod njihovih "deset prstiju" i poslovne pameti koju familija pokazuje još od sredine XVIII veka. U javnom nastupu, međutim, Karići su tipični balkanski novobogataši: razmetljivi, nezajažljivi i upadljivo skloni svakojakom kiču. Ispred ulaza u njihovu glavnu rezidenciju na Dedinju kočoperi se (plastični?) kip (!) Botičelijeve Venere koja izranja iz mora, pa još pod šedrvanom. Karić fondacija dodeljuje nagrade za nekoliko oblasti s pompom koja Nobelovom komitetu ne pada na pamet: ovogodišnja dodela - i prihvatanje - nagrade za novinarstvo Bojani Lekić izazvalo je skandal i ne zna se više koju po redu raspravu o "nezavisnom" novinarstvu. Karići su inače skloni medijima, pod uslovom da su njihovi. Početkom devedesetih godina kupili su - i nikad platili, priča se - beogradski nedeljnik "Intervju"; Aleksandar Tijanić je sa mesta prvog čoveka BK televizije otišao na mesto Miloševićevog ministra za informisanje; sadašnji savezni ministar za informisanje, Slobodan Orlić, prethodno je radio na BK televiziji...

Svoje političke ambicije Bogoljub Karić je u prvoj deceniji Miloševićeve vlasti bolje skrivao, zadovoljavajući se samohvalom da sa dedinjskim komšijom prijateljuje uz zajedničku jutarnju kafu. Finansirao je i promovisao literarne proizvode Mirjane Marković, organizovao njena gostovanja u Ukrajini, Rusiji, Indiji i Kini, hvalio se da je u veme sankcija u Srbiju doveo više inostranih političara i biznismena nego kompletna jugoslovenska diplomatija. Sklonost opoziciji javno je demonstrirao tek pošto je režim ozbiljno uzdrman izborima 1996; naredne godine objavio je nameru da se kandiduje za predsednika Srbije. "Hteo sam samo da budem most između vlasti i opozicije", izjavio je pošto ga je, izgleda, Milošević lično "ubedio" da se ne kandiduje. Štaviše, prihvatio je mesto potpredsednika vlade Srbije zaduženog za privatizaciju, potom i ministarstvo bez portfelja, na kom ga je zateklo NATO bombardovanje Jugoslavije. Čini se da je tada pokušao prvo bekstvo: "poslovni" put na Kipar bio je već u Beogradu sprečen.

Njegova uloga u osnivanju Socijaldemokratije(SD) podjednako je nejasna kao i eventualno učešće u nedavnom cepanju te stranke. Iz perspektive prošlonedeljnog "bekstva" Karića iz zemlje, prolećni napad na Vuka Obradovića, predsednika Socijaldemokratije i potpredsednika vlade Srbije zaduženog za borbu protiv korupcije i sprovođenje zakona o porezu na ekstraprofit, dobija moguće i zanimljive nove dimenzije. Optužbe za seksualno zlostavljanje saradnica, koje su Obradovića koštale funkcija i dovele do cepanja stranke, predvodili su Vesna Nestorović i Slobodan Orlić, oboje bivši novinari BK televizije. Sudski spor po tužbi za seksualno zlostavljanje tek je započeo i, čini se po izjavama oštećenih, biće vođen po ovdašnjim balkanskim sudskim običajima da se nad žrtvom još i iživljava. Nezavisno od toga, ako je uklanjanje Obradovića odlučnog da Miloševićeve ovlašćene biznismene oporezuje trebalo da posluži odugovlačenju do postizanja nekih "dogovora", to nije uspelo.

S obzirom na šarolikost vladajuće koalicije, njeno početno nesnalaženje sa medijima i kasnije sve očiglednije podele, ni Karićevi pokušaji "približavanja" novim vlastima nisu bili dovoljno uspešni. U tome je, po svoj prilici, ključnu ulogu odigralo međusobno nepoverenje koalicionih partnera, prvenstveno Zorana Đinđića i Vojislava Koštunice. Pod budnim okom "onih drugih" - da javnost za trenutak zanemarimo - niko sebi ne može da dopusti luksuz jutarnje kafe sa Bogoljubom Karićem. Otud će on, po svoj prilici, morati da plati ceh.

Aleksandar Ćirić (AIM)