Minaret kao uvreda?

Slovenija i džamija

Izbor muftije je za veliku muslimansku zajednicu u Sloveniji značajna prekretnica pošto su vernike do sada predstavljali vršilac dužnosti predsednika Mešihata i Sabor islamske zajednice. Prema podacima popisa iz 1991. godine Islamska zajednica u Sloveniji broji tridesetak hiljada vernika, dok istraživanja pokazuju da se 1,1 odsto ispitanika izjasnilo kao muslimani.

Ljubljana, 18.10.2001.

U trenutku kada svetski pa i ovdašnji mediji napeto prate razvoj dogadjaja u državama islamskog sveta, muslimani koji žive u Sloveniji prvi put povlače odlučniji korak u svom organizovanju. Tako je domaća islamska zajednica početkom oktobra prvi put u svojoj istoriji dobila poglavara sa sedištem u Sloveniji. Tu titulu je poneo muftija Osman Djogić koji se radi nove funkcije doselio iz Australije. Inauguracija je počela molitvom, a prisustvovali su joj, pored visoke verske delegacije iz Bosne i Hercegovine (predvodio ju je najviši predstavnik muslimana u Bosni reis-ul-ulema Mustafa Cerić) i ovdašnji političari te predstavnici drugih verskih zajednica.

Za veliku muslimansku zajednicu u Sloveniji ovaj dogadjaj je značajna prekretnica jer su vernike do sada predstavljali vršilac dužnosti predsednika Mešihata i Sabor islamske zajednice. Prema podacima popisa iz 1991. godine Islamska zajednica u Sloveniji broji tridesetak hiljada vernika, dok istraživanja javnog mnenja pokazuju da se u Sloveniji 1,1 odsto ispitanika izjasnilo kao muslimani.

Najveći deo muslimana u Sloveniji čine Bošnjaci; oni su se kao ekonomski emigranti tokom poslednjih pola veka zapošljavali i naselili širom Slovenije. Jedan od većih incidenata izmedju nacionalno pregrejanih domorodaca i pripadnika rečene etničke i verske manjine desio se na početku raspada SFRJ i tek nedavno je dobio epilog na sudu. "Zvezda" sukoba na nacionalnoj osnovi bio je Zmago Jelinčič, predsednik Slovenačke nacionalne stranke, koji je 28. marta 1992. u društvu četiri istomišljenika i simpatizera svoje partije na mostu u Tržiču sreo grupu Bošnjaka. Pošto su medjusobno govorili srpskohrvatski jezik, Jelinčič ih je upozorio: "Ovde govorimo slovenački, ovde je Slovenija!" Bošnjaci su uzvratili da izmedju sebe mogu da govore kako žele i konverzacija je završena svadjom. Što će reći da je neko od Bošnjaka udario Jelinčiča plastičnom kesom po glavi, na šta je ovaj izvukao pištolj marke "Valter" i u "znak upozorenja" ispalio dva hica. Niko nije povredjen, Bošnjaci su otišli u pečalbu u Italiju, slučaj se vukao, da bi sud tek maja ove godine osudio slovenačkog poslanika - globom od 500 nemačkih maraka... Rečju, izuzev ovog slučaja, nešto grafita i pežorativnog nadimka "Bosan'c", koji je krajem osamdesetih u Sloveniji bio zbirno ime za sve "južnjake ispod Kupe", reklo bi se da muslimani u Sloveniji nisu imali posebnih problema.

Zato je novi poglavar Islamske zajednice u Sloveniji kao glavni zadatak postavio pitanje izgradnje verskih objekata. Slovenija je jedina država naslednica bivše SFRJ koja na svom tlu do sada nije dopustila niti imala džamiju. Mnoge druge verske grupe odavno imaju svoje crkve, samo su muslimani prinudjeni da se prilikom svojih obreda snalaze u privremenim objektima. Što je neprihvatljivo stanje, posebno u poredjenju sa standardima koje muslimani uživaju u drugim evropskim državama. Prva džamija na britanskom tlu je, na primer, izgradjena još davne 1889. godine, da bi Velika Britanija danas imala već 350 džamija. Džamije su izborile svoje mesto pod suncem i u Beču, Zagrebu, Rimu, Čikagu i brojnim drugim gradovima... Zato nije nikakva slučajnost što u Ljubljani i Sloveniji uopšte - nema džamije. Takvo stanje je posledica višegodišnjeg otpora (i napora) desničarskih partija ali i "spontanih dogadjanja naroda" tj. protesta gradjana, koji "u svom dvorištu" ne žele minaret.

U nedavnoj prošlosti nije bilo teško očuvati "verski čist" krajolik Slovenije (za vreme socijalizma), da bi se tihi pakt politike i naroda po tom pitanju održao i u novom milenijumu. Zato je pre nekoliko godina posle burnih protesta stanara ljubljanskih naselja Moste i Bežigrad privremeno odgodjena odluka o podizanju džamije. Tek nedavno je posao oko džamije ponovo aktuelizovan, ovoga puta bi objekat trebalo podići na području opštine Vič, u industrijskoj i trgovačkoj zoni Ljubljane, još uvek daleko od rezidencijalnog dela u kome živi politička elita. Bilo je odlučeno da na zemljištu veličine tri do pet hiljada kvadratnih metara bude postavljena džamija sa oko 35 metara visokim minaretom. Pored džamije bi bila izgradjena i čajdžinica, sportski klub, kafana, prostorije za okupljanje i slično. Medjutim, ponovo je lokalni živalj podigao svoj glas i džamija je svedena na fazu javne rasprave, sve povodom prihvatanja urbanističkog plana grada.

"Uznemirenim gradjanima" su se pridružili i predstavnici desnice; u Skupštini grada Ljubljane je jedan od poslanika tim povodom izjavio da će se "Muslimanski geto, prava tvrdjava (muslimanstva) posle podizanja džamije samo još više utvrditi", dok predstavnici stranke Nova Slovenija (Nsi) bivšeg slovenačkog premijera Andreja Bajuka idu dalje, tvrdeći da bi "džamija vredjala verska osećanja Slovenaca". Bilo je mnenja i da bi džamija "štetila turizmu", a neki gradski većnici su izrazili sumnju da bi suviše visok minaret bio loš za "ugled grada". Sasvim je realno očekivati da će se debata povodom džamije i njenog minareta naročito rasplamsati zbog rata u Afganistanu, antraksa i novih strahovanja od terorističkih napada. U takvim uslovima malo ko pominje postulat da je izgradnja verskih objekata legitimno pravo pripadnika svake veroispovesti, zagarantovano i slovenačkim zakonima.

Utoliko je Mustafa ef. Cerić, gost iz Bosne, bio u pravu kada je prilikom inauguracije slovenačkog muftije naglasio da će "odgovornost za mir i zajednički život biti veća" tek kada i Muslimanima u Sloveniji "osiguraju legitimno pravo na džamiju u Ljubljani". Nije trebalo dugo da se posle stupanja na dužnost i novi muftija Osman Djogić odredi prema aktuelnim zbivanjima u svetu i Sloveniji. Prema njegovom sudu položaj muslimana u Sloveniji je "veoma dobar", mada zbog problema s džamijom muslimani ostaju "onemogućeni u svom radu". Muftija Djogić ovome dodaje i blagu opomenu: "Mislim da Slovenci ne žele da steknu reputaciju naroda koji sprečava izgradnju džamije... Nehrišćanski je zabranjivati gradnju džamije. Vi želite svoju crkvu, a ne želite da muslimani dobiju džamiju. Bilo bi psihološki šokantno kada bi u Sarajevu neko izjavio da se protivi gradnji crkve. To se, naravno, nije desilo. Ne bih želeo da glorifikujem, ali mislim da je islamska zajednica jedna od demokratičnijih..."

Dalje, muftija Osman Djogić smatra da ni u svetu položaj muslimana nije dobar. "Zapravo postoji neko, centar, kome je veoma mnogo stalo da se muslimani stigmatiziraju, da ih se ocrni, da se njihova istorija prikaže neistinito." Iz te perspektive muftija Djogić posmatra i terorističke napade Al Kaide u SAD, posle čega je krenula američka vojna intervencija u Afganistanu. "Nisu svi talibi zločinci. Na kraju krajeva, nema nijednog muslimana koji ne bi emocionalno doživeo prolivanje muslimanske krvi. Ali to ne znači da Amerika nema pravo na odmazdu. Ima pravo na pravednu odmazdu. Pravedna odmazda je zapravo zakon. A bez zakona i njihovog očuvanja nema reda. Bez reda dolazi do anarhije, koja vodi u uništenje. Najvažnije za sve one koji nisu opterećeni predrasudama jeste da se u danim okolnostima pravda ne zadovolji novom krivicom. Ako za 60 ubijete 6.000, kome možete da dokažete da su svi oni bili okoreli zločinci koji su zaslužili smrt?"

Svetlana Vasović (AIM Ljubljana)